Velika Srbija

6Р0Ј 440

СОЛУН, СРЕДА 28 ЈУНА 1§17. ГОД.

ВЕЛИКА

Е п екНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОГН1 Г1РЕТПЛАТА ИЗНОСИ > ■«С«ЧП6 3 драше, гроаесечко Ј дри ■е, гчдаки.е 3$ драхме ОГЛАСИ СВ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВК ^КОПИСИ СЕ НИ ВРАЂА11 Став уреденштв« е улица Колокбо 33 Солув.

БРОЈ 10 лептг.

Уређује О Д Б О Р

!

БРОЈ 10 лепта.

Бугарски соцрјалисти

Као у Немачкој к Аустро - Угарској, тако к у .Бугарској социјалксте г е својом политиком не сгм ? не одвајају од владбјуТих класа, већопредељују своје држање пзе»ла инструшч јама овнх. То се најбоље* псказало приликом шток холмског маневра. У Бугарској капрчмер псстоје две фракцнје «.сци* јплиста: широкн и тесги Први чине глгвЈ-у ссцејз лвстичкумасу у аемљк, иск су тешњацн огранкчени у а један незнатан број привржекика. Шнроки социјалксти су изабралич еткри н??сла кика за конференцију у' Штокхолму н пре но шго су пошло на пут, поетили су Радиславова ксји је, према писању полузаалмч ноглиста „Нг роднв П )ава“ имао с овима дуг ра гоаор односно бугарске спсљне политкке. Поиродно је претпоставити да су том приликом доЗили и погреб е инструкције, што ће се ви дети из следећих стзари. Социјзлисткчккт орган „Народ" докео је кедавно ову белешку: ,Наши делегзти за Штркхолм кмали су у Рајхстагу две конфгренције сацентр^лн м ко митегом немачсе ссцијалке демократије. Изнсвши де таљно наше националг.о гледиште, регулисаће .е балкакска п*тања у корист нашкх гегитимних ас |Ирација. Зт нас Б гаре с д огрсМ 1 е је важтост-и што су немачки ссцијалисти у Бсрлину одобрили бугар ски прогртм чгтја нам је потпора у Шгокхолму осигурана". После неколико дана пу бликбвао је „ПестерЛла" ову депсшу: Когфере ии;а делегата бугарски> с ц : а листа са холандсккми сканд шавсккм о боромтр !, ала (едвадгна. Томгрмли«ам Бугари су били изложени жестоким напад» ма зб г својих нзнесених жс ља за атексијом српскиххбластн које су Бугари заузелн О н су бранили своје гледиште олшнрним говорима заступајућн национални прин цип, тврдећи да је жеља свега стаковкиштва уједињење са БугарскомИ Готово истовремено донела је бечка „Наје Фра;е

Преса" овај телгграм из Штокхолма: „Б г? рски делегатдр. Ннкола Сахерсв изјавио је једном коресподенту „Дагенс На‘;етчра а како савег раденичких и бојних делег»та Ж 1 ли мир без анексија. И ми се слгжемо са таквим схватањем. По нашем мишљењу анексија Ђ,~ачл кад се део нехе обл сти прнсаједини нексј држгви с> мо путем осео ;ења, дакле без етичког и културног прав«.!... У погл ду Д .бруџе изјављ јем ди је њено прнсаједињење Б гарској постигнуће гарантије за мир. Оао глесиште засгупају и немачки ДП" гови. И ти је случај и са МаКедонкјом. Ја држчм да нам и Споразум ке може од рећм испј нење кеших заХТРВ8..-. Као што се из изложзи< га зиди, бргарсхи соци ј листи су у свему прихзатилк и факатич.кО засту.тали гледиште крајљих шоинистичкнх елемената у Бу арској, који су одавна ириврженнци догме о хемонији на Балкану. Дакле, С харс в захтева да се принц -с! „ ационалности" при • епи само на бугбрсхи нароа, ј: р је заборавио за насипве анек:ије које је из^ршила Аустро Угарска и Н мачка; њему ни. »' по з-,оте жел^е Пољака, Ч:ха, С:.бо Х>вата. Словенацз, Ј1 жичких Срба, Игалија. а, Франауга, Јеруе- 1 а и других потншт« .их нарога, али доста је н свз, па да се счито виад и у свимз цота^а испбљи прави дух и бугарског социјалисге, који се разликује оа осталих партизана искључиео !0 назизу. Бугари су :вн једнаки, без об:ира на сгалешке, партиске или пзлиткч-се поавојености. Главко је истаћи и нагласити да су ове партгске деобе формираке из чисто себкчних и шлекулативних побуда, што показује нај после и цео политич.ш жи вот Н' ве Б гарске.

(ашњ-њж узрујжаоста а узаемарелоста,- ко|л т*мо глжд«, кго и п*ц ф лстичком покрету н ма ■ ве»р/ са демократским ргфс-рмама, које ]е вл*да обећала да 6л завара и нврод н бвцилж пр*х у счз држ*в*ма, ко’е су ; решене да униште пруска милиг*рсз?м. «П»л М?л Г^згтг* пзше: «Д?е ' вдеје проднру дбоко у СЈест' зем»чких зааничнтх кругова: ееиогЈКаост да се взбегна крај њи поржз к одераткост, коју ке ! мачки варод осеК* услед свогл; мрвепског Јтржањ* V рату.» ]

/ЈСТЈ1ЈСВ6 ИОЈМ Нег.довањ: Мађдр* а Чеха Царвх, 28 ]јн*. СитуациЈа у АустриЈи је вр.то ]р Јгична. Влада -велика узоујаност код сзнју странака и код свкју на родчости против - Хаб бурговгца. Сзмо немћчхн елемеибт кбји сачлњдва маЊ5н/ покорава се наредбамг из Берлииа. Нарочито јахо узнемиравају дзорске круггве мзџзоска реакција и побуна у Чгшкој. Мшнстарске кризз, које нзбијају често у Бсчу и Будим-Пешти изаззане су н нередмма у Чешкој. Орга нкзоваке су у Ч:шко| велиЈ-е мбиифестације. Манкфестанти су вичали „Цо ле са тиранима Ч.хг!“ В ;а сти су нем'»ћне да сдрже ред. Нз скорашњим сас т акцима између ц»рева грзих аустро-немачхих ми нистара н шефоза генералштаба претресаио је и озо питање. С друге пак сгране ј&вљзју да је при ликсм ек тозмје у радиокицам? V Бзлезику погинул« 306 љуаи а р&ње но 264

Грчка штампа

К.м:ит*ри енглеск х ли т.ва Л вдои, 28 јув* Еаглескв листови хомеатгришу опширво последње аогађаје и појаве у Немачкој и да]у об

' ж Неологос«:Потр5бнообјаш њ ње Д..ж>њем кс]е ]е Грччи На[род г.с^азао ггрема евкм* ови' ка ксј> су пскушапи да га скре! иу с пута части и дужности, ;Грчча |е док»зал* да не з«бо ј равља сбавезе ко;е је везу]у за [ њеие пријатеље а пссгб.це за | њеау хг»1лу зав:завцу Србају. ! Али је> исто добапоказаладаје| нчдахнута оним еде вма које су испвсазе иа звстави псд коЈом се боре слабодоумаи н»рсди из Сгооазума. Проповед ко]ом су одуи.евљеаа нарсда с<»ш лз у б л бу против Немачке Је

сте ]*в*нђеље нп|племе!Јити]нх ] идеја. Ч^ла смо шефове вели-

ких иврода и вође мјлих вародаости к$ко распвљуЈу гомалепроповедењем слсбјде 9 прав де. Д 1 ли има племеаитије проповеди, д« лн ема правичаи]ег начела (Д онога које међун*родаи свет бореће се цивилизацаје трубн ва уста саојих велшохљуди и преко своје шт*мпе? Ози иде»ли в«д*хњу|у и грчкиеародч његову пародну штам пу. А кад оргази, ксјв су први грЈКламов*ли као д:»гму в*чвло о правнма нгродиости, као „Т гјмс*, прокламују да се Грчка ема успсставити у оаим земљама којс данас стењу псд тешким Јармсм^ зјц^ло прокла-, му]у оио што ]е ид:ално. А шта : ј* друго бде&лво вего Право н 1 Слобод*? Оау слсбзду и ово праао и •Неологос « са своЈим грчким колегама вбје престајао сматрати хао крајњи цељ велике борба. И радуЈемо се што иам колега »Српски Г джснил* пружа прилику да поновимо .д* се овнм ндчелима ихдгхњујемо А ово је згдовољство веће што мкслнмо /а уклањмо веспора | зум колегДн у псглзду члаака в Неологосл* којим ии.е за Грч-1 ку тражио вкшга сгм Права, Мислимо да ће се козега сложити с нама да тражсње нгцн ! оаапнгх права управо се дикгира од Права и Слобзде за коју се сви боримо са толаксм жр-' твгма. Оза су права камен темељ8Ц сб*ког правечног и&чела. | свгке слободе. Њлхово празнање Јесте пот-ј врђење Права, које водн борбу обр:зозааог човечвнсгва. Због тсга ће Слоразум наставкти борбуадо краја да ба осветко злочјнств* ко|а Јс немач:а са мозсља извршила нв терет м&лкх народа, и да би погратио њихова погкжева права. И неће се з&кључага мнр.са убијцтма човечанства, вего ће бити наметаут, пошто претходно буду ослобођеае жртвовгиа Бглгнјб и мучевичка Србф. Полразка иелратдч биће потпува и кааачва. Ворећи се Слоразуи еећс допустити да ј Немачха н опет нзаршз атеа-ј тат иа слободе света. И д* би ј то постагжо, појачдв* сво]е и* ј поре кјко бн бзо с:спх*и прускн милагаризгм тако да се више не м*.жз подвћи, У ову борбу силази већ цетј свет, и з* прчмером св&жаеге-ј вероамерич конфедсрЈције,ко!с; за себе не тражл викаква ва 1 ционална права алн се с’:толиким одушевљгњем борнзањех за ткм примерсм иду сви о стали вароди Стожер око кога се води гигантска борба јесу национална права варода. Њих е напала Немхчка спремкјућ« се 45 годиаа, и труда се, ала

»алудо, да их уинштн. Благодареви жртвама, које тако вештедице приносе в*рс*ди Спзразука, оеа права, зг која се борк и грчки н*ро«, триумфогаћв протев гврм*нске сакоживогта. Ов* агчела пролсведа уаек и »Неологос«, верае својо] прошлости, коју ]е тахо ;лгрвшно разумог џ Сспсни Глжснин«. »Нгологос« (Бро] 4 7т). Ппа-Луј

В0ЈН4 СИТУАЦНЈА — Згкључци једног евглесхог дописиика Лондон, 28, јуна Дописнкк „Морнинг Поста“ који се вратио из Фрачцуске пише: Екглескз трупе, које се бсре на западном фронт/ нису кикаца имале толико појгздања у кргјњу победу, као дакас. Нешз је поуздање заснсвано на силном дејству наших батерија н на неисцрпким изворима у топовима и муницији. И јвесно је да Немци држе још један дез територије, али они нису у стању да му ссигурају одбра^у. Ож« стално говоре о миру к надају се да ће непријатељ једнсгв дана пасти у зам.<у коју они спремају са толико лукаБСтва. Посматрајући вп!ну ситуацкју н& св/ ма фронтовима, дописник додаје да руске армије V Галиаијм умају озе године више људи, пушака, митраљеза к мунициЈе него орсшлих годкна. Ми можемо бнги сала потпуно сигурни, да ће Р.^сиЈа нспунитм задату ргч и неће вакључити селкратан мир, Нем»ди то 1 фло добро знају и према томе пркмзрани су да чувају своју снагу на источном фронту, како би париргли руску сф анзиву. Не?.ци кису нападали за кеко време источни фронт, бојећи се да офанзива са. њихсвз страке не примора Русе да учзрсте полежајс које заузимају. С друге страке пак Немци су свесни последица које би руски напбд проузроковао. Мк вршимо своје плановз са великом брзином еи Н емци неће моћи ивдржати дуго притисак Савезнкка на оба фрокта. Све ово нагоЕештбва, да је немачки генералштаб камеравао, да постигне ко начан резулгат, пре него