Velika Srbija

ГОД. II.

ВРОЈ 393.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 11. МАЈА 1917. ГОД.

ЕН 6КШВЕ 6ЕКВ1Е

«ИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фр»> нака, годншње 36 франакж ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВК РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАјУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солуа.

5РОЈ 10 сант.

Уређује 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 10 сант.

Немачке обмане — Неколико упоређења —

Држање Русије

ј По сзршечом пнрасгвгу про [ та г. Трајко М^лошевчћ одр жао јг леп говор у часг исда-ј — Из|аве г. Терешченка I ву фрачцуских вчтезога, који су , !далеко сд сво е велике отгџбн-

Улоређење извесних појаоа у недавној прошлости са чињенииама, које се у садашњостиодигравају мо же зла'но допри ети, да се продре још дубље у пси хологиј^ поилика, које влала;у V Нечачх ј. Озаквих појава има

Петрсг, ад, 11. ма!а. Г. Терешчечхо, новиминистлр спољних иослова, говорећн извршчсм с/бору радчичких и војчкч <‘ х делегета (стахао је

езропског рала небројено много, и мн ћемо се сгранитичи да истакнемо само најважлије То ће бити сасвим довољнс, да се поред

В рдена, Верден је био за|«е и својих милих и драгихпо-! Немце „трошна И незна- ; лсжили животе зс ослобоћеше чајна тврђава." српске домовине и позсао приСећемо се Жг*во, ка о су 1 - ‘ а . м с? м и 11 саж10 ст држања Р;сије у оату Гфошле године И Немци, ,ном чешће о» ж ; ју. Предссдиик ^ ( дј с . аустр0 . не (=а > И Бугари, тврдили у-> шгине положно је на гробове ^ тарфт нкје ]ош порио И одлучио, Ка:<ОС У| п.л г ххероја нечолико венаца а ш03 инист 6 чкгх нгбј,. њихове ЛбНИЈв на Мвћедон- ( за тим је француски командант е улили Б ет«ан Х,л у прошлости | ском фронту, нарочито од- заблагодариог.г. проти, среском, вег и к ијал . стичка б . ржо

брзнбене лини!е Бит ла Н&челнкку и предгеднику оп 1 . _ ,1.111 јг., ч. 1 јг. 1 « ^ а1а1*. Док гсд немачки Л л,1 .11п |Г*л I. III 'Ј' * м -,п*П '.1 по пг^апиг ппл_

а.1СОЛ,ТНО незаузимљиве И Ш - е мзлећн за препис прз-ј ол бигне стратегијск" важ-! тиног говора ности — а к д су оне за ■ Је.ач фргшускк флограф уједно са Битољем пале, ке- зео је неколико снимака сд ове

ос алих многих факата и- малкашгампа је докезива- дчрљ^е церем-није. стчсашх досад у штампч, ла, како су „без значаја иј Зд вр«м.* самог парастоса јеЈ0 ц једном ВИШ2 увид л, важности за ДЗЉИ ток о- Д*н непријатељски аероплан ле какво је право стгње у Не- ј пејгадија." Ист гвеган сЈ'*-(тео је иза«д се,а в ба.ерије су М1ЧК0Ј И на шта су све ' Ч а ј био је И са одбранбе-, ГД Г8ђјле.. али впдк нико није Нелци принуђели, да би цимлинијама Бапома иПе-јНи пок>шао да се склони. Сгароне на западно.М фронту. ј ки је остао непомичан ва своме

прикрили такву ситуацију. Угврђено је у много прилика, да су се Немци јсш од самога почетка рата служили интригама, обманама и лажима, не с*мо пре.ма иностранству, већ и у својој аластитој гемљи. Док су по целом свету разапшкали мреже интриI а, не би ли у њих уло вили коју неутралн/ гемљу га свој рачун и ке би ли изгзвали пометње код својих противникз, дотле су свој нзрод стално га:ига ли лажима и обмазама у погледу на во]ну и поли тичку ситуацију. У оволе су били неуморни и остали судоспедни оној својој тактици стално, примењујући је и дачас исто онако, као и у почетку рата, како је права истика ^век обелодањивана, а Немачка је у сзакој прилици пожњела презрење света. Бзцимо само летим-чан поглед на прошлост. Узмимо битку на Марни, која је Немцима докела тежак и крваз пораз. У гренутку, каца су разбије е немачке ар.мије бзжале испоед Француза, Взлфова агенци а је трубига шир м целога света, како су Немии на ка пијама Париза, у који могу ући свакога тренутка. Сетимо се Вердекске бит ке. Када су кронпринцозе армије предузеле офанзиву против Вердена, цела немачка штампа гридага јенај већу важност томе предузгћу, сматрајућн га од битног значаја по будућност рата — акага су после осмомесечне борбе, претрпевши пола милионг губитака, немач.<е армије одбаченг од

проге• јтаријат будгтно сложчоскајзером нгш положај је сасви.м !а сан: » Чко пруж ило б;а гску руку народгм 1 центрвлних држаза, д! би закљ>4 1 ли с њама за е бгн мнр, ми ћемо своју з*мљу одзеста неповрат.чо у прола:т и похрић^м) је вгчним срамом, ко)и ће нас сд е ти ка униште њу и слжу разоружане Русије. Али, м и и ее покушавемо, стварно, да кидамо нгше уго воре са ндшим Са 1 езн»ц мв. Ми ч <нЛмо, нхпоотнр, НЈ.чоре,

Плашећи се, да нем чка л ' е:т У* влата својом сумаре :сксм Истинска тугг огледалг се на ГО ЛИТИКОМ не доведе до>цима присутног нзрода, који прекида односа са Амери-Ј1 е пале >е Р°Ј е ваших великгх Ж033ИЈРг б/де /0 ш више утвођен КОМ, немачка ШТа.МПа је ГО- . га, ' зника жалио као рођечу , братским /сдинста-.м С>в-.зннч ТОВО 0.1 СаМОГ почетка рата ! И синове. • ких дшократнЈ а«. укашвала влааи пажњу на, огроман зч чај америчке 1 интервениије у рату, исти- ВОЈНИЧКА СИТУАЦИЈА У НЕМАЧКОЈ чући огромна финансијска и екокомска средстса

У 1917. ГОДИНИ Важни закључци на основу чињеница — 0<р»ј)

►ОО^СНЈ

Ни једну једину од ових;на источном фоонту оцодивизија Немачса не може:тазају огасно блиски. Да покушати да позуче. Акојби се доЗила идеја о то овај укупан бро- дивизшајме кзкви се све губици

одузмемо сд 240 до 250 дивизија колико она, ми држкмо, има св*га, њојостају још само 22 до 32 дивизије са којимабимогла /уа езровати, одашиљући их хитно га који запрећени фрОтт, или их употр бити као ударну снагу за какву сфансиву. Да-

магу очекивати у модер* ним операцијама великога стила, довоггно је споме нут.и да с/ Немци за 30 ме е ,а сата губили у средњу руку 140.000 људи га месец. Прематој скали жиеог јет ог милијока трајао би једга 8 месеца. Шга Хинденбург може, крај оваквог с:ава стеа-

Америке, као и неисцрпне изворе живе снаге. А кад је А^ерика ушла у рат, немачки листови су сви еднодушно, каопокоманди, одре<ли америчкој акцији с-аки други значај, изугев ф нансијске помоћи Сазезницима. Низ овзквих обмана бескрајан ,е. Из ових најважни их В: ди се јасно, да је Немцимапре-асотребаприкривање праве истине Пред зрло мраччи.м изгледима ратиим и пред све већом унутрашиом кризом, не* мач-а влада је принуђена ље » њезин савезник Гур да свој е аоод дожи у об- ска, послетешких скораш- ри, да раии га да добије мани. Али, праба истига њих губитака у.Месспога- локалну бројну надмоћмора једном избити на ви-јмији, у Персији и на Е-.гол? Посматоајмо чему се дело. Она ће тада у свој!гипатском фронгу, преста- он може надати од скра својој страхоти поразити 1 «« је ^а шаље попуну сво-:ћивања фрожа. Наздпаднароденашихнеаријатеља.јјим дивизијама у Ефопи, номе фролту он има 144 'ко;е, изумирући лзгапоод дивизијз, то ће рећи глади, мораће ускоро би- 2 160.000 сфгктивз. На једти ззмењене немачкимтру-; 1 0л фронту од 435 миља гама. Сами Немци изгу-јЈо чини 3 човека на јетаи били су бсш свих дана јзрд- А<о он скрати свој У једној сеоској цркви у сре- \2 дивизија за 10 дана фроит за шгздесет и дге зу битољском одслужгна је 7. борбе на западном фрон ј и по миље, ои ће само дотек. месеш Служба Божја, а! ху. ОНН С >МИ ДО.1) ШГају ( биТИ 3.5 ЧОВека На јард по том приређен парастос по- да се ове жртве могу по- (аршин). То му не бл дагинулкм и к°д те цркве сахра- ; новити на масојој другојјло довољко маха га ацекњеним фра?ц/ским во>нцима. тачци њихзЕа франга. Ујватне регервг, јсш мнсго Како служба Б) Ж јој, тако и !даном треиутку једна о јмање 31 ,едну сфансив/. парастоку присуствовао је сре- фзнсива противу ЊИХ У,0 ски начелник, са грађтксгвом и Гућа је на Солунскомфронфоа^цуски командаат сл сф!-;Ту, до< се крај леду а са

Ремсом. Поврх тога, |асно |је да би нетријатељ морао да гаааје далеко тежих губитаса својим гониоцимч, него ило бч он сам |тр а ео од њих Инлче, с'сим ако му ге би пошл<ј за руком дз рагбије савезничке трупе делимице, што јје оает врло неверсвзтно гледајућ! на всшто и мудро извођење нашег го: н ења о његову скораш јњем повлачењу.-о 1 ће се наћи пре з. истоветним одн сом сг а! а својих и на!ших какав је био на његоаим повим линијама. Једина чиста добиг га њггоее сн ге на ко'| У бн јмогао р.зчунати, биле би трупе употреољенена ње!гор.им комуникационим лиЈни ама, које бч на тајгачин биле скраћеке. Али, уврстиги озе људе у своје борбе ,е трупе за време повлачења бло б.и тгжак ; задагак ча-с и за немачку оггганизацчју. Дз постигне кахву било надмоћносг од вредкосги, о<би се морао повлачитн на широј размери, кего што је оза коју смо ми посматрзли и имао би да гада један тежа< пораз нашим тругата у гоку самог тог поваачења. Савезнички командзнти имзју да про!цене озе м<г>ћносги, они познају таччу јачину непоијатећских снага ка фронту према њима, и сни ‘су са:а предузели олшту ;сфзнсиву. Изгледа ла је ! прг'Шло врем ■ да се једко !опшге повлачење можг из ■зести икако другачије а ке

У ослобоЈеној — Један днрљкв поу.ен. —

Такво, пак, схрићлвзњг фронта намеће једно повлачеље на праву лииију

цчрк/ла ид.ста војниха.

њим и Ереме операцијама која сп ја Арментијер са

у кеоедд Мефијатељ се !сада л\ора позгачити са СаЕезницнма на својим леI ђ гма. Сиаки да ближи ка : !све више лету па прем г ■томе и вгћо| мобилност/. ! Ако се налгт каших трупа ју напреаозању одржи и на даље шго сада једикога, в/.са од назора } фабријкгма муниција и богатства у људима-сва ће сфзнсиа-,5 бити псследња и најЕећа, и завршиги се јгдино са победом и миром. Н1МАЧКА И ШПАНИЈА Клко је немачка хтела уву^н Шпанију у рат Берн, 11. мгја. Један Швајцарац који је приспео из Шпаније дао је следећу кзјаву: „Немачка јг влада хгелз мобилизацију и конценграцију шланских трупа на псртугалској и фракц с:<о ; гра