Velika Srbija

ГОД. »I.

ВРОЈ <30

СОЛУН, НЕЛЕЉА 18 ЈУНА 1917. ГОД.

1Л 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ДИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ Г7РЕТПЛАТА КЗНОСИј Лшсвчпо 3 драхке, трошвсечно 9 |ри ■е, годнлње 36 дрише ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВ* РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стаа уреднаитва улица Коломбо 33 Солув.

РПЛ I

:С лепта.

Урцђује О Д Б О Р

БРОЈ 10 лепта

Бугарски „научници“ — Један нов изум бугарске н.уке —

У послелкге вреале цела б)гарска шт&м 1 а бсви се претресањем питањаојелној КОВ5.Ј и доста внкргсантној појеви о којој ћемо д&нас прсговсрнтн да би упознзли наше читаоце н са ти!« б; гарсккм специјалитетом и доста чудтоватим ехспериментом. Стаар је у овоме: Сзи бугарски ‘неучмици, лисци и уметници, сбразовали су нгдавно једно нарочито д ру шт8о под називсм: Савез бугарских научника и писаца. 3 .датак ове устаиове је, како Јављају ссфнсси листови, да се посредствомнаучних ар гумената отраздају и одбраче бугарски 8евојевачки прохтеви. Друтим речиада треба доказати целомсвету да се бугарски народ бори и да ратује ке из каквих империјалисткхразлсга и мотква, већ искључиво у циљу националног уједињења, а да бл се то дохументоеало и Јаким исгсриским, етнографским, ликгвистижим и слнчним фа*тима ич^њениизма, потребно је да се мсбилишу и сзе интелектуалне снаге у оржази. Према народњачком или ГешсвњеБом органу „Мнру“, делохруг свога удружења има се кретаги у овом правц^: 1. Да се публикују на разним европским језицима разчи научни списи, моиогргфије, бр шуре ислично чи]и ће бити задатах да докажу оправоаиост бугарских претензија на сее оне веиље, које да^а; држи бугаоска војска. 2 Да се овахо прикупљене и ооганизозаче снаге, распореде у групама, према знању страних језика, у циљу активнсг сарађивгн»а на сагма неутрал.зим, пријатељским и неприЈатељ ским листовима бр<нећи тии нрчи гом бугарску тезу. 3 Дз се, узгодномтренутку, кад буду пресгале ратне озерадије, размиле 10 сзима европскнм кра Јевима ради прспзгирања уједињења б\ гарског народа. Ојом уоружењу су приступили сви бугарски просветно културни раценици бе* обзира на политичка убгђења и парти|е, а оста-

ли иарод је позват да ово гатркотско уд^ужсње што обилатије пгмогпе новчаним сремсгвима. Познста је истика да !е код Б г. ра искључсна свака пом^сго о каквој треввеној и објективној науци, нарочито из сбласти каучнкх грана као што су и јсторија, етњ графи а или лшгвксти?а ; јерЈе до сада |у више маха утврђено не ^свмо пристргсност него чак и фалсификовгње научних истииа. Дакле отоме нам нкје нау.еаа да говоригло. Али ћемо констатовати једну др]гу стааркоја ]е веома занимљчва иси«птоматична. На име док сви опожиионилистови, ас.^е цијално оаи који прига дају бившим русофилима, фенатички заступају ннтејресе овогп ирјштва, дотле ј владин орга -1 „Народчи Пр&ва“ напааа ову установу са жучним и дисга непристојнкм тоном тврдећи да бугарски нврод нема ни<,акве потребе од којека*<вих научних удружењ.! Оза појааа не треба да нас ч ди или |.зненсђ>]е Сгвер је веома проста и јасна. Јср данас, када се тасо чесго говори о закључењу мира на принципу стања пре рата *»ли ка основјши нгродиоског начела, треба се за сваку езентуелност сбезб?дити и зато су Б гари, као досто)“И сл^дбекиии вивантинизма, ствозилн нерочите групе са подељеним улогама. ; Кобург и Радославгв. потпомагани од цел- г б/јгарсгог кароса, држаћесе. | до лоследњег м< менга, цен јтралких снлз. који нсаове;ају да је Б.тарска св^ завојевања стекла на мгчу ји да их неће мнлом ни 'коме уступити. ј Ози пак, к 1 'ји су до јуче ^велнчали гермшски мнли јтаризам, дајућн нашим Са везницчма епитете који су могли би^и искључиво алои бугарског цииизма, спремаЈу се да у дачем трен>тку промене улоге хзалеги оне, које су до јучг нападали. Али да бл се ове намере што б’1ље поикриле, „Народни Права “ изналазе свакодневно нове клезете и оптужбе противу бугарских научника, писаца и умет-

нкка тврдећи да је бугарско право обезбеђено бајонеткма Фердингндсве војсге, н неуморном акцчјом деда Радославова, а Ге шов, који је ј&вно казао у Собрању да се он, у име своје сгранке, клања дечи|ма Радославовз, дангС твр!д« да ће једино б>ггрг.ка

наука одржјти победу над бугарским непријатељима! Али се из ов.т .1 добро уочава јеана ствар, да су ЈБ/гари несиг) р -и у св~1а зазоезањаи подутииа;ем стоепг&е га с-оју судбину, предуви^ају разна средства р*ди спасавањз отегих територија. Аустр. шпијуни у „Црној Руци

а

(Из стеаогрефских беле-жака С* арегреса нг ден 11

П редтедннк: Ц* ли завш к« је р*дао ватожедгсе пусткш? | Опуженн: Оадв су пустидв сее. Бидо је мвого квтераирвввх. | П редседник. Тебе не 6л пу!стили д» м*јор г. В/ловаК аиЈе дао реееос вс тебе. О.ггужсни : К»д су ме пуетиД8 јж сам се предружио тимочкој вОјСцз, и огда сам с њом да.ље пуговво. Судн/а, Ј. ЈобеноејЉ: З.штс си на путу з* Ниш гобегао из воза, преруши« се сзмгх исакрво се у некш ритовгме, кад тврднш да си непреегдно н ве внчо затворес? Оотужечн: К«д свм звтеорев у Београд/, пЈсио сам з!што сам затворен, ади мн то виеу хтели рлћз. Ја еам се поззаз на г. Д шкгркје-вћа, и молио сам, да бар њега сбавесте о томе, д* сам ухапшен. Ни то мк вису хтели учанатв,аега су поступали са мзсм геким тајав ствев><м начином, ко]и ми је изглгдао сумњив. С ћаЈући се, шта су м« мнтгк пр^чали да полициЈа у СрбиЈи, а,о јоЈ је веко вепоћудЈН П педседннк: Ка«о тп »а<о јој је неко иечоћудву?« Шга та то зиачч »неаоћудан«? Оптужснн. Ако је непоћудЈВ* ако аи|е по в^љч, вијв по буди. Пј оедсгдчин.: А, то ти знхчи ово »непо*удаи“. Оотужеин (ородужуЈ*): ... Ако !ој ]е аепоћудач, да га м г жј у блта, Ја сам се морао богати, шго сам бло поверевнк Димчтријеаиће!, јер ов са својим ДРуШТаОМ ии|е бнз у дсбрим о носима св владом ЗЈог тога сам тражио да се како могу спвсем, те да одем код г. ДимитриЈевића да му то објасаш. []р<д:едни*: Јвси ли се, дакле, ув:р»о, да срлска полициЈа није таква како са ти слушао о њоЈ, него је тако р*дило твоЈе друшгво. Ти СИ, ВИДИШ, И Ж!В и здрав, и шетао си комотно по боЈишту, ишао си и тамо, где н ввши оф цирм нису вмали право да иду. Оггтужени: Сад вид >м да сам био погрешао сбкештсн, ]ер

у Војном Суду аа Офацвре) арриоа 1917. годисе. ( 3 ) пвшто С9 м в после мога бегства ирсшао жив и здрав ц-пу Ср-1 бвју, Албааију к Коф п* дсшго овде у Солуа видим да српскај полвциЈ* не убија љ>де к»о што; су мекн предстаељали. Председннк. Пд кахо побеже из брзога ваз 1 ? Јеси ле се иа-ј рочито вгжбго у том правцу.ј Исприча] нам то, како си иско: чао мз воз»! ОЈтуж.нн: ПолвцаЈц!, који !су ме слровсдили, мегаули су ме у купе нарсчито 'измсђу ( ; њвх, те да би осетили, ако бах ]а п-очео да бежги, т. Ј. ннгам седго баш у средиии Взмеђу њах, него сам с*део у .едном ћошку а ови двоЈкца бкли су јсдао до другога, н заспали су. Кад су онн заспали, ја с»м изашао уз кулес, и дошао сам ! на басзивке гагона па сам о : датле Искочио из воза еаноље. Ози су мнслали д& сам ]а иско480 вз вса« кроз прозср. I ли то нн]е, Јер б: х у тсме случају с.чрхЈо воге. Председннк: Па како се нагде и не огреба нити се ма штж дгсклз. I Оптужени: Ништа ми није било. Председник: Где си одатле 0 ' • ТИШ8С? Опуженн: Од*тле сам отишао о бараку код једаог воЈнћка, која је чувао пругу в ту сам мгло седео код њега, од прилике једхн сжт па скм овда отишао д* се купам у МЈраву, која ]е била ту блнзу. К*д сгм се окупао и хтео да сеобучгм, овда су дошла о?а дто!нца полицајац« и ухапсила ме. Судн/а, ј . Јовановнк: Јеси ли ти прил кзм тсга спровода говор*о г. Р дсмиру Тодрровићу, полкцкском ч/новннку, да сд ти човек пред чајим иамерам! вема преп^ек«, в да си до сад 1 увек чинимо оно што си вау мио, и зашго си му то гсворис? Оптуженн: Ј» звжм, д» с»м овда био узруЈаз, и дж нисам иишта аи говорио; ве заам, ед куд Је он тз изсео и сетко се тога. Суднјз, Ј. Јовановнћ: Ево, да ти прочатгмо, шта Је оваЈ по-

лицнски чииовннк кжза-: »Кад смо га ухваткли и вегали, оа Је онако вгзгн 2 — 3 пута Јуришао на нжс, и тражио да г* уб*!емо, Гозорно Је сељ»цим«, да смо му ма напаковалн неку кривицу, № да га з»то вод5мо у Ниш, д« би улучили пралику д« га убл емс; да сгм Ј* нј пј.кваренији чове< на свету н тд,« Шга 8м«ш на о*о да кажеш? Олтужени: Та полгц.Ј-цв сведоче један другсме што им треба. (Смех). Ја сам тгд* био узрујан, Јер су ма били везали руке на леђ«, и сељаци су се зграњавали и гозорили су: *Шго сге га везал ?« У томе ]е насгупвла та полемика са сељапема, Прекседннк: Д*кле, Јеси ли тако говори ? Опужени: Не сећам се, д« схм тако говорИо. Ја гам овда бло у таквом душевном располож^њу н т*’/.о узрујан, да нисам могао г/ишта вн говорити, Суднјл, Ј ЈЈванов^ћ: Згшто са у Нишу асгрг»о нсж и њчме двојацу повредко? Д« л» то ч<н>» ч»:т^т човек и патриота, ил8 вајокорелији зликовац? Оптужсни: Јд ве зиам, шга се то збчвгло кад су ме довели, 8Л* зчам, да су ме била исекди по рукамЈ. (Наставиће се) Грчка штампа »Неа Алетаја«: Венизелсс као Председник. Веакзелос је држававк, од к«га грчки народ очекује с повергњгм да поправи толике несреће, да урсди Грчку увећану после два рата, и да успоставв расу у њеаој целокупносги, 3» цело сад ћв више него 8кад« г. Взвизелсс тргжнти жр* тге од народа; жртве у новцу и у крви. А тражЗће сада вгше жртава стога што су друкчије а погодбе псд којима се враћа н» власт. Кгд је у ф бруару 1915 и у септе.мбру всте год<не тражчо да Грчка нз ђв из неутралности, Бугари нису б»ратали по грчкоЈ МлћгдзниЈи блггодбрећи гздајстку старог атннског стања. Данас морамо иззова ослобођввати грчку М»ћедониЈу н учествовати у васпостжвљгњу Срб.чЈе. Дгаиза г. ВенезелоссЕВ }е борбг. Жлаотсм поједница н нарсда — к»з»о |е усептембхрској Схупшгини—управља ]едан заједзичк« закоа: закон непргстдве бзрбе. И ова Јебор* ба маого Јача за нарсде него за по.едивце. Али у борби народа, увек ж нарочито садж, зл европског рата, морж се разу-