Velika Srbija

ВРОЈ 402

СОЛУН, НЕДЕЉА 21. МАЈА 1917. ГОД. —-■ I I ■ I ——

год. и

ШМСРБИЈА 1Л 6КШ0Е 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН* ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Меспчио 3 драхме, тромесечко 9 дзах ме, годвгање 36 драхме ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАјУ Стаи уредииштва улаца Коломбо 33 Солув.

БРОЈ 10 лепта.

Уређује О ДБОР

БРОј 10 л пта

Ситуација у А.-Угарској — Поводом сазива рајхсрата Преко Швајцарске стигле свету.“ су из Беча вести о првојј Ове појаве, како су, као седници аустријског ра]хс-ј Ш10 је то истицако вкше рата, који је опет огпочео, пута, гдегде и озго инспирад после дуге паузе. Од рисане, код чистог сл>вет-

времена последњег сзстанка аустријског парламента, политич^е прилике у Европи битно су се измекиле.

ског живља су изазване руском револуцијом. Словени под Аустријом нису били толико наивни, да по

Велике промене, којесусе верују у демохрагизацију

десиле у Русији и потпуна демократизацвја огромке руске државе учинили су силно дејство на цео тох политичких догЈђаја у

н&Јнаказније аржаЕенасвету, Аустро-Угарске, али су ову прилику исксркстили, да на својим саборима подигну свој гла: прогив ве-

иелом свету. Те промене ковних насиљз и ткраније. нмале су кесумљиво јаког ј За њих је јасно, да је деиоодјека икодаустријских на-ј крагизација Аустрије пророда. Дејство руске рево- ста клузија. Држаза, која

се кроз низ столећа одр жавала само интркгама, завадама и насиљем у демо* кратизаиији морала би наћи свој/пропаст. То Словени добро знају и зато су примили дгскусијЈ/ ет ре

луције осегило се при^етно у писа-ну једног дела словенске штаузпе у Аустрији, која је без устезања, са непритајеном радошћ/ поздравила демокрагску Русиј> и са горчином кон сгатовала кроз редове пот- формама. Али, они знају н чињегшст словен. народа то врло добоо, да се европапсолутистичком режиму. | ски рат м ^ра завршити деУ Аустро-Угврској је мож-јмохратизацијом свих свегда још јаче, него у Не- ских држ ва, и да се дрмачкој од^екнула руска ре-; жаве, као што су Аустроволуција. Аустријска влада, јУгарсса, по своме склопу као што је познато, поку-' апсурдне и прогивне сзакој шала је да у самом почегку' демократизацији морају распречи развијањемакаквих|спасти у интересу будућег револуционарних струј-, с светског мира.

једне страке насклним мерама и строгом контролом, с друге лукавим обећањим а д емо.сратских рефорама.

Аустријски рајхсрат састао се овога пута у веома бурним политичким приликама, Тридесет пет

Многи угледнисловенски словенских послкника чаме прзаци бачени су у тамни-1 у затвору за полнтичке це, у којима су нашли мд- ј кривице. Већ на прво '1 сед су својих другоза иполи-{ници представници Чеха, тичких једномишљеника.! Пољака, Словенада, УкраТо је изазвало још веће јинаца и Мало-Руса траогорчење код словенског жиди су аутономијс за свонарода под Аустријом, али је држазе. Чеси су у знак до реакције није могло до-; г.ротеста иззбрали за предћи. На саборимз, којч су сеЈкикаКлофача, којч трудржаии у Зсгребу и Пра- не у тамници јсш од погу поводом обећаних ре- четка рата. Седнииа је бифорама критиксван је о-|ла веомабурна. А;стријски штро рад аустро - угарске Немцн изјазили су, да ће владе. Чески г.ссланици се они одупрети свим си-

јарам и они отворено дају израза своме неговању. И сада, као и увек, општа ситуација у Аустро-Угарској истиче се као силан и необориви дохаз потребе распада Двојне монархије, 1у ингејгееу једног праведјног и тра|Ног мира. ФРГНЦУСКА И СРБИЈА Пол Дешан-л код иашах из беглица Господин Пол Дешанел, председник фрзнц. парламентл, у прагњи тамошњег окружног начелника, посетио је 28. прошлог месеца нашу избегличку колонију у Драгињану. Сва је колонијд дочекала висохе посетиоие у дворишту, где је г. Дешанел поздравио Србе једким кратким говором, у коме је између осталога казао, да за српски јуначки народ гаји оссбите симпати|Ј и најлепше жеље, да га добро познаје да је био у Беотаду и посетио Његово Величанство Краља и Престолочаследиика, дасе нада и желн скорим поново дсћи у Београд, да заједко са присутнкм избеглицама прослави општу победу кад кеиријатељем. Сви су се присутни захвалили госаодину председкикуса узвицима „Живелз ФранцускаГ При поласку г. Дешангл се руковао са свима присутним избеглиш ма, на које је оставио најлепши утисак. претили су, да ће се обргчунати са устријском влад јм, а V загребачком сабору опширно је истиоана

лама словенским претензијама. Озасва политичка сигуација с једне стране, а

стега и тиранија, ксје Ма- с друге оскудица, која поџари вековима врше над тискује народ и врло неСрбо - Хрватима. Аустро-1 повољни изгледи војних маџарски режим окаракте-1 операција доводе хабзбуррисан је каонеподношљив, шку монархију V веома а у самој адреси Стаоче-;тежак положај. Јасно је, вићакске странке, упућеној да ће следеће седнице цару К рлу, у којој се без ра;хсрата, наравно ако не устезања излажу све муке буду прекинуте, бити врло и патње српско-хрватског занимљивеи значајне Слонародз, Маџари се назива- венима под Аустро-Угерју „чајвећим дивљацима на ском додијао је вековни

риканцима у Србији, они су са својим шефом г. Рајаном похитали у Солун да о.-авде псмажу наше избеглице и сганов.1ИШтао које се ослобађт. Они су добили из Америке велнке количине брашка, сланине, пиринча, шећера, чаја, одела и т. д. којим обилато помгж/ нашЈ избеглиие. У самом Водеку има нзших избеглица око 1.4С0 лицз, које они хране, а помажу их и !на другим местима, па и јстановништво на ослобојђеном земљишту. ј Г. Д-р Рајана познаје још из раније сва Србија, а меу његовим садањим појмсгачима ис ичу се вгетна !и симпатичка госпођа Бок и Локлин, а од скора и Ч <рлс Фукс, који су са г. Рајаном такође радили у Србији на помоћи ста;нозништзу под Аустријанцима. Хззла им!

Г ђ

Јвршшш за СрОе Обилата помак амервчких мисија Коме није позната обилага помоћ, коју су Американци ва време последњих нашах ратова, а кароч«то свог са централним силама, укззчвали у разним облицима: лекзрским мисијама, санитетском материјалу, животним на лирнииама, семену га усеве, пољопривредним глатима и т. д. Па и после нашег повлачења Амерички Цовени Крст и друга доброгзорна друштва преко свог представника г. Д-р Рајана радили су у Србији докле су год моглк, помажући наше нејако ссгављено становништво у исхрани. Када су аусгријске власти и пре рата са Америком онемогућиле рад Аме-

Грчка штампа

»Маиедонија«: ООтвљање приј> т љства. На коју врсту пријатељства ;мисли г. Заимис и краљеБС!<»а штамл*? Не мислимо да г. Заимис сма;тра кас сбнову пријатељских |одиошаја позр&так стања Гу' нариссве владе, јер је то стање обележено као нгприкривено непоијатељство према Слоразуму. У ово доба псложени су теме љи германске политике, а гермЈнсфглство Атинске државе кз рађгно као политкчки програм у иримгни. Али ако г. Заимис не мисли на сно стање, бесум ;ње не мисли ни иа стање свсга ј првог прсдседаишгвг, када се 'стварно изразкло непри|атељјство преиа Споразум/ повредом грчко срлског уговора, нити мисли на стање СкулудисоЕе владе зј чијејевреме Атнн сва држаза блла у необјазљеном рату рротив Сперазума а у савезакчким односима са Нгмачком, којој је предала Источну М :ћедониЈу. На ова стања немогућно је да мислв г. Заимис нити да говори о њнма, каогод што је немогућно да говори ни о стању снога др)Гог пред-еднико вања које је било ааставак претходаих стања а за чи е су време организована друштва резервиста а Бугари се без препрека раширили по варошима Источне Маћедоније узсарадњу г. Заимиса. ■ Али кад се сва ова тумачења

искљчуЈу, као што Је искључено и тумачење о повратк/ ствари у стање Калогеролулосове владе, која је одступила и не дошазши у додир са влашћу, остаЈе као једино Тумгчен>»: васпостазљење пријатељ.ктх односа у оном облику у коме су они били 31 време г. Венизглоса. Али се то стгње сдноса поЈавило у примени у државк Солунској, и то је спње сгаарног срнг&тељства и в >/не оредње са Споразумом им Ј)ћн као ССНОБу СНсГу грчко СрпСКиГ СЛВВза и испуњење обавеза. После свега овога, пита се: — Д 1 ли у озом сблгк/ г. Здимис замншља обнављ ње прнЈатељских односг? Д» пл т. ј. има намеру да порекне стмог себе и да а постериори сматра као важеви грчко-срнски саеез, и долази просто да уравна пут за стварнв изражај ове поли;тике? Алл ако сматра да постоја грчко-српски савез а да не постоји грчко-нем.чки, да ли он није дужан да пристуж народнсм покрету? Какав зна чај може имати чкњен.ца што Свле Споразума не желе излазак старе државе кз веутралјносз? Желеле оне или ие, да ли ! има други неки начнн кој«м бч | г. Заимис могао да покг жг сво]а ' пријатељска расположгњ. ? Мл ; га не вгдимо, и тврдо верујемо да свако удаљавање сд свогг цгља значи одобрагање германофилске политике од стране г. Здимиса ипродужзвгње хермафродитског стања. (Бл 1931). Ппл Ј1 у1. ШШ I МИР Шта пишу немачки листсвк Берн, 20 маја Н5лиач:<и лкст вт соииалиста и радика/а, ув рени да је изгубљеиа с ака нада о сепаратном миру са Русијом, ангажују в ал.у да понови своје ионуде за мир свхма силама Сл ра: ма. „ФорЕерц“ пиик: Влада мора и^јавити да ;е г е а жеља да се закључн мир без акексија и без одштета Без изјаве овикге ирироде нетачни и » еодрг ђе■ ни предлози кеће ш/аги шанса да постЕГну учпех. „Лајшиг. Фолксдајтунг" препоручује уреднииима пангерманистич<»х листова, у место да грде аустроугарског министра спољних послова, да посете народну масу где ће се уверити да и немачки нкрод исто онако жељно сче<ује мир као и аустријски народ.