Velika Srbija
ЕРСЈ 395.
СОЛУН, СУБОТА 13. МАЈА 1917. ГОД.
ГОД. 1!.
ЕЛ 6КШБЕ 8ЕКВ1Е
ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН* ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мссечно 3 франка, тромесечно 9 фдо нака, годншње 36 франакх ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВ1? РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улнца Коломба 33 Солун.
БРОЈ 10 С2НТ.
Уређује 0 ДБОР
БРОЈ 10 сант
Оставка графа Тисе — Један нов не ријатељски блеф —
милитаризмом. На зад су иезтсапне др жаве прист/пил: кра^њим мерама: уклањању људи, I ' 10МГЖ -‘ струју з* мкр ксд ка “ 11 '*т' л ^ счспч! Р ,».*(1 и/
цима Фармула мкра ио сваку цзку нема одзква. Љгњннова акц-<ја вбшз омета, него шго
јкоји се смЈтра^у КсО глав Дугсгодишњи гредсед- да се карочи"а гажња не ни виновници езропског ник мађ;рске вгаде, један обрати мишдењу мађар-; ра та. Један од тих је и од главних виновника е ск г премијера. У више Г ргф Стеван Тиса и зато еропсЈОГ рага, диктатор махов?, Тгса је истица П1’ С е г озл-ч 1 . Тојеновбаеф, Мгђарске, та о су га про-!кго за едничси министар : го >1 Ее демскратс а Руси тивници називали, граф спољних послоза. И сгмо’ј а одбацити са презрсњем Стеван Тиса подпеоје ос | . г ..
сипне интриге, ко;е су се ка0 и СЕе раније. Макакве с прагол спделз охо њего- промеде наступиде у педва имена, онемсгућав-г.е !Т р а лнил државадта, одлуч
ших истсчнкх суссда Руси не похлгњзју таксђз нимало гере скорашњим звану.чним изјавама Нзмачке, ксје с.чатрају за пропагагду. Рускн социјалисти су јсднодушно за настављање рата док Аустро Н/мачса не прокламује своју кезаннтерссо Е8Н0С7«
тавку иа положај министра председника, и ова му је — —, „ ,. г _ _ г . „ Јважена. Овај дсгађај и-; су му стуг ање на тгј по- ност Руси е нг може се го • Гт^цтго ШТОМТТО зазвао је, сасвим природ-|ложај. јкопебаги. Демократска Ру-| А 11\.€1 но, вели*у сензацију Уј Граф Тиса одступа у политичсом животу Мађар- на^критичнијемтренутку раске, а нарочито од време- та, када цектрзл! е држазе на епропског рата граф Ти-1 западају у сне безизлазниса је бизјеана од најмар-јју војну и ехо дсмссу ситукантнијих фигура кеђу гцију. Код необавештене непријатељским г.олитича- ј п>блике то може јошизазрима. О њему је бсчки га ги извеено изненађење „Рајхгпост", после мини- ц ч ; ђење. Међутим, у писгарае кризе у Мађарској, тању је само ;едан нов недавно написас: „Алахје блеф централних државз. велики,-а граф Тиса;ење Одкако је избила р>ска гов пророк. Писмо, којим револуција, у Немшк.ој и Карло IV почовј указује Аустро-Угарској почеле су I озерење сво.уе минисгру се дешавати „чудне ствазначи еемоћ краља а три- р М “. Берлинска ибечка влаумфње/овамини:тра“.Тен- ! д а| поиадавши се да са деициозни теЈ еграми, про- новом Русијоммогузакљу-
копебаги. Демократсс сија, сложна са СавезничКИМ демокрзтијама ИС 1 акла »Мдкедонкја*: Италијшсне је као СВОЈу дезизу гастав- псбеде и сс(ћеЊ1 грчиог нарсдз.. љање борбе ДО СЛОМЗ гер- Игалијанско уједињење, по уанског ИМПери алИЗМЗ, а станах итглијанске дгжгве и овај се М0Ж2 Су рваТИ I амо | стварање Вглике Игалије јесу онда, к а да армијз наших јлослед' ца пргмеге великог по кепријатеља буду капитулирале на милост и кемилост. Страна штампа Држдње Русије »Ј единста^* (Ллехааов): »Не ка се чувају рускн социјалисти!
литич.сог ндчела ко,е представља стсжер споразумне псл!ти ке. То је начело народностИ. С тачасм встсријсм, с такво«
Ж 1 зе и као нарсда, најидеалистичхтја ман! флгацнја овог аачела. С озгм уб. ђ њем, грчка д;шт одушевљено поздрарља италијанске победе (Врој 1938 ). Ппл Луј.
СИЊЕ У РУСИЈИ — Изјаве г. Чиигарј:ва —
Пдркз, 11 мЗј* Г. Ч шгарјов.минлстар земљорадње.учин^о је слецеКе изјаа« дзписнИку парнссог «>1<урнала.> в Мн смо излсжили комитегу радника м воЈника, дц се садаш ња ситуација не може настазити. Прилике су сзбиљне. Сваки грзђанин Лма прача да контро лише рзд влгде. Неопхсдно је н}жно предузети мере, да се све одмзх доведе у ред. НашЧ Савбзници и.е треба да се уз иемирују збзг прилика у Русији. Взјници на фронгу, као и њ-^хови другови у позадини ре штни су псдједнако да н&ставе
. _ Није тешко видети замку, којујша с од)шгвљењем поздравилз ту).еш ИЗ Аустро-Угарскг ЧИТИ засебан мир, почеле скривају кемачки ГР?Д!03И, дз одвајање Игалкјс из средкшњег пре! 0 Швзјцарске саопшта- су прогурлти вести О ТО- ! стазљени прско друга Бзргбер- савеза и њено учешће у спо вају, да Граф Тиса ОДЛ?- бо>КЊОЈ де.мскратизацији ГД. Довољзо Је исгаћн сумњиву; разумном логору. С истим осе зи за то, што је Карло IV централних држаза. Наро ј протиаречносг, која постоји изодбио њетве предлоге за дима су обећане широ; е ^‘ђу прокламације праза слоувођење рефорзма у ЛАа и корените реформе У не
прошлсшћу, с такзим предањи-1 ма, нталијанска д;шз морала ,е рат до крајње псбеде, сдносно тргжттД и наћи свсје место у| до слома пруског милитаризма. оној групи с којом је спајала о томе нема сумње. Излишно заједница политвчких схгатања. Из тих разлога, грчка је ду с
ће италијанска држева и у будуће бити драгсценн сусед,
бодног разви.ћа варсда и одбнјја!Ба, да се Атзас Лорен устуI пи Фракцјској«. ,Морнисг Пзст«: »Са згдо вољством сазнајемо од нашег каквим је би.ла у прсшлости.! држазају ћн се пропига владе. колностима Граф Ткса је покрајикским саборима, да допи.снкка из Петрогргда. дасејАко јеупрсшлости било неких С е напуштене земље обр^ђују ј поднесу своје предлоге И руски нврод групише и да д-х неспоразума, ози се неспоразу-1 се. Нддамо се та <о, да ће се
ђарској. Јаљо је, да је то мзчком рајхстагу устанозчист блеф, и да разлоге о- ље ш је нарочита комисија ставци 1 ксиној греба тра- за проучаваље рефорауа. жити у с свим другии о- Бечса влада поручила је
ћдњем поздраЕља дана: и ита
Је исти.цати, да Је сваки стрвх у погледу засе5наг мира потпуно неоснован." 0 економским приликама зе мље из авио је руски министар: ,0:кудица, ко.а је владала долазила је нарочило оддезорга-
лијанс-.е псбеде А ову с бзвезу' нагациЈе жељезничких мрсжа, осећа данас грчка д>шд с тога.;Сад ;е ка све стоа >е раззијена што је апсолугно уверена да ж-ња целагност. Одбори, састав •
љени од делегата сељ. ка мглВх посе-дника раде енергично, гри-
позкаг као неустрашив бо-ј раи ка ф>тељи министра предссдника. У тсжу последњнх година он је водио сгорчену борбу са својим многобројиим протизницима, не зазир\ћича:< уи од простих двсб ја, да 6и се само одржсо на вг.асти. Бурне и крвавесцеие у мађарском перламенту, које су се дешавале пре и у то:<у рата нису билг кадре, да уклоне диктатора Мађарске. Из свих криса Ти<а је излазио О! т кго мађарски премијер, ругајући се и смејућисзојш противницима. И а о је планевротског рага искован у Берлину, граф Ти:а је бкоједачод његових ггазних твораца. Оч је се увек поносионазивом „интимнсг пријатеља каЈгера Виљема", акада је Фрању Јосифа ззменио Карло IV, Ти:а је
жеље ОДН0СНО рефорауа.' ретничког одушевљења опет о У) Т 1 Су, ПО наредби ОЗ- живљавг«. го, органкзоЕани по не«ач-' ким и аустријским градо-
Немач^и ссц^јалксти
ми мсрају уклснити и нестати дефицит, којН Је бно у кзгледу,
сасвкм. Грчка је сматрала и увек сматра ИгалиЈу као стариЈу сестру, која има исту ндеоло-
невзмерно смвњлти » Оцноско дгобе земље рекао је г Чњгарјов, да ће то пига-
ВИМа МИТИНЗИ, на КОЈИМа је I »Фјрссјц*: »Р^ски ндргд Г4 |у и иста слободоум! а осећа- ње решити Уставотворна скуп„гладан народ тражио де стрс;ао је јарам рспски. Пзд њ2 Ид(ОлогиЈу о поштсвгњу шгина, а не Провизорна владв.
мократске реформ А кад свг то ннје уЕерило нову Р/сију у расположеко :т централиих држава за лем кгагизацију,‘ ппиступило се И другим да л;1 е * - маЧ!<0 Ј фе.<далци
цариз«а бко је не сзмо к Р а Ј; начела народности, чијој победн Сељачни конгрес, који ћесеу:систсма кн>те, већ је онсмогућ игалија дугује своје национално ксро сгстати у Пегрограду иставзсгостаЕЉењг и н* коме је ћнће своје погледе и жеље од Грчка снагда осннвала своју на 1 носно тога. ционалну политику. Кад се то има у внду, нгје мог>ћно да у' будућности буде каквог сукоба ј
но у кзвеснлм земљама да наставе да влгдају према методима апсолутизма. Нг знамо,
У
_ бити господари јсш неколико ме;ама. окушало С«. са е или година , али смо си-| изш ђ. / интереса сбе држгве, — ИзЈавд г. Вл дервелда организовањеммеЦународ- а ћ . м0 »гх» в!Ш мпроги. „оеиЈ« .жјсцки-1 КОГ ССЦИЈаЛИСТИЧКОГ КОН-| /И (г ,м 1 Штокхолму, који, шд 'Неуспех Лењинов
греса у се може већ сматрати као пропао. Љењиноза пролагачда у Русији пожњела је чист кеуспех и одбачг-
,Б:рлинер Тагсбтат «: »Нлје могуће парицати, да у Русији постоји јака струја у корист
на са презрењем. Вести о опш-ег мира на дзмократској тобожњем сукобу кајзера основа. Љењчн хоће мир по И Хинденбурга пзимљене;сваку цену, па чак, ако треба, н з»себан. То свакако у цнљу
су са пуним неЕеровањем. Нова Русија исгакла је свој да после развије друштвену и програм, изјаснила се ОД-јмгђународзу реЕОл>цнју. Ваља лучно против сва <е идеје приззати, он није скупиомнс го засебчсга мира И солипа- присплица. Руски соцкјалисти тодгвна личност" но/о:а рисата се потпуно са Са- су великом већином за демо цара. Ниједа ! крунски са- везкицима > борби до крај- кратски мир, који ће се закљувет НИЈе одржач У Бсчу, а ње победе над германским чатн споргзумно са СЈвгзнк-сти, и чија је историја, каодр- Ш .о смо позвани на ту конфе-
постао „поверљива и саве-
_ ^„ Париз, 13 маја ца политичке кдеолсгзје, кс а * 1 нелзбежнз води братству и л е :-ј Г. Взвдервглд, белгијски мином пријатељству обе државе. нкста-, на путк за Пегрограр, Мала Грч<а нити је била, нитн ( свратио се у Штокхолм гдг Је
]е сада, нити хоће да будг опасгн кепријатељ данашње снажне ИталиЈе и Још снгжзије су
имао састанке са социглист^ч ким ш>едским стргнкгма. Интсрзјуксгн сд дотисника
тргшње Игалвје. Тежи просто »Матена« г. Вандервелд је кзЈа за сеојкм нациомалним васпо- вио: »Конгрес у Шгокх?лму кестављењтм и апголутно је у-! ма никакву важност. Рјзпог, верена да 1е у овем своЈим теж због којега су бглгискИ соцка њама наићи на драгоценог при-|листи кате орички одбили та јатеља и помагач 1 у Л 1 ц/ Ига- присуствују ка тоЈ коЕферекцилије, ч^ју политику карактери- ји, јесте што она кема ни пракше поштовање начела народчо тичан ни политкчки смисао.