Velika Srbija

I РОЈ 405

СОЛУН, СРЕДА 24 . МАЈА 1917 . ГОД,

ГОД. И.

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ ПРЕТПЛДТА ИЗНОСИ: Иессчно 3 дрзхме, трокесечно 9 драв ме, годвшњг 36 др хме ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СН НЕ ВРАЋАЈ5 Ст*п уредпзштв* улвца Коломбо 33 Солув,

БРОј 10 лепта.

Уређује О Д Б О Р

БРОј 10 лзпта

Бугари и наши Савезници

ЕНГЖКИ СОЦИЈШСТИ В;жие кзј-ве шефавн ссцијалг.ста

хи*

Од како почиње цео свет уста;ати противу гер«анског империјализиа, Буга ри долазе до сазнања да је судбина њихове држаее у рукама оних нација и пржава ко е се боре за победу савременкх демократских начгла у којима се оваплоћуе законитост и општа правда. И зато су одпочели прибегавати кз ве:ним срествкма како би уверили наше сав:знике о својнм великим културним предиспозицијама у вези са силним прогресом садање Бугарске, која би мо гла чах и западним државама да послужи као најтипичнији модел савреме них држава! Ово је старо, доста •често опробако и омиљено срестао бугарских управљача који су посредсгвом лгжних и рекламерских манира стварали погрешзо мишљеље о своме народу на етрани не водећи ни мало рачуна о догађзјима којн брзо обело дањују нстие.е и стварност. Ми ћемо овде изнети послеању изјаву бугарског посланика у Берну Пасарова која је публиковака у „Бернер Тагблату*, и то поводом в^сти о псбунауа нароаа због оскудииа. Он је казао: „за вреле мига

износзли кгко је економ ско стање земље и народа страшно и сувкше несносно, тврдећи да је због оскудице било великих неоеда и поб на у Софији, Пловдкву, Стгрој Загори, Трнову и другиу! местима. Али једнии потезом пера Пасаров сзе то демантује не всд,ћи ни нгјмање рачуна да је о тол\е било и неколико бурних седница у народном собрању где је жучно и штр > нападана влада, којт је доззолила да карод умвре од глвдк! Бугаоски парламентаризам! Да Пасаров исгиче да је код њих тајно гласање по пропорционалном систему, а заборавио једа налом^не и чињеницу како је једини бугарски парламентаризам забележло да поједине партије за цигло једну ноЦизпбе одједном по педе ег исто по лзника и да на вл ду долазе странке гз отззиције које су имапе само п»т или десет пссланика!. И још нешто. Пасазов је прећутао узрок хапшењ' 7 одговорних мчнистара па битиместворио уверење код нсобавештених стганаца о демократизму буг рског народа, али и ту ћемо одгсворити са тврђењем да су

Бугарскаје игвозила на 200 д Систа били хапшени или милнона леза, данас извози два пута више. Економске прилике су изврсне, народ кема разлога да буде незадозољан.. Ми смо скр^з и скроздемократски народ. Мз имамо опште, тајно и једнако празо гласа, по прог.орционалном систему, за каквим чезну најнапреднији елемекти у Француској. Код нас постсји пуна лтини старска одговорносг пред парламенгом која је много веНа него ли у другим демокрагским земљама. 'Греба ли да наведем да су

осуђивани Малинов, Гена дијев, Савов и други минлстри, јер се констатовало дч је сва<и ушао у чиновнкч.ку тазијеру са својом ппатом, а после папа са министарске столице сваки је иуао по једну велику палату и још по кеколико милиона лева у готсву Тако на прнмер за прву дз јицу веле сами Бугари да ил^а|у по два или три милиона ле а, само се имаље гс 1 еп*ла Сазова цени на 10— 12 милиоиа франака!3адржавзјући сесгмо

министри код нас већ два на константовању озих пута осуђивани на робију! факата, мислимо да пре Нзкада се ксд нас *раљ;ђ €Л1 о преко озих бтгазских не би усудио да мимоиђе реклама којима је циљ тако пссловник парламекта, онако како је то учинио Вллсон!.. Индустријалце који се обогате бугарски краљ не мсже наименозати лордовима!... Бугарски листови, Мир,

провидач, ]ер смо уверени да су наши савезници одавна проучили, схзатили и добро разумели дух бугарског нгроаа који се никада није устр>чаз,ш и либио чак и од најнедсстој-

Лзкдзн, 24. мајв Неколнко социалкстичких оргакизаци]а, ко е сачињазају малу маљину социјалистнчкс енглескестраз ке, држале су прсшлг кедеље јеаан велики скуп у вгроши Ј1идеу Чгааови су акламкрали шефове руске

Iвезчкчхнх обавеза ирема Ср-ј Прем* једној 'центр.лној 6л}п к од неутрвлности Грч<е потеткчкоЈ Европб, оив стеар* до згодног момента. П,ев.) !једну економску униЈу моћниЈу Одиста, Конствнтин Гликс- ’ КО ја Ие обухаатити цео светбург је не са«о велаки воЈник ОзаЈ удар, дол# 3 ;ћи пзсле унегз В пророч после Хрнсга. ласка Сједгњених Држава у рат

(Број 135).

Ппа Лу1.

Лојд Џорџ (Из »ЖурнЈЛ хе Жеисв«)

6-,ће смртоаасан Нгмачкој, чија ■сва снага, пре 1914 године, до !лазаше изснстематскогексплоатксања енглеских колонвја. Овако стварање цжрства јизмениће у основи дгсац*н>е у-

Г, ЛтЈда Џзрш назвали С у слоае т Р гов *чког жнвота чиме револуције. У говору пред- »нрвим минвстром Европс«! Од се СТБ& Р ИТИ У свету в«1седник је изјавио да би СБИју државзика који врше да-ј вг ^ и *кономскн мозопсд. била, ако Русија закљу чи нас утицај на судбину светг, * ^ погледам на Е <глезе, ства сепаратан мирсаНсМЗ^ком, Лзд Џ>рџ је ввтривлачзији, Р* !!>е цергтва имаће друге по права кесрсћа, 1е са^.о за кајличнији, најсмелији и коЈи има; слгдкце * ^ п Чт* њ У С У овде Ирњу кеГО И За СЕе демократ-; најввше бсљг; више него ко дру- СК8 и ^ ади - а ^ овек Ј е нзаеваске кароде У свету. Он је ; ги он в<-ди будућност н спрема Је. ,^ ен да вкдИ Енглеск У- у СВ1 ‘ М * енергично доказизао да СВИ Оз има два талевта који се' ®Рвмеанма њеве геторвје да ре еврсг.ски кародн морају јдонуњуЈу: он заа шта х)Ае и . ш » в * најтугаљивнјв и нвЈнгзгјдбити потпуно слобзднн ијуме да гоЕсри. Лојд Џорџ је н «ја пктаљо за њену будућност, аа управљају сами собом. 'обдарен спассбношћу ств#рања, п Р е него С У постала не Г. Филип Сновден рекао ШТО чкни у исто време вели-јрешљива. Тако је пнтање Ирсче }е да.формула, „б.з анек-јчину и спасност његове лич 38 К °Ј« л, 1д Џ°рџ «®же: ,Оао сије“ коју |6 руска деу.о ности. |је једика црна тачка на нашем крација усвојига не значи! Са овим днвиим особиаама ј аебу,« а за које се енглеска да неће бити територијал Л)ЈД Џњм 'е нмведв држа8вкк|влада труди са највећим само прегоревгњем да реши у ввјбољем ннтересу самих ИЈаца. Шго се тич: Издије, Енглесса ће се Још једаом покрити слав'м, ако се усуд! ову да огромну земљу, коЈо; Немачха са љубдвљу увапред намењиваше револуцају учвки слсб.днсм М{ не можгмв да ирагимо Лз да ^орџа у сзима њгговим

НИХ промепа после рата. н»шег врев-.ена и највећн говорОлшти се мир може васпо- н: к у Својој земљи. Такође, њесгавити само осетн/.м те- гови су гоесрИ делг, фзрмула риторијалним прсменама. ма акције које бацаЈу на свет

и одлукама ко:е свдрже. 31 четири месеца, непрнметко, Ло)д Џ)рџ је извршио у Ве лккоЈ Британкји двсгубу револуцкју. Ој је кзмеаио стогодишње сснове бритавсксг парламентаризма, коицентрИШ; Аи у

Грчка штампа »Неа Алитијз«: Нгродчл н*градж ед 200 хчљгда догхнн. С* највећом И1 ц оналнсм гор цеходихо руку извршну влјсг. радњама. Одајмо само почаст, дошћу наводимо сбаЕештење са ј е измснк0 правил* колек поузданог изгора, даЈе наш су- тквке одговорасстн министар-

Зарја, Дневник, Камбанз ,нијкх срегстава само да и други донели су до сада би постигао своју поливелики број бележака, чла-јтичку сврху. Та су времеиаха и ;иса у којимасу'на одавн) прошла.

вароднвк »3 Египтс г. .М:лахринос Једним заааичаим актом одредио сто хиљада драхми за овсг грчког официра који би први ушБО у ЦарV грвд. А тако нсто и друг. х сто Х'љада з»

још једаом више, искрености овог министра, који се уС)ђ/Је да узнем»ри душу свог народа када се твче будућнссги земље. У опјсности као н у пзбгда а то

ствж в* та] начии што се ова мсхсе применити само на чла кове ратног комитетв; најзвд,' он Је згдао озбгљан ударбри-ј|в сно што чини снагу Л)Јда танским традицијгма, гзврша-! ЏорЏ*« треба добро познаватн вајући сге дубоке рсформе, а' своју земљу и осећати као ова ону чету грчке војске која бв да се и8р0Д 0 њ<ма не \ з'а-. ОЗавеану војну службу, протек • прва ушла у ову легевдарну шњује. |ционизам, царство, смањену варош. (Бзо) 346) Он Је још нешто више ура- Втаду, ом-рул и рационграње »Неологос«: ЈЛ >рнтурк те са ;дио. Не сјмо што је изменко;свг ове н»рке револуциЈе које л)т»нт. јполиткчке огнове владе већ јејуштеђују бурсе ревслуциЈе, ЕаЉ,ди из Атине и ссталЕХ и с*му згмљу пргобразио. Он^глеска не одбца Л зјд/ Џзрџу, кра;еза ропгке Грчке клгцади ј е позаао прве мивгсгре коло-!јер јој он ништа узалуд не су Јуче своме Ш ф/ иуказаше В иј* да сарађ/Ју са енглескнм тражи и пре но што би блзуму опе исте ПЈчасти ко.е су кабвнетом — трансфзрмиш/ћи Еерен у иргстанак земље. указавади Нерону сни којч су Есгдеску у јздно федерално царимали д* у мру на Ипсдрому (гр- С тво и озу царевину у земљу калишту, Ц1ркусу) протекционистичку. Немачка надмоћкост, слом Озај догсђсј у вашим счИма Француске на Вердену, иеспо ] 0 д шлрсг 1е и дубљег значЈЈа собност ЕЈглеза да стзоре вој него и сама руска револуција ј ДОПИСНКК »Морнинг Поску, унгш ење бугарске војске р^сија може бити царевина глј : СТа“ на е:1ГлсС(ССМ фронгу и истгц;ње грчхе на Балкану, република а да веАива земЕља!пише: Пред\зелисмо врло-

1НГЛ1СИ ППЕРАЦИЈЕ Енглези ва једку миљу од Л на

зслешан^а ад ј)ГО западно од Лана. Напздна Ј*е тачка била, западно од Ав-

претварање ЦЈрг.грвда у руску не примете и не осете ту проварош, мир и благостање неу- мену. Међутим, тесна веза Еј тралне Грчке, порасг њене тр глеске са својим велики« кологовачке флоте и њена поморска нијама као и везе економске ’ НОН8, је ДНО ОД јужних преднадмоћност, сачуваност грчкРх ко.е се састоје у тарифама про ■ грађа Лана. У Зору, енгле крајева н грчког становништва, текционисгичким, то ]е Једав СКе су Труг е заузе ;е СВе наметање Грчсе као војког ч»- доггђЦ, који ће нмати уткц*Ја: ТДЧКе КОЈе Су биле Одрхђенисца у последњем момеи-уШ на цео свет. јне ла се ССЗОЈе, ДОК се је (То су све обити коЈе су грчки у псгледу (Гпољном, стварвње борбл нахтазила на Лруму гермЈнофили с кргљгм на *:елу цаг»,-тв» створиће оабиљна П и- Араслан. На југу, Е-1ГЛеЗИ очехивиЈТН од неиепуњења са- т*ња, [су заузепи Н6КОЛИКО депоа