Velika Srbija

БРОЈ 584

СОЛУМ. ПЕ1а11 2-». НОБЕМБРА 1917. ГОД. .. , .

ГОД. 2-

ВЕЛИКА

ЛИСТ НЗЛАЗИ СПАКН ДАЈ1 ПО ПОДПЕ ПРГЛТШТА Г13НОСИ: Мрссчип .1 драхме, тромсссмио 0 драхмс, годитпп.е Зв драхме. РУКОПИСН СЕ НЕ Р.РАЋ.АЛУ

ГЛ 6ННМ0Е ЗЕКВ1Е

Сгаи уррдтшштва: улшуг Крал.а Пстра бр.

70.

БРОЈ 10 лепта

I I I I

Уре-ђује О Д Б О Р

I I

БРОЈ 10 лепта

ЦИЈВЕВИ РАТА Потреба одлучне акције

Велики ратовн воднли су се увек ради воликих н капиталних идеја, од чијег је остпарсња аависила будућност мопсчанства. Садашн.и рат, који !е аахватио боа мало цоо спет н ангажовао у крпавом дуелу сво контингенте истакао је пробломе од најобимнијег светског значаја. У борби су најхстерогенити елементи, најразноврснији народи и раде, све друштвене класе, почев од пролетаријата до највишег племства. Ме-ђутим у својој суштинн рат сс своди на огорчену борбу измсђу апсолутизма и демо-

култ}'ру намеравалп да иаметну човечанству. Ннједна од див.Ћачких и варпарских мора из ратопа старога века нн]с остала, а да јо Номци нису употрсбнли, II ТО још узиатно потенциран м м размерама.Сам и м тнм они су потпуно доказали н оправдали погребу највеГ.их жртава од странс њихоппх противника, да се свет заштити од германске ипвазшс. Предссдник Сједињених Држава Вилсон поновио јс јучеопет кон гресу разлоге, са којих се рат мора наставити до краја. Он је још једном више указао на

Мадрид, 24. — Г. Тиерн ноа францусни посланик на шпанскпм даорц прсдап је спојс акредпптвнп писмо кра.Цј Ллфон.ПЈ. Париз, 24. — На последп,ој ссдници П ариске Кон ференције, пуковнш: Хауз истакао је у пме Сјед. Држава одлуку споје земље да шпита не штсди, само да сс рат довсдс до побсдоносног краја. Одгопарају 1,и, г. Клсмансо јс рекао, да цсо свст очекујс победу Савезника, која 1,с најзад доћа

кратнје, Француска рс-|страшило германскс оволуција, која је покре-1пасноети и истакао по-

нула проблеме демократије, није успела да их наметне целомесвету. Тако и узроци будуТим ратовнма нису могли бити отклоњени. Стицај кобних околности хтео је, да усред Епропе развије нов апсолутизам, страшнији и убитачнији од свих ранијих, који је следствено нзродио нове завојевачке тежњс и нопе спове о светској хсгемонији. Од 1866. годнне, нарочито послс уједињсња немачких држава у једну царевину појапила сс нова и велика опасност по светски мир од царстпа Хохенцолериа, комеје на челу била клика властол.у бнве н грамзиве нр) т ске властеле. И уколнко је мирољубивост демократских народа и држава била веТа, утолико је уједињена Не мачка показивала све ратоборније инстинкте и испољавала све отвореније своје грамзиве склоности. Експанзивна политика постала је стожер, око кога се окретао цео живот и сва радиност немачког народа Томе цнљу била је подреТена активност свих немачких фактора. Европа, а с њоме и цео свет нашли су се пред новом и великом опасношТу, н настала је тешка н непрестана у Такмица у ратним при премама. Рат је самим тим постао неизбежан, и плануо је свом својом жестином у тренутку, којн је Немачка схватила као погодан. ' Ток рата, који траје преко три године, показао је довољно, у коликој је опасности лебдело човечанство. Метод, који су Немци примеиили и који примењуЈУ у воТењу рата иста> као је јасно, накву су

трсбу, да се ради његова укротљења упо трсбе сва срсдства и сви напори америчког народа. Данашњи рат не водн сеиз егоистичних тежњи појединих народа, пеГ ради заштите н обсзбеГења највеГих светских добара: слободе и права свих народа, не изузимајуГ.и ту ни сам немачки народ. Лли, постала је непобитна чињеница, да остварење тих циљева зависи од побсде над пангсрманизмом. То убсђење деле подједнако сви савезнички мароди. У томе погледу констатопана >е пуна сагласност измеГу п редста пн н ка свих Савезника на конфсрснцији у Паризу Послсдњн дога-ђаји војне и политичке природс ојачали су још више одлучност Савезника. Оии су изазвали и нове одлуке, на основи којих Г.е се развити бржа, солидарни)а и енергичнија акција. Уколикоратне невољедуже трају, утолико постаје прешнија потреба за шго скоријнм извојевањем победе. Радп тога пала су решења, да се концентришу све снаге и сва средства у циљу заједничке н одлучне акције. Продседник Вилсоп наговестно је то свошм моћним и ауторитативним гласом.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ

Лопдон, 24. — Лорд Сссил је демантовао у Доњем Дому тобожњи споразум по комс би Адана и Сирија припале Француској а Битлис ., Трапезунд. Ерзерум ц Ван Русији. Ја морам иста1ш — рекао јс Сесил да споразум измсфу савсзника односно Мале Азије нцје предоиђао уступање територцЈц.

СТРАНА ШТАМПА Стање у Русијн Дсјли Тслсграф: »Спе што се у руским догаГајнма можс разликовати јесте да је грађаиски рат избио, н зазаан странком Лењинопом. Мн се надамо, да Ге та криза битп кратка и да Ге руски народ извуГи ко ристи из опе лекцијс.« Б срлинер Тагсблат: »Да ли Г.е бо.кшевиги успстп да загосподаре у унутрашњости? Да ли Гс нарочнто моГи рсшити питан.е снаб девања? Не успсју ли \ овоме, последнце Ке би ти тешке и њихов пораз потпун.« Франкфуртер Цајтунг: »Нико пе мол;е предпидстн, колико Ге максималисте остати на влпстн. Њихово господарство јс врло неизвесно. Предлози, које они формулишу према томе су без важности.« Локал Анцајгер: »Како би Немачка могла примити обавезе према л.уднма, чија је добра во.ка очевндна, али чија јс моћ врло сумњивл?! Ко нам гарантује, да сутра неки други новн човек не овлада руском војском и покуша наставитн рпт у интересу Енглеза ?!« Фронт Фландрије Берлинер Тагсблат (генерал фон Лрден): »Иако успеси у Италији налазе родостан одјек на запад. фронту, сваки човек на ) ронту Фландрнје мора бити убеГен, да Ге се најозбиљније решење светског рата постиГи тамо, у битцн са Енглеском«. Акција Јапана Пополо д‘ Нталиа : »Не могу се прннудити Совјети Нусије да се боре против Не.маца, пошто то не могу и неГс, али се може наметнути Русији, да прими или поднесе ннтервенцију Јапана протнв Немаца. Тај проблем заннма јако јавно мншљење, за којс се морал руске кризе сажима у узвику: »Напред, Микадо!« Ресто дел Карлино: »Ми држн.мо сада, да организација спвезиичких снага мора обухватитн п Јапанце, ако сс хоГе, да се рат сврши у 1918. години нашом победом. Мн ае видимо, зашто би се Јапан издвојио из коначне партије. За сарадњу Јапана Русцја је

данас ман.с повољан терен алп нма других ссктора о, Солтиа дб Ла Млиша«.

ВОЂЕЊБ ОПЕРАЦИЈА Изјава Лојда Џорџа

јПприз, 21. иов. У једиом интерпјувуса \фе д н и кб м »л I ате н а « Лојд Џорџ јс рекао: »Од оиога дана, када је било утврфено, да јс немачки <[>])онт на западу најјачн, ми гмотрсбали да тражимо његову слабу тачку. Паши ефективи дозвољавалн су нам да располажсмо са великом армијом за манев ре, а наша средства дозвољавала су да је пренесемо. Ја сам то гово рио у Риму прс више месеца. Они којн су били највише заинтересовани нисусе потрудили да проучс тс пројекте. Штампа јс дужна да покаже и увери јавно мишљење, да сс свуда, гдс сс тучс исти нелрија тел,, брани иста ствар н иста земл.а. ИмајуЈги тачис нзпсштаје са свију фронтова, ратни савезничкн савет, морају сачињавати одговорни министри који имају тачне податке о материјалним н моралним изворима земље,и одопробаних појних тсхничара који имају нсти поглед на сигуацију и који ђе бити шшени сваке наклоности у погледу вршења операција на фронтовима. Овај централни орган можс осигурати успспшо вођеље операција«. РАТНИ САВЕТ Дискускја у ДоњемДому Лондон, 24. новембра. У Доњем Дому Бонар 1о је одговорио на неколико интерпелација о Врховно.м Ратном Савету. На питање посланика Ловтера: да ли Гс Сједињене Државебити представљене V Нрховном ~атном Савету, Бонар Ло је одговорио: »Природно је, да се ми надамо да Фе Сједињене Д ржаве имати свога пред ставникау Савету«. А на питање посланика Кина: да ли Фе поморсгсе операције зависити од тог Савета, — Бонар Ло је одговори: »Узећу слободу да приметим парламентуда такве дискусије неФе бнти од користи Са вету«.( Пљескање) Посланик Кснеди Џонс вели: »Ја не разумем са свим добро, Врховни З атни Савет биФе одговоран за вофење ратне политике, а ко ће бити одговооаи 8а стратегиЈу у ратуУ^

»Ја сам на то већ од говорио, рекаоје Ббиа] Ло. Попи сквезнички гснсралштабприбавнћс податке;одговорноет ак Ц[1)енашихснага,пашће као и раније, на г.ладу и иа њеног начплшш штаба«.

ГРЧКА ШТАМПА еЕлас«: Грчки н беа Грка Док ге у Грчкој још малазе људи који политнку бнвшега крал.а сматрају )сао врло надпопллну!! дотле из псточне МаГедонмје стижу језовите вести. Истребљење грчког иарода од странс Бугара пршн се систематски, дивљачки. Само првих месеца бугарске окупацијс угниуло је 40 хиљада Грка од глади, од убијања, од кулучења, од премештања. Слична је судбина снашла и заостале грчке управнс и другс чиновникс. Ово дело бугарско про дужење је њихове злокобне политике према грчкој раси, чнјн је сам опстанаг клин у очнма бугарским. Кпко нису сигурнп да Ге задржати ову земл.у која им је срамном издајом уступљена, Бугари хоГс да допунс споје дело од 1913. год. н униште сав грчки живаљ, како би на конгрссу мира добили ту асмљу у којој неГ.е битн Грка. Али мобилисани сшговн рчке осветиГе се за спа бугарска свнрепстпп п бешГашГењп, и показаГс овим варварима да 1,с грчке земл,е бити ослобоГене н да Ге остати грчке, па ма у њима не било ни једног Грка на даи њихова ослобоГења. «Фос» Трговачкн конгрес За цео трговачкн спет Грчке биГе спасоносан еазив једног свегрчког трговачког конгреса, који је владн предложило солунско трговачко удружење, и кои би предузео да реши сва питања која сс тичу снабдевања земље. Опу реч треба разуметн у најшнрем јој значењу, јер нису V пнтању само животнс намирнице пеГ све врсте артнкала, сав увоз којн се вршп у једној држави. А прпенствсно снабдевачн једнс државе нису плаГени чиновницн веГ трговцн. Досад је влада вншс пута покушавала да се умеша у чисто трговачка пнтања. Више путп је хтела да замени трговце и да укочи економске законе. Алн сви су покушајн пропали. Сви су њенн напори осталп узалудни. Влада је доказала дп је само један осрсдњи трговац.

РАТ д0 ПОВЕДЕ — Резултати конференције Рнм, 21. новембра Предееднчк Вилсон јавио је г. Влемансои, да хаотична ситцација ц којој ес данас налази Рцсија изазива ц Сјсдињсним Државама нопе, интензивне. напоре за војне припреме и ла нојачања, која кеес слати Савсзницима. Рад Парискс Ионференцијс дао је врло задооо.Ћавпјцкс рсзцлтате у погледу организовања заједничког напора. Савезнички представници илмењали су мисли са америчким делегатима ради корпсне сарадњс индустријских и војних снага свих народа. Конферснција је такоЈс узела у об.гир ириликс у Руеији. Листови истичу. да ке Сааезници употребити сва срсдства, да сами рсше ппоблсм рата. Савезничка штампа уздиже ерећан еусрет делсгата Сјед. Држава са еапоиским делегатима, на комс је поновљена оолучност, да сс оат наставп до побсдс. Усвојена је фопмула, у којој се упознаје чврст и реалач дух г. Нлсманеоа: Извојевати силом право на мир.

ПОТРЕБД ЈЕДИНСТВА Поуке прошлости Париз, 24. иовембра У једном спом гопору надожиоЈеЛојдЏорџ резултатс савезничког непредшгђања, које је, после уништења Србије, дозволило централним силама да отпоре пут ка Истоку. »Тако и толико важан југ рвкао је он — браннла јс. једна мала држапа, чије 1 е становништво два пута мање но станопништво Белгије; чпја јс појска била исцрпљспа у три узастопна рата, и која је имала око ссбе два перфидма краља, који су очекивали момснат да јој забоду иож V лсђа. Зашто је учињена та нсвероватна погрешка? То је због тога, што нико није био одрсђеи да чува капије Балкана. Јединство фронта није ошбило постало стварност; Француска и Енглеска билс су заузете зешавањем другихпроолема и у другим областима; Нталнја је мислнла само на Крас; усија је морала да сс. бори на фронту од 1.600 километара, па н без тогаона није могла притећн у помоћ Србији, <ер јс Румунија била неутрална. Истина је да смо ми послали преко Солуна трупе у Србију, али, као увек, онс су бнле послате врло доцкан. Послали смо нх када је ствар била свршена. Половнна оних трупа, кбје су пале у узалудном напору септембра 1915. године, да пробијс западни фронт, спасле бн Србију, спасле би Балкан, комплетирале бн блокаду Немачкс. Исте погрешке, које су допринеле да се окупира Србија, поновиле су се када је трсбало бранити богата П0,М С8 ЖИТОМ И 0бИ-1И«

изпорс петролеумп Румуније. Ово се не би деснло, да је постојала јединствеиа оласт, која бн размишљала о ратном проблему и операцнјама на свима фронтовима«. ИЗ ЗЕМАЈВА ПЛАЧА Невоље снротвце Истре Ријечке Прчморске Но вине доносе опширзн извештај -о гладп п непољама у Истри. У то.м се взвештвју каже, иамеђуосталог, и опо: »Све што даље вдемо, све се више приближујемо управо цриим дакима који нам предстојс. Са зсбњом у срцу чекомо чзс нашс постепене телесне илнемоглости. Људн наши нису више слнчнн људима; то су једва сснкс од људи; то су австн! Изнемогли, осушсни, испијени и изможде* ии вуку своје слабе. веГнном. босс нлн у прње обавнте ноге. Поглед им јс туп и апатичан, кости иа лицу искачу из лица, очн упалс, а под њнма велики колути које је уписала дуга н иеумољива глад. Што смо нпак до сада прокубурилп, то имамо захвалпти било нашпм јачим тглесннм коИструкцпјама, бнло бољим фннансискнм прнлнкама. Али веГина народа умире буквалио од глпдн. Како су овог пролећа људн умирала на кварнсрским острвнма од глади, тако сзд умиру и у осталнм деловима Истре. Људислабе, иоге вм почнњу отицатв, лсгну у кревст, а да севншс иикад не придПгну. Није, стога, инкакво чудо, да људн изгубе оно мало отпорнс сиагс против болести гато су јс прс и* мали, и да се истовремепо по разнпм деловима Нстре све вншс шири гладни тифус, шарлпх, дкфтерија, днзентерија н сличне болссти, које су само иеминовна последица дуготрајне лоше исхраие. Човев би 5И’