Velika Srbija

ВРОЈ 425.

СОЛУН, СРЕДА 14. ЈУНА 1917. ГОД.

ГОД. П.

ВЕЛНКА

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ« ■•сечни 3 драхме, тромесечно 9 дри *е. годнш»е 36 драхме ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВВ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стнв уредвнвтда улнца Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 лепта.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 лепта.

Демократизација Немачке У вези са будућим миром

Вгћика познавалаца немачког народа тврди да се у току овога рата неће деситч у унутрашњем државном и социјалном животу Немачке никакве битне промене, које би утицале на развој опезација као и на погодбг при закључењу светскога мира. Ту свој у поставку поткрепљују чињеницом да су сви друштвеаи редови васпи-

жити узрок у тешкој економској кризи чије су последице веома утукле народ. Сетимо се саУ!о нереда у војсци, опадања дис циплине и морала у борбеним редоаима, па онда пр )меке тона целокупке штампе која је одавна абднцирала на своје аавојевачке идеје и бнће нам јасно да схватимо тешку и безизлазну кризу која нео-

тавани још из детињства спорно врши силан утицај >;а известан ред и дисци-1 на промену духоаа у цар-

плину, а специјално у по- сгву У колико је постојан гледу на монархизам који ство Сила Споразума све је данас постао нераздво’,- јаче у борби противу за-

ни елеменат немачке душе гле су чак и најслободо-

војевача, у толико се по јачава жеља за миром код

умнији редови немачког; оних који су га карушили. друштва, као социјалисте, Појава руске револуције одачи заштитници посто-;чини у току овога рата ејећег стања. Ми не спори-! похалан догађај чији се умо ова факта, да је доиста тиц&Ј исетно примећује у

немачко друштво формирано у духу кајзеризма,

свима социјалним сло;езима немачког народа. Ради

како би се у даном мо- примера нека посл/жи: менту сгавио у покрет цео Стварање немачке републидожавти организам с пред- качске странке у Швајцарпоставком да ће се само сксј, која је у Бфну потако постићи остварење кренула и свој орган, и чигеоманског империјализма ји се број чланова нагло

под Езропом и свегом томе циљу је започег

У повећава, као и велика прои пагандаЈсвих социјалистич-

озај велики и крвази рат, ких као и других слободоу коме данас учествују сви умнијих лкстова у корист просвећени кароди, демократизације Немачсе, Пратећи разво! вој№'- т који тврде да је једини и ог.ерација, од по^тка ^бржи пут ка миру поодо данас, моглксмоуо^' ^ ^^ садањег режима Рдти дваважнам «днт,а, к _°; Ж ^арактеристике износинајизразитије испољавајУ 1 ' 2у « л рено писање Макпсиху немачког народа. У Сим? прнсЋ Хердена у ,Цудоба немачких ус.теха, све кунфту", који вели: жнво у Немачкој, стајало „Кад једном кајзер слје непоколебљкво и одлјч- са сеога престола по но на страни пруеких јун- в^љи своганаооца, Слокера, чија је дсгма о го- разум ће одмах учинити сподству кад истоком и предлоге за мир слободсзетом постала општа мо- ној и револуционарној литва свих германаца. Та-, Немачкој, која се отреда се је могло говориги са Хохенцолерске пороискључиво о мкру, хоји би дице, Енглеска о дз кеће ништа рећи прогиву на.!‘ — Слично читам и по свима угледнкм листовима, а „Франкфуртер Цајгукг“ велн: »Никаква сила неће в; ше мећи заустввити демократски талас који се повећава у Немачкој и ссакој влади, која би хтела да веже своју судбину за реакционарне елементе, дани су иабро јани « Познато је да је Нова Русија проговорила отворено и јасио да ће пружити руку Немачксј само онда, пошто се аблци каЈаср

као највећи виновник озога рата, нагласивши да је само демократија у стању да изведе рестаурацију нове Евроле. И кад нам је све ово јаско, биће нам појмљиво да разумемо последње вести које стижу из Берлина, по којкма је откривена велика завера противу кајзера Виље.ма. Изневши оздел главнмм потезима нов правац којим је отпочео ићи немачки народ, ми нећемо ни најмање претер&ти, ако твр т димо, да ћемо ускоро бити сведоци новнх и знаменитих преображаја у Немач кој, јер ка: на то улућују све д .нашње појаве, које наговешпвају велику буру противу постојећег стања. Демократија јепозвана, како тврде многи немачки листови, да предузме зе' маљску управу, јер ћемо само тако доћи до жељенога мира ксји ће обезбе дкти слободу « малих чароаа, као и повратиги силу и важност свима међука родним уговорима. Као што се види и конзерва тивцима као и скептнцима се даје најбоља прилика да увиде како ништа није постојано истално на овоме свету, већ да је све изложено променама које су природна последица општих закока еволуције. с

диктирала Немачка. Но сд када се ратна срећа одпоче мењати иокретатиу корист наших Сааезника, стање се нагломења Немачкинарод отпоче сумњатн у д> финнтивну победу која би му обезбедила сва ратка ва војсвања, а сд када почеше на ратним фронтовимз да се нижу учестани и знатни неуспеси у вези са Јачањемпрогианичких ефектнва, код Немаца се појављује идеја о закључењу мира на принципу поравнања! Овим појаваматреба тра

Грчка штампа »Н.ологос#.- Вратите нлм покра/ине Као што у сваком гргдузеКу мора бити поитња и исиреиости, тако а у нашем нецгоавл вом питјн>у дужаи смо кгзатд целу исти-ау оиима коЈи с нсмж сарЈђују. Наше искреве нлспи могу цеаити и комеатарисати како хоКе нгшт непријатељ«, али су нашв пријатељв ружлл да у њима иазру само њихси прави »зглед, и да у овим ре довкма ие трежв да открију кскву задњу мисао или макак»в другн ивт р;с изеан ипте реса зајсдничког коЈи емгјусве државе што састављају Сгораз>м рсди постигвука свогд циља. Грчки иаред ввје викада <5 о подгљен уидесма 0 своме вас пос 1 *вљењу. Ако су пак били поЈедавца веки са Једнвм Краљ;м туђчвцем па челу прот»виицч иарод»е полвтике, то се мора приписати великом ути цају Немачке, коЈж је одмах у почетку об:ћал* целокупвост па и увећање Грчке Држжзе,

док су в»пм заштитнуцв и првЈатељи преко своЈе штампе траж-<ли излаз Грчке из веу тралности па јсш и територи Јалве њгне жртве за љубав за Једничке борбе. — Немачка Је пропаганда н*дчтвечански радила, њене су новине фвнатизоввле народ против Велизелоса, те је бдла потребна његова несчекивана одлука о образовању Нове Грчсе да би грчки нарсд тргао из морфинсмавије. Благодарсћи ЈедноЈ погрешци Сила, Грчкж је две год§не оста>ла у нераду, погазил* своЈ уговор са СрбиЈом, претворила се у државу неспособау за бор-' бу и готово кепрвЈатељску према Споразуму, и пропалх мор*л '0 и магеријалво. Алв после двогодишње летаргије, грчки се народ зраћа у живот. Силна дргж нвша Плаво-беле, ва челу новкх пукова ко!е је створио Ввиизелос, будн га. И тражи већ одлучао вебина, велика већина Грка, да успос*гави свеј Јучерашњ? глас к слпву да в-.ди своЈу г^ст-гту како се лезрша тамо где Је зове Огаџбина и дужаост прсма Раси. Нгших 75,000 добровољаца умнсжиће се, грчка ће воЈска постати џчиовск?, до Ју чв ан ј тебугарски покрег претвориће се у народзи, наши пукови по-ј стаће убрзо оне дивкзиЈе коЈе пропису|е звкон о устројству! Војске к грчка ће се војска кроз кратко време попети ваЈ стотине хиљвда. Грчка флота, предузима)>ћи опет комавду'

ивд своЈим брсдовима, моћи ће дж пролије своЈу крв по оним морима која Је познаЈу и коЈа Је се бо‘е, да пренесе боЈу небж и светлости тамо где мрак и затвор уништ^вају њену Једнокрвау браћу. Грчки новац, грчкж инициЈатива, грчка трговвна, грчко бродарство, потломоћн ће дело једне Владе коЈа јс показала да |е из народа изишла, Ади — због свега овог, грчки народ треба да сазиа зашто се бори, звшто ће пролитн своју крв, зашто предузЗма наЈвишу борбу на страни својВх приЈатеља и савезннкж. Ако Споразум тражи сарадњу наЈјачег джвас воЈвог чиаиоца на Истоку, ако Споразум жели да заиста вестану пово' ди за нов рат, ако Је Споразум нскрен у примени догме о нарсдносткма ако Споразу м хоће да ослобсде и да не допусти да буду подјармљеви нарсдз образовани, као што ]е грчки, ако су све ово као што Јесу свети циљеви за коЈе се Споразум бори, — анла он има Једну дужност, и та је дужност да нам изјави да ће нам бити враћене провкнцчје д* нас ободри у нжшој борби, да нам улије одушесљења. Искреност је боља него сумњчва обећања, и ми тражимо веодлсжну националну сатисфакцију у тренутку к*д окрвављеча Г,чса ОгаџЗина пародДрајући Варонову реч узвикује: »Воатате ми моЈе провивције«. (Зрој 144) Пол Лу1.

Опасност од мвра — Критичке опаске генерала Малтера -

Један мзЈ пријатсљ, коЈи је по ; полсжају своме добро сбавеш | тен, говораше ми оз«х данв. »Прапсргц мира климата! Зл сжда још звецка пвлако. Јер звук дол.зи из дбл;к», из Ру-ј сиј{! Али, расте прслззећи крса Нем 1 чху. А ми знамо коЈе су ј руке нримиле на се да г& ктДмвЈу око ушију оних људ* коЈкма се чини д» је рат сувише дуг прем* њилојим машгаријама и према њиховоЈ свмсжчво-' сти а и према њиховим пат-ј њ«м« и њиховум жалостим*.! Ч јте шта вели прапорац: »Мчр без анексија и оштета, према томе мир скорашњи!« Г. Рибо, а пре њега в г. Асквит, покушали су да свејим државничким гласом надвкчу тжЈ позив ва малодушн С'. Оаи су то уч 1 нили речимж колико јасним толико и одмереним. Али, звецкање остаЈе у ушиме. А не бл дојољно било ажпушкти их

памуком илн вогком, Јсао што учини Одисеј, п* да се прође кроз гомилу смртоносннх скрена. Ч ;век може сд едити и објасаити, тачао обележити смн сао фзрмуле „без анексија И ошт«та» Л 1 и илак, тв формула о:таје ф ?рмулч кемоћи и м&лодушносги. Јер она хоћо грзсто д* квже: «Ни победнлаца ки побе ђених.« Ником н» шт<! Протнзнкцв, исцрпеии, крваЕИ, враћају се сваки својоЈ куАи и даводе Је у ред кака могу ! Јд нећу читасц ма »Тана« и знссити нова разлагања онасности од мира, коЈа у Једаи мах, као да бв отклоњенж ме* шзњем Северне Америке, или се скоро истога часа врати са русксм револуцијом. »Тав« је е томе казао речи Јасне. Али, држ ћи се воЈног гледиштж, Јж бих хтео дж у спит*м, да ли су доистж Савезн! ци дсшли до оне исмоћн коЈу претпоставља ус-