Velika Srbija

БРО.Т 534.

СОЛУН, ЧЕТВРТаК 0 ОКТОБРа 1917. ГОД

ГОД. 2.

1Л 0КНИОЕ 8ЕКВ1Е

1 ПСТ ИДЛА.ТИ ГВ.\КИ Дли ТК) ПОДНГ ПРЕТПЛАТЛ ИЗНОГ11 : М.чтмно 3 дрпхмг. тромеоомно 0 др.чх\1С, 10ДНШМ.С ’!<’) др.-1Х\;0, РУКОПИГИ ГЕ ЦГ. Ш’\Т.Л.1У

( ггт урсдништпа: Хотс.ч .<Кнач. 1 п.. (улицн Лдсксандра Всдиког Лр. 7.»

БРОЈ 10 лспта

УјнДзујс 0 Д К О Р

КРОЈ 10 лепта

ТИРПИЦОВА ОБЕЋАЊА | Промашена очекивања

ВЛАдА И ЈРНА РУКА"

У последње времс, када јс немачки народ дошао до уверсња, да је брз мир једина котва спасења за Немачку, учестале су опет изјаве немачких адмирала о сумаренској акцији. Извесни немачки листови, позипајсТш се на обећања комаиданта немачке флоте адмирала Тирпица, да 1\с сумарснска кампања нагнати Енглеску да закључи мир још прс августа овс године почели су упућивати озбиљне прекоре владајуким класама, што народ држе у обмани и заваравају га надама на скори мир. »Берлинер Тагеблат« аналиеао је у једном чланку досадашњс резултатс сумаренског рата и показао је, да су они пОтпуно нсдовољни, да би сс на н>има могле заснивати каквс наде«. Комисија рајхстага за војне пословс конс.татовала јс у главном исто, и тражила је да се адмирал изјасни отворено и тачно, о доеадаш 1 њим успесима сумаренске политике и изглсдима за будућност. Адмирал Тирпиц нашао се принуђен, да изифе пред јавност са неколико изјава, које су још нише разочарале нсмачки народ. Командант немач : ке флоте. који је пре више мссеца дао формалне изјавс да ћс до краја јула 1917 , Енглсска бити сумаренима приморана да услед глади закл.учи мир, прелази Данас са чудним цинизмом преко евојих обећања и обра-ћа се народуса тврфсњем, да »није могуће пос ги ћи тако брзо одлучне рсзултате и да је нсодређсн гермин, када ћс сумарснска акција моћи успети«. Сличне изјаведао је Тирпиц и у самоме рајхстагу. Он је тиме признао, да је сумаренска политика досад остала бсз резултата и да )е њен успех проблематнчна ствар. Немачка штампа подвргла је врло оштрој и жучној критици речи адмирала Трпица. »Берлинер Тагсблат« напао га је врло оштрим изразима, истичућиопасност, која држави можс загрозитиод заваравања и обмана, нарочито кад се има у виду, да су не само адмирал кајзер и влада, већ и сам народ од успеха сумаренског рата искл.ушво очекивали побсду у дугој и крвавој војни. За нас је од важности, да се констатујс ово интересантно признање Немаца, да је сумаренска акција промашила свој циљ. То ље учинити, да

морал немачког народа падне још више и да унутрашња криза централних сила, постане још акугнија. 'Гирпицовс изјаве дошлс су само као потврда ономе, што смо ми већ раније зналм и што1еГавезнички адм и рал итет потр.рфивао редовни.м статистикама торпедовања. Нсмачки адмирал вели, да ее успсх сумаренске камиање може обезбедити само тако, ако торпедовања бродова надмаше графење нових лафа. Угврђено је пак, да јс гра'ђење нових бродова досад куди-камо надмашало торпедовања. За будућностјето осигурано још у већим. размерама утолико‘пре, што је критични период сумарснске кампање већ прошао. Са новим средствима против сумарена, овима је успех у акцији веома отежан, а постоји уверење, да ће се он новим микрофонскнм а паратима, којима се кчжстатујс кретање еумарена, и потпуно онемогу ћити. У сваком случају, поморски саобра г ћај текао је досад сасвим редовио, и то 'ће и даље бити. Транепортовање трупа и војних потреба на разие фрон гове извођено )е нормално упркос дејству сумарена и постигнути резултатм најбољи су деманти успешне сумарснске акције. 0сим гога број немачких сумарена знагно је смањен, пошто су многи од ових у поморским борбама уништепи а за гра1)сњс п снабдевање нових средства су у Немачко! посгала недовољна. Идеја, да се Велика Британија нагна глафу на закључење мира остала је само сан немачких пангерманиста. Она је поетала смешна и илузорна, од како су и Псдињене Државе интервенисале са својим неисцрпним поморским средствима. Поморскп си гуација је данас таква, да и еами немачки листови изражава1у неповерење у нова обећања свога адмирала и испољавају оправдано огорчење, шго сс немачки народ и даље вуче за нос.

ШИТИЧНЕ ВЕСТИ Атина. 5. Г. Паум бивти грчки поеланик у Софији наиме.нован /V за главног ()иректпра министарства сиољних послова. Лондон, 5. Отпочеле сд јуче ссдницс Доњег Дома. I. Лојд Џорџ јс држао говор о ситуацији. Борн, 5, Аустриски и

маџарски министри држа.т су впшс лаједничких седница на кпјима су векали о пшиањима која се однисе на снабдсвање лемље. Полнато јс да се Маџарека нротиви одашил>ању животних намирница у Лустрију. Атнна. 5. — Са.таје се ил сигурног извора да 1\о г. Вснизелос ускоро. опшутовати на .ишад или да се одмори или да се спор&луме са савелничким аладама о кооиерацији грчке војске го савезничким труппма иа солунеком фронту. Њу-Јок, 5. Политички кругови у Монтевидеу тврде да је Луксбург, битии немачки посланик у Буснос-Ајресу. саветовао у евојим деиешама, берлинску владу да проузро *кује револуционарни иокренх у Уругвију. Пвај би покрет имао за циљ да лбаци предеедника републике Виеру и да уништи ппранку 7/Голефа Ватле-а која јс с.импатисала споразуму.

ГРЧКА ШТАМПА »Македонија«: Британски триумФ. Поекуш.е. снгтско ноос/.е у Бедгији биле су страшни ударци за Немцс. Данас пустошници мучсничкс зсмд.е гледају како пблако идмичс ин њихових руку окриављени плен, и како прегажена бслгијска асмља постспеио повраћа своју слободу. Енглезв напрсдују. истина полако, али стално, и руше сваку прспреку, а није много далеко дан када Ке, као штојс предсказао један снглескп лист, Краљ Белгије, хсројски Албер 1 , који јс учестповаоу искушењима свог племснитог народа, срсћан и славап инсталирати се опст у Брислу. Ослобођењс Бслгијс данас је једини циљ борбе снглеских трупа. Ова ослободилачка борба донећс с једне стране слободу белгијеком наро-‘ ду, а с другс ће убрзати мир. И стога Нсмци дају очајан отпор у Фландрији. Оии знају да ћс сс ту добити решсн>е ратне драме, и напуштају остале фронтове да би што више војске сконцентрисали тамо гдс 1\е се пресудити борба. Али су већ немоћни да зауставе своје супарникс, и у страховито.мс двобоју који очајно воде, они ће бити побсћенм. То јс отворсно признао с.ам министар војни Фо[ф штајн, када је са трибине у Рајхстагу изјавио да јс пемачка војска изгубила свој морал. И заиста! Нема вншс онс победиичке војске из 1915. која у опијеносги победиичкој не призиавате ни једног еупарника. Данас у Фландрији стоје једна према другој две војске, од којих је једна надахнута светош ћу своје борбе и уверењсм у победу, а друга, као прост злочинац кога очокује казна, упин.с се

да је избегнс. Али неће умаћи судбиии која јс вреба, м Нсмачка, коју раздире унутрашња борба. . бог недела г°ј<' је учинилл премп човечгшству, глсда у очајању како сс прсма прмкланој Белгијм појављује Нсмеза. богин.а Освете, која тражи освегу за обилно пролииену крв у ОЈсрвавл.сној Европм. (Број 2(Х>5). Пол-Луј

ПОКУШАЈ МИРА Коментарн енглеске штампе Лопдон, 5. октобрп. »Тпјмсв пише поводом мансвра аустро-немачког мира е.1СдеТ.с: Гавсзници врло добро знају да сс борс ради уништсн.а систе.ма који јс натурио оплј рат и који 6(1 фатално довео до нопог још страшнијег конфликта, акосссада рфава 6 иллса 11 з корсна не и ш 1 IV п а До сада сс Нсмци нису увсрпли да су бнјсни али су Савсзннци рсшнли да покажу да могу тући Нсмачку. Ова одлука је врло важна зл будуТи систски мир. Иема могућностиза компромис или за какло посреднмштво јер избор за зараФене државс састоји сс у потчињавању или поразу. Нсмци могу имати мир сутра, усвајајући нашс условс, признајИхИ на тај начинпред целим светом да су бијсни у борби коју гупроузроковали. Они не могу п.матл мир под другим условима а Гавезници ћс увск одбијати да отпочну прсговорс под какпим другим условима. У осталом није тешко разумсги нсмачку гактику. Нсмачки план 1с да се нс комп ромитују, износсћи тачнс услопе али мсђутим да успеју да се отпочнудипломатски прсговори. Али јс та замка доста груба да Гавезници и Амсриканци у њу падну. Они којижелемир морају говорити јасно и изосгавати двосмислене маневре. Лондон, 5. окт. »Дејли Њус« консгатујс да сви немачки листови, свакоднсвно. говоре о миру. шго доказујс да сс немачки народ само о миру бави. Полузванични берлински листови признали су принцип нсзависности Белгије и принцип накнаде штста којс с\- проуз|)оковапе у тој зсм.љи. Овс концес.ије не могу задовољити (’авезникс, али онс показују слабост нспријател.а. Ситуаццја у коЈој сс Нсмци налазс приморпва их да мало помало усвајају свс наше захтеве.

2, Првн пер.чод Балканског Рата учинно јо да со -Црна Рука« скоро потпуио ааборави. Шта вишс она јсдинсгвена једнодушност п полет цслог официрско' кора и народа учинили су тс сс почсло веровати да је некадашња прнча о. т. лп. »Црној Руци« обична фантазија бсоградских новинара. којн воле сензације и имају обичај да брбљају којешта. стнари то с.е друштво само мало прнтајило. али јс постојало, полако у тишшш и дал.е радило на веома разнолрсне начнне. Далско би пас одвсло да наводимо опдс шта су спс онн тада у војсци и изпан војске радили да спреме за сс и својо људе и јавно уњсњс. У главном, можемо рећи, свс сс. с једне стране, сводило на лагано али систематско подцсн.нпањс Владиног рада и у спол.аи 1 н.ој и унутрашњој политици, на сумњичсн.е и клеветање појсдиних истакнутих л.уди из владине странке. С друге пак странс хлаљени су и уздизани њнхог.и Л.уди, како би им се у г.ојсци и у народу прибавила потребна популарност. Прско свега се тога, у овим приликама, прелазило као преко ситних и неозбиљних ствари. Пп ипак сс одмах после првог периода Балканског Рата, осетило јаче да у војсци доиста има нсшто, и то нарочито чим су, послс успошног рата, дошла на днсвни рсд нека лична официрска питања (унапређења и одликолања). Рат с Бугарима прекинуо је лоново јаче интересовање за ту ствар, али одмах по закл>учењ\ мира отпочсла је поново акција те организације, и то још јача него она 1911. годнпе. Како су пак и политичке странке из опозицијс тада против владс повеле борбу тако енергично и безобзирно као ретко кад дотле, творци и чланови из поменутог друштва — како је на суду признао пок. Драгутин Димитријевит. — настали су да ухвате везе с опознцијом и да јс придобију за своју ствар и своје намере. Због тога су они употребили сва средства да у политичку борбу, која је иначе била жучна и безобзирна, унссу још више жучности и безобзирности, вешто и систематски дражећи противничке с т раие једну против друге. Главни је њихов цнљ — оборити владу и у народу осумњичнту честитост, озбиљност, салссноот и родољубље владе, њених појединих чланова и чланова владине странке. Да се тај циљ постигне, добра су им била сва средства, и они доиста нису презали ни од јсднога. Знајући за изреку: »Када главу укинеш тпјелу, у мукама издишу членови«, они су сву ватру оборнли на прпа:;е стрпнкинс. Г. Пашић и

г. Гт. Прппгћ узети су нарлчисо 1 ?а око и њима личип билн су упраг.л.снн најјачи удај)ци, а нарочнто г. Гтојат. ПропИ.у, који им је лично бно њајопаснијп и који. \ у осталом, ннје показшшо баш ни најмање вол.р да пргма њнма нма каклих бнло обзира. У тнм сс пападима ишло толико далеко да је један од офпцира нз органпзацпје (мајор А. Блпгојевић) позвао г. Протића, као мимнстра, на двобој! Балкански рат. 1 ;ао шго јс било сасвим природно, нзазвао је мцога пиг.чња о којнма јс трсбало мислнтн и која јс требало решавати. Он је дао доста бриге и посла не само Владн, вгћ и свима радницима па свима пол>има политичкога и културнога жппота. По)јсд стварних питања, као што су: уређење нових области, допођење у ред државних фипансија, уређсњс веза са суседним и др\гим држпвама и. т. д., \- Сјјбији је у јавном полигнчком жнвоту настало такво стањс да се чинило многима као да ћс морати да сс изиршл ц друго, ново, груписање политичких ст]>анака. Стога су и Влада н сви јавни радници у Србији имали веома много да мисле и да раде. Међу многим питањнма бнло нх је и врло осетљивих, која су задирала непосредно у интејјссс појединаца или поједиНИХ класа (на пјј. питање о инвалидскрј по.моћн у рату онеспособљеним ратннцима и породицама погинулих), а о којпма је тЈЈебало полако и свестрано размишљати и решавати их хладно и солидно. () многим том питањнма појавиле су сс од.мах разнолике теорије и гледишта енсргичио брањена и у новинаЈЈству и у народиој скупштини. Разумс се да је н Влада о свему томе имала и своје гледиштс, којс се није увек слагало с.ч онима изновина или'у Народној Скупштиии. С тога су дискусија и 6 ојј 6 ;ј биле неминовне, и оне су настале и пођене су енеЈЈгично и уПОЈЈНО. Ово јс стан.е за људе из поченутог завереничког дјјуштва било врло згодно. Они су то одмах упидели и настали су свим снлама да га искористе за себе и евоје намеЈЈе а пјјотив владс и владнне странке. А за такав ЈЈад они су гада имали и нешто нскуства и вештине, више него 1911 године, те су у свом послу успевали далеко вишс нсго онда. Они су, пажљиво кријући своје друштво а вешто и систематски, утичући на иоједине политнчке људе, успевали да у расправу поједнних питања унесу опо више жучности, личних и партијских елемената, да решењс тих пнтања заведу и спрече, па да за све то кривицу посде баце на владу ц њеиу стрпику.