Velika Srbija

ВРОЈ 396.

СОЛУН, НЕДЕ/М 14. МАЈА 1917. ГОД.

ГОД. II.

ши СРБЕЈА ЕЛ 6КНШЕ 6ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Игсетно 3 франка, троиесечно 9 фр»нака, годишње 36 франхка ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уреддиштва улнца Коломбо 33 Солун,

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Социјализам и рат — Једна интрига централних држава С— ју теж к ЗЈдатак да зздрже ита- Ј1 ке Србаје у интересу је и

лијанску сфЈкзиву код Трентика, псшто је Трст у опасности. Взјна ситуација центрач-

Француске и Ец-леске; грчка праза когу бити згдовољена као шго трсба од стране све

Делегат мађарскихсоцијалиста на конференцији у Штоххолму, г. Ернесг Гара«и, по псвратку са сво га бесплодног пута у Будим-Пеш-у објавко је један члана.с у „Н;псави“у комеје констатовго „велику улогу социјалиста у успостављаљу мира“. »Соиијализам и мир вели сн синоними су. Владе и дипломате могле су чиниги рат, али свег констатује са очајањем њихову неслособто:т да створе мир. Зато це з свет оче сује саеебњом мир не од влада, ко е су изаззале ра 1 ', већ од социјализма 44 . Схв тање овог мађарског социјалисте у основи је и схаатање аустро-немачке социјалне демократије. Орган немачких социјалисга „Форверц“ писао је недавло: „ Дужност је немачке социјалне демократије, да п&веде енергичиу борбу у корист мира. Нико није позаанији од соци;алиста, да дела на успостављењу сзетскога мира, јер су њихове претензије најчцње, а жртве највеће.** Један од немачких социјалистичких виђа, г. Шајдеман, прозвак касније,,дв >рским социјалисгом", пошто ]е претходно у више прилика нападао жучно политику кајзера и канцелара у рајхстагу, ишао је у Штолхолм, да тамо организује свес.цијалистички конгрес у корист мира Сећамо :е, да су тада баш и извесни немачки лнстови објавили, како је г. Шајдеманступио услужбу деора и пангерманиста. Кадајебукнуо европски рат, социјалксти централних држаеа солидарисали су се јавно и готпуно са завојезачким тежњама пангерманиста. Њихова штампа заносила се идејама герАанске превласти над светом, а њихови „иругови с проливали су мора крви за „триумф Хохениолерна“. Три години тешкога рата и вгликих искумења развејале су снове аустронемачких социјалиста, и они, предосећајући скорашњи слом центрачних држава мењају тон и почин>у се истицати као пио* нири успостављања мира. Још од почгтка рата у

;них сила поста'е критичн*. Са,три згштитне СИле Грчхе. јразних фронтова моргју (е од ! А<о је б ло неких који

служби упртвљача цен јразних фронтоза морају (е од ј А <0 је б-лз неких који су тралних држава, јасно је.јвајгти трупе, даби се задржа- преаидели пргии интерес Русије, да ОНИ И НОВу кампању ј ла итглијанска офакзиза. јони су требали пре него што

започињу по налогу одозго. Централне в. аде слу

И Турци су јако здузетк. 0-. приме макакву погодбу за мнр

ни нгпрежу сге снаге, да би

код Газе«.

же се стално блефовима И'задржвли енглеско напредовгње интригама. Међутим, социјалчсте Савезничких земаља одвећсу на опрези пред свим маневрима својихаустро-немечких „пругова*. Онисууочили добро, да су баш прмански социјатизам и пангерманигаи синонима, и да баш идеје правог социјализма условљапају борбу до потпуног слом) немачког милитаризма слома к оји је једина гарантија будућег светског мира. Ијтих разлога сви Савезнички социјалисти одбили су учешће на конгресу у Шгокхолму и солидарисали су

сг са сво]им владама за настазљање рата до потпуне победе праза и слободе човечачствб. С обзиром ка то пропала је коначно и Лењинова пропа-

Нова Русија — Изјаве г. Маљукова Л зндон, 14 м*ја Г. Миљук в, бив. миниСТ<ф СПОЉКИХ П0СЛ0В4 Провнзорле Владе учинио је дописнику „Дејли Телеграфа“ у Пегроград/ следеће изјазе: „Уговори, закључени од старе владе неће се објавити, јер бн сни открили непријатељу војничке тајне, што би имало врло штетнсг утицаја на ток рата. ;Празз народа, да сами одлучују о својој судбини признато је ОД Савезника. Шга пише пувовннк Секретан Питаље анексија иктил\но'

да гапитају Нвмачку: шта ока мисли задсжати од згмаља коЈе сгд држи. и какве плгнове мисли Д 1 оствари посзе рата? И кад би Немачка примила бар иеку равнотежу измеђ/ пангермаинзма и панславизмц онда би се мо г ли почети преговори о посебном миру, ко]н не бч ннмало био частгн, јер је православна Сила са Севера прими ла обаввзе по сили познатог лондонског протокола. Али ис крена сарадња између Немачке и Рус*је је апсолутво немогућна. и због тога је споразум између Англо Гала и Руса неминовно псстао један нуждан са В(3, (Број 337) Пол Ј1 у|.

Ееииа је шзша р»

Лозана 14 маја У листу «Газет де-Лозан» од 12 маја, д »ректор листа пуков-

је скоачано са питањем нароцности. Што се тиче одганда у корист мира по штета, Саеезницислатрају, сваку цену у Русијк, а со !да се народима, којн С у | ник Сек Р етан * показује да ]е цијална демократија Нове;препатилиморадатинакна- Не,у '* чка припремала најсвиреРусије дала је одвећ јасногизраза келоверења пре-

аа од оних, ко]и су (ве покушали да упропасте. ма примамљивањима и, Сјединити у једној држази замкала аустпо немачхиХјТри Пољске не значи апессоци алиста. С тиме се мо- сије, као 0 јто нн повратак же узети као позитивно, 1 Алзас-Лорена Францусксј да је аустро-немачки ма-,Односно Дардакела, ми кевар са социјалистима ко-1 смо се одрекли сваке идеје качно пропао,и дацентрал- завојеваца и судбина Цане државе више ништа ке риграда зависи однамера’ може спасти од неизбеж-, наших Савезника. Ја изјавног сло«а, ко]и им пред-.љујем и тврдим да данас сгоји. •

ВОЈНА СИТУАЦ0ЈА Приз.чање мајора -Мората

; у Русији нема ниједне стран -јке, која жели или мисли |на засебан мир“. Грчка штампа

Бгрн, 14 ,чаја Мајор Мораг, немачки војни ! критичзр пише у »Берлинер Та-1 геблдтуж «Можда би нгша сфгнзива , . слободнвм економским жаеотом на руском фронту билп успе- ”

»Нга Алити]а«: Нг Францус<г, ни Енглеска, ни РусИја, ни И-алија, не би могле жнвети

шна, али је нгша во<ска везана 31 зап. фоонт. Ми не можемо

кад германски гл»нови не би бкли осује^ени. И створише са , , вез који ће остати нергскидан, одвојити ни на мињи део војске . 1 ако нећемо д» појачамо иепои- & С У им интереги за ЈеД инички. јатељске операције. Сваким д»- Сви са Р Е ^У У вс ^ ењ У овог ном борбе на Хинденбурговој Р ата * ' е Р С У У опасности дабулинији постају све огорченије, Д У У г У и - ени свЈ * онн народи и ми смо принуђени да сдржа К0 Ј® не би хтели призна^и апвамо ове положаје ради нашег солутизам и терор Хехенцопрестижг(!). Пркнуђени смо да ле Р на Савез Русија-западне Сипојачавгмо тај фрокт нсвим ле пос ‘ а ' е све т шњи још из отрупама из Немачке и са ист. вих Р»злога. Цзриградје за Ен ф Ј0НТа глеску изгубио свој знгчај, јер Нгши Савезнкци, Аустријаи- Ј е сн: * постигла уједињење сво-

пији рат 40 година, да јс приморала наЈмкрољубивије народе, Фзанцузе, Е(глезе Американце да се са своје страие организују, да је опустошила земље ксје је заузсла пљачкајући капитале, уништавзјући трговкну и индустркју,‘одводећи нгроде у ропство и згкључује: „Опо з*истг Некцч још трпе оскудицу коју ие призка у, они имају једчо средство да се кзеуку кз те тсшкоће а то је да признају да ј« њихово завојевачко предузеће пропгло д* повуку сво ]е армиЈе из земгља које насилзо окупиргју и да тражг мкр. Апи не треба да се жале кгда сггоревају прспе на жеравици коју су запалили.'

мо великом америчкзм народу сву вахвалност за драгоцеау помоћ, коју нам је указао и за снагу, коју нгм је ставио на ргсположење. Мч смо били срећни, додао је г. Лојд Џорџ, због огромнкх успех«, који су постигкути у борби против сумарена. Извешта] адмиралитета о месецу мдју (данас је 27. по новом уред) показу е осетак капредгк према равијим месецим* и да]е встовремвно предстазу с томе, шта ће нам донети блиска буд>Аност. Ја то велим, са пунсм својом одговорнсшћу, као и од.говорношАу владе«.

Ешијша офанзива Комеитари енглеске штгвпе

БорОа против сумарена — Изјаве г. Лојда Џорџа Лзндок, 14 маја П?ви министар,говорећи јуче у пгрлгмзнту о сумаренској опагности кз]авио је следеће: »Мч чикимо врло важне про гресе и у току трв последњг] недеље, м8 смо задали сумарен ској кампгњи много јаче удар це, него у ма којој доугој од говарајућој периоди. Ово, шго сам рекао важи ксто тако и! за текућу недељу. Мере, коЈе смо предузели против сумгрена

ци немогу нампомсћн.Они има- јих поседа у Азгји; ствар&ње 1 све су усшш.чи]е, и ми дугује-

Лондон, 14 мај* Дзписник «Дејли Телеграфа« на фронту Краса телеграфише да је у прошли четвртнк трећа армија ушла у акцију. Њгнл су објективи одређсни на непријатељскам линијгма које се пружаЈу од К&стгњавице прехо брда Жгмијано. Бомбардовгње је трајало више ча:ова после подне и аустриске су линије јако оштећгне. Оао велико напредовање сачињава врло озбиљан удар за веприј&теља и шта вкшг оно омета диверсије ко]е су Аустријанци покушали на фронту Тријенга. Озонапоедозање погтрачља линију на Крдсу секући истакнут положај код Кастањавице. Дописаик „Тајмса» у итвлијанском генерал шгабу каже дк је четЕртак био вглики дан. Само на десно крилх Итала јанн су згробвлђ 8000 војника а непријатељ је претрпео јаке губитке. Напријатељски су се губитци повећали у вече, к?да су АустријанцЦ извршили счајве про тиз-иап&де ва нвшј нсвозадобивене ливи]е. Међутим, и по ред њихове хзгбрости, Аустријанци нису постигли никакав резултат. Игалијати су одржали положаје на фронту Краса, што много зкачи, јер на том стеновитом покожају, није могуће копати ровове, јер су они празљени од камења и стена. Ве1тина во.нака, коЈи су изж овтх склоништа, ргњени су више од р&спрскавгња кгмења но од граната, Силан отпор вталијакске пешадије који се је манчфестовао у толико прилика, превазилази сваку похзалу и дивљење. »Велика Србија» прима огласе по умерекој цени