Velika Srbija

ВРОЈ 400.

СОЛУН, ПЕТАК 19 МАЈА 1917. ГОД.

ГОД. N.

ВЕЛИКА

СРБИЈА

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Иесечно 3 франка, тромесечно 9 франака, годншње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

Пангерманисти и мир — Једна ганимљива преписка —

Берлински социјалистички лист „Форверц" објавио је пре геколико дака једну занимљиву прелиску, која је 1915. године вођена између председника пангерманске Ј 1 иге и канцелара. Пангерманисти, који су били довели до европског рата, хтели су да немачкој влади наметну и сво а схватања у погледу будућег мира. Они су тежили за тим, да о .ределе самибудућност своје земље, а сан им је био превласт Немачке над целим сзетом. У једном писму, упућеном канцелару пише председник пангерманске лиге, да влада мора напустити своје скорашње захтеве у погледу будућег мира, јер ако програм пангерманиста буде остварен, то ће нзазвати револуцију у земљи, пад Ј/онархије, па и саму н родну катсгро^у. У своме одговору на ово писмо канцелар је истакао, да и он сматра, да ће програм гангерманиста бити изведен, „али само кад Немачка победи све своје непријатеље". Изгледа, да је већ тада, када су немачкетрупе биле постигле извесне успехе и кгд је војна снага Немачке била на врхунцу, канцеларсумњао у могућност остварења пангермакског сга. Ова каниеларова сумња опажа се још боље у реченици, у којој он вели, да је кемачка влада, док је стр^не представнике и ковинаре молила, да ге верује пангерманистима, ипак оее помагала у њиховој акцији. То значи, да је немачка влада играла кроз цео рат вгома срамну и веома Еероломну уЛЈгу. Она је пусгила пангерманисте, да распламте и изазову европски рат, она их је оставила да уведу у борбу најдивљачније мотиве, као што су сумаренска акција, за"ушљиви гасови, убијање и пљачI а и одвођење г ^виногстановништва ит. д., шта више о 'а их је по сопстееном признању канцеларову и помагала. Али, зато јејавно ,молила стране представнике, да не верују пангерманистима." Ови пасуси из канцеларова писма испољавају сву подлост и веро-

ломност немачке политике. јОни потпуно разголићују бедан карактер Немачке и уништавају сваку мог^ћност, да се Немачкој ма у чему поверује Савезници су са пуним ргзлозима одбацили немачке пинуде за преговоре о миру. Они су били свесни факта, да је то све био сбкчан блеф Немачке, да добије у времену. Лондонски „Тају.с“ претресг објављену прсписку у „Форверцу" и закључује, да је она апсолутан доказ свемоћи пангер/ачиста у Немачкој. Борба, којасе у Немачкој води тобоже против пангерманских захтева о анексијама и одштетама привидна је, па и онда чак и озго инспирисана. После руске резолуигје, та игра учинила се Немциг.а практичном. У стЕари, пангерманисти имају сву власт у Нелгачкој. Они држе цео немачки народ у стези, и нагоне [га, да упркгс ужасној економској кризи подноси даље узалудне жртве за ссгварење гангерманског сна. Само се тако даје објаснити Еелика отпорна жилааост Немачке. Одлука пангерманиста је проста: борба на живот или смрт. Они су схватили, да на бојним пољима не мпгу задобити победу. Зато су је пстражили у сумаренској блокади. Досадањи резултати озе демантују све њихове наде. Они су изазвалл про ив Немачке цео свет, да би га како сами веле, „та шз подвластили“. Води се џиновска борба, у којој немачка снага све више попушта СтЕарност немачког пораза појављује се све већ.уа. При свеи том, пачгерманисти мобилишу и последње снаге и настављају борбу. Али, с мња почиње већ даихзахвата. Пред исцрпеношћу народних снага Немачке, они почињу увиђати да се слом Немачке не може избећи и надају се још, да ће неко чудо спасти Немачку од пропасти. Зиборављајч само, да је пришло време чуда. Мир, о ксме су сањали, постао је проста илузија. Будући мир, који ће диктирати СаЕезници, има-

ће за своју оснозу слом пангерманизуа и немачког милитаризма.

Стање | Царграш Атина, 18 м>]а Атински лист »Прогре« об.авио је једно писмз гз Цгригра да, уп>1)ено чиноанику једног неутралног посланства у Атини, у коме се нзЈцрњим бојамасликају прилРке у Ц|р«граду. Та мо бе ни епидемија пегавог тифуса. Људи умиру на стотине. Досад је умрло 25 лекжра. 0скудица у храни је страшна. СкупоКа је невероватна. Пар одела, који је некад стајао 5 турских лира сад стаје 25 лира. Зараза пегавог тиф^са шири се великом брзином Лгкард су немокни, да спрече шкрење епидемије. Уз то за своје посете нгплаћују баснословне суме, и ако не доносе готово никакве помоЋи. С једне стране глад и крајња оскудица у свему, а сдругеоаа! ужасна'епидемија убили су са-| свим дух становништва, чије Је { огорчење достигло врхунац. Турцч сваљују сзу кривнцу на Немце, и на своје управљаче, који су земљу гурнули у про ј паст заведени немачсим осећа-ј њима.

Грчка штампа »Неа Елас«: За јединство Н:цијг. Кад је већ извесно да ће победа окрунити Фданцуску и Езглеску, оба ова борца 31 пра ј ва народности, као^год и Русију ' коЈа Је стресла царску тиранију; кеда бсрбу ових Дожава потпомаже цео нови озет под вођством Велике Републике се-: веро америчке и целокупна жу та ра.а са мкогољудном Кином и свесилним Јапаном, нема бо јазнд да права Грчке Нације буду повређгча. Немг.чка, не мо 1 гући наметнути сво у вољу целоме свету, тће успети да до суди Бугарској уграбљене грчке крајеве нити дч спа е Т/р ку Ц’ре г ичу радЈ продужења тирани,е над грчким становниш-^ твом које је под њом. Иј овог рата, ксји ћеучинити кргј пат ( њама угњетених народа изићи ће и Грчка, ако не всћа, као што има права да се нада, а о | но у свдком случа|у снолика колика је била лре него што се својевољ <о осакатила. Али маколико да је извесна будућност Грчке, з5ог схЈЈтања велик. х Дзжава које ће намет- ’ нути услове мира и нацртати су дбину разних народностВ, ипак наша је на]виша дужносг да створимо шго всћу војску и да | се изложимо што већимжртва-| ма ради стварања на Истску ситугциЈе погодне 31 Савезни-

чке и нас. И сто и двеста Х1љада грчсе војске неће здцело сдр.дгти судбину целог рата. Али су у стању да пзмене из глед рага на Истоку и да од реде његову будућност. Никвда можда нашој раси нису биле погрсбне жртве њ нг дсцг као данас; ннкада наша расаунаснгду за релатнвно мало жрта ва ко;е се тргжг није имала пред собом толико извесних добити као у овој прилици. М:гућио је да наши заштитнаци, приЈатељи и савезници и немају потребе од наше сарадње до последњег нанкг човека, нити да је траже. Али збаг тога наша обавез 1 ниЈе мања. Нг зовемо се да се бз ридЈо само у циљу да обезбе димо победу СавезнДка, 1 его и да ми самд створимо на И:то ку стање ствари повољно за нас, да своЈим жртвама докжжемо сиагу коЈу у себи садржи наша Раса, и Д 1 помоћу телесних и душевних способности које ћемо показатД пружимосудијама на великом Кснгрвсу за М р аргументе у корист наших права. Оно мало десетина хи љада српске воЈске (»е олиге мириадес ту сервику страту") коЈе су се као чудсм спасле после огвоЈња српског земљишта, нису згцело обезбедиле судбину савезаичке војске у Маћедонији. Али су послужиле да докгжу снаг/ српске расе, пожртвовање њене деце, њену одлуку дажазн слободна помо ћу властитих жртава. У псг,.еду држаза на Истоку, зн 1 се да ће судблнж Србије н Румуније зависити од извесне победе Споразума. Тако исто извесно Је иИстеривгње Турске из ЕЈропе и праведна казна над неблагодарном Б/гарсксм. 0ста е Грчкб Н <род чија судбина Је не»-зч«*-ка Буд^ћзосх раззих делова Ел »низма у Езропи, Малој Азији и на Острвима зави си сд наших жртава у борби пр< тив вепријатеља. Нзкад 1 у крмт чсим прилнкача по Н 1 род недостајао нам Је политич ки ум; сад , кад он постоји свесилач и од целог свгта приз нат, потребна је да се дода си ла. Потребно је да то разумеју стара Грчка л М ћед-нија. Потрсб.чо Је да се угледаЈу на примсо херојског Крита и Егејских Осгрва. ПотрсбЈО је да појачају ралоре Управљача и да му обсзбеде почасно место ■на буд<Агм конгресу Мира. «Нга Ењс" сматра као нај главнију своЈу дуж јост да под стакне младићс старе Грчке, али нарочито да подстакне бзр бено становништвз Маћедоније на борбу за све ради јединствж Ншије. — (Агинска *Неж Елас» Један от н»Јбсљ х органа грчке

јавности, почела је од недеље излазити у Солуну. У Атинв јој је био директор г. Кутупис, данашњи министар привреде у ЊродноЈ Влад'.). Ппп Ј1 у1. споразум и штп Рсзултати коаференције у Вашинггону Лондон, 18 маја. Рајтерова агенција јавља: У току конференција које су држане у Вашингтону између савезничких мисија и америчке владе, дуго се дискутозало- о пројекту образовања једне лиге нација које је предложиопредседник Вилсон и ако није о томе донета дефинитивна одлука Дискутовали су о потреби потпуног васпосгављања Белгије, Русије, Србије и Црне Горе. Нису узимали у озбир да одусгајаве Нове Русије од завојевања и ратне од цтете ствара антагонизам, јер су све предложене промене у европском статус кво-у засноване на принципу народности и на повраћању изгубљених територија. Балфур у Канац Одушевљени дочек Кангђзна Лјндон, 18. маја. Дописник Рајтерозе агенциЈе у Торонту телегргфише: Г. Б.«лфур, који се налгзи у Канади дочекан је одушевљено ва станици од хиљада гледалаца. Огромна маса света гискала се улицама, парковима и по крововима. Представаици унутрашњости и гароши псздравили су свсчјно изасланика метропоте. О^говарајући првом микд:тру Канаде и председнЈку општине,. рекао је г. Бтлфуо: Оставто сам с сне стране гранвце Један пријатељски народ, д* бдх дошао у Канаду, у велику слсбодну згмљу, где су не само наши пријатељи, већ и патриоти. Везе, које су спгјале разне странке земље постале су тешње учешАгм у великоЈ борби, у којој сад учествује це ла Северна Ачерика, Цело британско цадство зча напоре Канаде у овоме рату и цени их врло високо. Дгписник „Тајмса* пак јављж да су у целЈЈ Канади учињене огромне припреме, за што сјајвијИ дочек г. Балф/ра. Лондон, 18 маЈа Из Отаве је достављена те леграфска адреса, коју је г. Балфур упутио на оба дома п«рламента Канаде. У њоЈ се вели ;