Velika Srbija

СТРАНА I.

ВР«1 457.

•I I Л И К А еиВИЈА«

немоћа Немвчке. Док се битка између Немаца и Француаа систематски раввија, на енглеском фронгу артиљервјска акција постаје врло жива. Она узима карактер припреме за развоЈ нове офанвиве, која би при садаши»им ратнмк околностима пала веома згодно. Немци, који су на самом француском сектору немоћни, да задобиЈу ма какве успехе, могу ризиковати да нзгубе једну одлучну битку, ако се борбз прошире на цео заоаднн фронг. У свакои случа^у, неоспоран |е факат, да ]е кемоћ Не маца на заладном фронту потпуне, к да су за случај пресудних бораба све шансе на страни Савезника.’ Уз то придолааи као превага аа Савезнике амеркчха војска, која ће ускоро интервенисатн на западнсм фронту. Оскм тога, пред Немачком се нставља још Једна огромна опасност. Револуционарна Руснја, коју су Иемцн покушавали да за веду и обмане преко својнх агената ударила Је пра аим путем, коЈн једини мо же све стварн довести у ред и осигурати тековнне и слободе револуцкЈе Од пре два дана у Русији Је сва власт кокцентрисана у рукама Комитета Народног Спасења, који има диктаторска права. Озај обрг даје пуно наде, да ће се у РусиЈи ускоро успоставути сасвимредовноннормално стање. Прсдосећајућн пропаст своЈих ннтрига, а свесна опасности од сређене Русије, Немачка је предуаела офакзивне покрете на руском фронту и задобнла је местимице извесне успехе. Али, баш ова немачка офанзнва учинила |е да се све снаге и воље Русаје удруже нда сепотчине једној врховној властн. Можда није претерако рећн, да ја Немачка овом офанзнвом сама себи уско рила пораз. Она )е нзазва ла једнодушност свих Руса, који ће моћном реакцијом ускоро показатн каЈзеру, ккко му Је рачун био погс ешан. ФЕЉТОН Јшршан! на ру Штж су СједЈњенс Државе ве% До^сад ур»днле, спремжју** се за ржт Људи једне бжгре Једжж прокджмсцжјж предсад ажкж Валсожж, коЈж нзаосн општж пржанлж вж рнгрЈтавжње, објннљуЈе ■ одредбу, дж се свжке слЈжбвју воЈсцн осдобођ»вн]у сан немнчкн поцннннјн в свв крввцн осуђенн аж прљжвждадж. Пронзводњж муницнје ПосдеДње депеше нз Вашннгтонж кнжу дж су асвршене по вуде зн фжбрнкжцнЈу зрвж аа топове од 75 мнлнмстара покж лнле да Јс Амернкж у стниу дн прокзводн тоднко снлау муви Ц1]у, ДЖ Је МННЕЗСТНр војин буквждно агрннут.

Грчка штампа .Нен Ел*с»: Национллн д дужтст чиноа никл. »Одлнаећн у МаћедоанЈу и мжтв двогубу дужаост дж нспу нитв! с Једне сгржне, сноЈе дуж иоств као чнновници, а с дру ге, н преенстаево о*е, своЈе дужностн кжо Грцн. Ва сте нжроднн нпостолн, коЈн, восноци грч ке ц1вндвзацн]е ■ грчке слсбоде, дужна сте, прнмж|ућн се чествтсг ■ светог Звања грчког држааиог чановннкн у ослобо ђ>нвм крнЈевнмж, дж улнЈеге по■ерење у грчку упрану ■ пржнду н унерење дж помоћу сджв■нх ржтовж своЈВх Грчкж ас те жн зж осажЈжњем аниаљж ко|е доносе прнходе жего аж осдо боћењем подЈдрмњежих жацновжднжх тернторнЈж. ПоКажнте се ]е„нжкн прем« сенма, без об аирж на ржсу ■ »еру, Јер бе сжмо тжко бдесиутн грчкж цаандбзжцвЈж, усорођежж са уквнутом тнрнниЈсм и нарвжрством«. Овнм од прнлнке рвчимж,пунЖм патрвотског ажжосж ■ пржае обравовжаостн, поздржвно Је прве грчке држнвае чвновнвке посдате у МжћедоннЈу, мннвстжр Увутржшњнх посаовж у 1912 годннн г. Ем. Репулнс. УпућуЈућн горњн родољубн рсчн у оно иезжОорснно добж, маннстар Унутржшннх послзвж ослободнлвчке Владе, коЈв се внше него нко удубно у проучжвање друштвеног ■ државног жнвота Грчке, нн|е сжмо сосду шае глдс своје рждољубне душе, коЈж Је тада бвла пуиа рждостн ■ повосн. Д*бљш смдсжо ожнх реч! г. Репудисж бво |е у томе дж вжголжцж чжстољубље чнво 1 Н 1 ка посджгих у МаквдоиаЈу, и стжвљвЈуАн чнновнвчку дужвост поред патршотске дужнссте, дв вх наведе нн општу радл )вост коју |е тадв засввдочааао вврод. Нажалост оввЈ цвандвзаторска н патрВотскн жпед не нађа много подржжаажчж. И са свом смедошћу која је свагдж одд1ковадж »Нел Елас*. ■ коЈж треба дж одджкуЈе сваког којн нсповеда вжчедж Лаборждне Стржнке, моржмо прваинти дж осдободжджчко дедо, постигвуто тоднком краљу ■ тоднквм жртвнмж, у маогоме Је бндо умжњено од стране грчкнх држаа■нх чнноаникн којн су ажборавнлн нж сво] поанн.

ИауавмаЈућн достж чжстољубнвнх ■ достојннх чнвонннкж, којж су ■ ревиост достоЈну углед*њж покжжалв ■ одднковждн се поднтнчКбм пронвцљжвошћу ■ ржаумевжњеи већнил чинов ннлв посдвних у Нове Крвјсве аожазлдн еу нвЈбесллрлктерније КрНВОКЛСТСПО у СВОЈОЈ ШНСНЈН, Заборжвнашн дж су послжта, м кжо скодастжчкн 1 формждастнчкж отпрнвљачн одређеннх послова, аећ кжо осдободноцн ■ реорганнааторн Једне Грчке аемље, коЈж Је пет стодећж робонждж под најажрвжрскнЈнм н ■жЈтнржнскнЈни Јариом; но увнђжЈућн дн осдобођлнн аемљж, сем грчког, обухвжтж ■ туђ> еламенте, ко|е Је требало освоЈнгн ■ жсамндоавтн помоћу грчке цвввдвзжц&Је ■ грчке слободе; неспособвн дж своЈе љгдске стржстн и своЈе користољубве похсуде Потчвн* племеиитом и узЕишеном свои познву, — онн су упрлао уннзнл и грчко ДОСТОЈЛНСТВО н нлцнонллнн услед, Екслдожтншућн неаавесво заузегост ослсбодвлач ке Владе око решжвања жавот■вх сполжшњвх пробдемж, ■ постж 1 шн дрскж абог сервндиостн ■ плашљввости ваковвмн подЈжрмљеиих сгаиовиикж Новжх КраЈеаа, оен пбстндоше, вжрочвто по седжма, прллн шллн тнракн , самовољнн, вређа/ућнн презнрућж све што су стшновнн цн нмалн. Ваши држааин сдЈОкбенвцн ■ису се успвади, чжк у судовима, ■ чпанцнмж по новннамж, ж у свечанни говорнмж о саеча ностнмж, дж се среарвво взра жнвжЈу о ослобођеавва, старжЈућа' се уаек дж униае њнхово људско осећање ■ њвхово нж цнонжлно баће, ■ нодсећжЈућс стално ■ неопрвЕДЖно нж осло бодилжчко дедо Старе Грчке, доме нзвесно мело нлн ннлако ннсу прнпомотдн самн. ИзржзнтвЈе «е можемо предстжвнтн схвжтжње ввћзне грчквх чнаовнвкж него шго то може учнинтн следвћа кжржктервстжчнж епнзодж. 3» време мсбвдн^жцвЈе од 1915 предстжде Један грађжван воЈннм ндастимж у Сонуну н свгласио донетом закону затцгжа дж му се осдободи 5000 окж Јечмж ■внење ■ог аж сејжње нж неком нмању код 5ерж, Узжлуд је модно ■ докааввно да- се тнцндо нмања коЈе прнпада мобндвс 1 ном ре Зврвнои сфвцвру. Надпежаи су били неумољзаи, ж кадв се соа-

вж еж зжкои, нл наЈллрвлрсжмЈИ нлчнн упутмик гл нл Атнну, дл бн нлм Мннмстлр прнмеиио знкон\ И само квд Је у току препирке нанео име сопстаеиика офнцирж, ижђе се взаеиада пред електречеим .нспуњењем своЈе модбе. »Шго ин, бре бржте, не кажеш дж се тнче МагеЈе него ме тнранншеш читжв сат«!1 И

сместа врде усдужвв! офжцер аграби пжрче хжртнЈе и цждв доаводу. МатеЈ у свести овог ввшег офецерж вредео Је веше иего његовж дужаост ■ потребж ДЖ се авсеју маћедоаске аемље, »вше вего са! зжков! (Дословво ■а броЈж 11). □од-Лу}

Са ратних фронтова

■«о*-

Нж основу тдх податжкж, ааж ■ЖЧНН КруГ 01 И е 8 )Ж 1 ЉуЈу дж нм сжджшњж органеажцнЈж у аемљв ■ећ сада даје могућност да беа тешкоће сиабду војску од мд днон људн аж чнтжанх двадесет годааж. Војавчка опремж ЊуЈоршкв допнснвк ловдзн ског »Дели Телегржфж« Јжвљж, дж су СЈеднњене Државе, посде трн месецж витезнвног рада, ажар шжае нзраду потпуне опроме за ■о|ску од даж иидвоеа људи. Шго с« д» тог реаудтжтж дошло, аж то вма да се благодврв пре саегж тсме што ]е уклоње■ж сежкж спорост којж доджзв од дуге ждмннкстрацаје. И Немцама се оч4 отварају .Бгрлваер Тжгебдат* пвше поаодом должскж з м вржчких тру пж у Фржвцуску:

»Ииж дв данас у НшачкоЈ и Једаог чонекж хоЈж би био то лако гдуп дж Још и сад аеруЈе оиим људнма што су оаако у сжа гдас внкадж да ће улазек Амерние у ржт чжк ■ лобољ шжтн жзшу сетужцнЈу, ж у сзж ком сдучжЈу да Је неће нп иждо отежати ?« • Сжв челвк аа војсиу Тргозжчкж ксмзржСЈедањеаих Д->жааж вавестилж ј г пубдвку дж ее челиком нмжЈу да подмируЈу првезствеко војве потре ■ дх ђе услед тога зв прнвжтну ■■ дустрсју преостжтн нрло мадо челнка. Зато се фжбрвке позк ваЈу дж челик згмке дзвегом бетоном ила друпм матерн|жлом. Фрвнцускн кошшкк« Пжржз, 15 Јуда. Узајамн* артнљериска акција бмла је врло снаж ка у току ноћндужфронта од Сернн до мајура Иртебиза, бгз пешад. акцнје. У Шампвњн, јужно и зап. сд Моронвнлер« Немии су нзвели 5 напада, којк су свн пропалн. Ист. од Обернта Немцн су покушалн напад и после огорчене борбе оставилн су више лешева на терену н 1 офицнра. На обема обалама Мезе артнљ. борба мање Јачкне.

тору Армантјере живља »ргнљ. акциЈа. АвнЈдтнчка борба развнла се живо пред вече н трајала је 2 часа. Један непрнјатељски апарат је оборен, другнје прннуђен да се спустн оштећен. Свн наши апаратн вратн/ш су се неоштећенн. Румунски коминике Јжш, 14. Јужж. Нлше трупе прошнрнде су лл северу пробо/, нзведен нж непрнЈлтељсксм фронту , н слдл Јш цео негдлшњн непрнЈЛтељскн ПОДОЖЛЈ нл шнрннн од 30 жм. Д О Ц Н И Ј С. — Повре- * з« *5 ка. у дубину у нлшој мене артиљ. акцнје нанај- вдлстн. у току длнл звдоОилн већем делу фронта, нешто СМО 1247 нових злробљеникл, Јаче на сектору Иртебиза, од к ојнх су 5 офнцирл н зл у Ш&мпањн У пределу пдсннлн су 2 батери/е тешкнх Мон-О, на сбема обалама гоповд од 1 (5, 9 топова од 77 Мезе. Напад, поку шан ОД » велику количицу муницнЈе. Немаца послецње ноћика Нл-осталом фронту пешлдНЈХартмансвнлеркопф про • СЛЛ и артиљерискл ллцкјл. пао ;е сасвим. Немцн су =====^^= оставмди на терену много лешева.

Бнглески коминике ’ Лондон, 15. Јулж. Бнла Је локалка борба

КгафЈршја у Парзу — Коневтжр »Журажла« —

Париа 15. Јулж, Придвком сжетжакж Бтлкжн-

ноћу У ОКОЛИНИ Ј1а Басеа ске Конференциј* сва лвсговн југ. зап. ОД Варнегона. ■стач; вжжност ржспрвве б*лНаше трупе су отерапе кавскзх ствжрн. Промене у Грчнепрнјатеља нз села и за ко) утнцжле су, према пжрнскнм добилевгше заробљенкка. лнстоатма бнтно ■■ снтуацвЈу Јутрос је неариЈатеЉ ИЗ Баакана. .Журнжд“ пншн површно снажан нротивна- водом тога: »Грчко пктање допад И наша оделења ПО- тачвдругепробдвме, а нарочнто вукла су се у своје ЛИНИ Проб«м АлбаннЈежуспостављжје. Задобилк СМО још 29 ње СрбаЈе, као в нжтање будуће заробљеннка у успешним ржвнотемм « Истоху « ндг(аднма близу Монша леј .ЖуриЛ' шерује, дж ће ■■ Пре, југ. 8ап. ОД Ла Басеа!ПжрнскоЈ коафереацаји б.тн гоИ сев. НСТ. ОД Иара. јуче!10р* О будућнм тераторнјннннм је НепрнЈатељ ЖИВО нааао;спорнзумвма ннБадкаву. Извен*ше ПОЛОЖаЈеЈуГ. КСТ. од сао Је, да ће Сааезанчкн делеГедекура, али је претрпео гжтв оосле ржспржае о балкансквм пжтањвиж, већжтв ■ о Нд сек- 1 другвм проблемамж,

велнке губитке. Д о ц н н ј е.

Ј МЕКОМ 1 ЕШИРУ — Ут&свк којз је на Јгдног фра цуског вовннжрж п^овЗвела америч ж војскж —

Што ■■ нжјваае пждж у очн, код тнх вмернчкнх воЈннкж штс су Јутрос првдефаловадн кроа Парна, то су њнховн мекавк шешврн. Ваделн с»о тосвн врло добро ннс у токнчквте ■■ шжјкачв, ■■ шнрмознј нн шжпке, нн ккдпацн укржшенн мртвжч ким гдавжма, аего сжсвим прз стн, сжсввм обачнн мнканв шешнрв, Да би водклв рат, Амернкан цн се нв шжраЈу шнрнтнма. Ннјо Њ 1 МВ ствло до тсгж дж нзгледаЈу првд светсм као некж стжра војсхж од занжта. Пржк тнчнн су то људн, ко]н се о блаче овако како нм је наЈу годнаје, коЈа са собом доносе и

сао]е пнснће пашине, “■ своЈу хжртнЈу аж пасмж, ■ своЈе бржшко, а ко]н полезе дж се бн|у беа нкжкае предржсуде, кжо |кижтерн. Али учења нојннчкж господж на »Крвгсвквдемије« нзгубвлж су, намеђу Меснне ■ Бапоиж, вољу Да се подсменжју жмжтнрниж. Амжтерн водс ржт онвко кжко су гж чжтжлв код ро«Ж 1 Сајерж | почевшн од Жаин Вернж пж до Ведсж. Јурнш сж неколнко стотнна аероплвнж пж за њнх ]о сжсвни орвроднж сгвар, коЈу требж што пре прнвесгн у дедо. Шго је год кахав проаалжажк ф&итастнчнжјн, што Је гсд кж кав ввпер грандн, аннјн ■ пнснвнм пропвснма ■ књ.ж^рннамн супротвиЈи то вебу вољу оаи добиЈаЈу да се иа њвга баце. Шго Немце аж брнтанском