Velika Srbija

Ј

ГОД. 2.

БРОЈ 599 ШЛУН, СУБОТА 9 ДЕЦЕМБРА 1917. ГОД. ■ — ЈЛЈ ■- 'Г. II -I I I. I- .■■■■|ПТП <- 1 -ч. 11 .И.1.. |.1 ■ ч ■— I ГпГ =-1 I

1Л 6КНШБ 5ЕКВ1Е

ч-

/ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАП ПО ПОДНЕ

ПРЕТПЛАГА ИЗПОСИ : Мстсчпо 3 драхмс, громсссчио 9 дрпхмс, годтпи.с 9(1 др.чхме.

РУКОПИСН СЕ III’: ВРАГ.Л.1У Стам уредииштна: улица Крал.а Пстра бр. 70.

БРОЈ 10 лспта

Уређује 0 Д НОГ

БРО.Ј 10 леп га

Одговор Њ. К. В. Наследника Престола на поздрав Југословенског Одбора прилнкои рођендана Верма сам Аахвалнн Вама а .к/гословенском Одборц на честици ШЈнај патриотскаг одцшевљења. И Ја као а ()<)бор гледам у објави рата о<) стране Саве.тичких Амсричких Држава највсЈхм непријите:мј нашсг иммена, Лустро-Угарској, нову гараитију .К 1 остварење шииих националних циљева. Јако Мс је дирцуо ваш нолдриа ушЈћен Мсаи као буду1\ем Владару цјсдињене демократске Државе Срба, \рвати и Славенаца. Ја не сумњам <)а 1\е наиш Савезници <)астојно аценити надчовечанске напрре нсаиег племена да се чјсдини а будите уверени <)а '1\у Ји томе идеа иу посветпти све Своје силе. Александар Поздрав Југословенског Одбора Њ. К. Височан. Наследнику Престола приликом рођендана Част ми је поднети Вашем Краљевском Височинству изразе своје одиноснш и лојалносши нриликом Вашег рођендана. Ја то ччнам у имс саоје и у име целог Југословенског Одбора у Јондону као прсдстаонака седам милиона Срби, Хрвата и Словенаца, који а то тто супод тиранском управом Аустро-Угарске не могу да иДиговорс слободно. Тај Одбор је у нсто време нредспшвннк свих организација Југословенских у Америца и енглеских доминијумнма. СрНма вест скорашња да су Сједињене Државе Америчке објавиле рат Аустро-Хгарској , мора бити нарочит« истакнупт, јер сјг она ра<\ ЧСЈ1ШШМЈ ЈЈЈ-' УиЈхг утврдила нас у вери <)а '1\е наша Пација бнти ослибо'1јена <>д јарма иустро - маџирског а уједињена у једну Државу са Сруцјом и Цриом Гором. Поздривљају1\и Наше Криљевбко Височанство одушевљено иреданог и иуног пожртвовања идеји нашег националног јединства, ми у Вамп ноздрављамо будућег Владара демократске Државе свих уједињених Срба, Хрвата и Словенаца. Трумбић.

ШТЛИНГОВИ МАНЕВРИ Изврташе чињеница —

На једној од последњих седница рајхстага држао је немачки дрЖавниканцелар г. Хертлинг један интересантан говор. И ако се тај говор не рааликује у многоме од изјавапретходника садашњсг канцелара, држимо да га ипак не треба пропу-

стити без коментара. Експозе г. Хертлинга имао је, како изгледа, троструки циљ; да подигне морал војекс и народа набрајањсм тобожп.их значајних уепеха, да покаже како је мир с обзиром на ситуацију веома близак, и најзад да истак-

не, како су принетејцелину, и вет.ином су жргвс биле неопходне и ју опреци еа стварним корисне у интсрсеу оД- чпњемицама. Пошто је бранеотацбине. Г.Хер'т-ЈЈ 1 ј)етресао »успехе« на

линг Јеследовао познатом манирусвојихпретходника. Уосталом, спи говори немачких канцелара, изговорени од почетка рата, имали су исти смисао и.исгусадржину. Они су толико стереотипни и налики, да се доиста тешко могу пронаћи разлике и нианее измеЈзу пол итике сада ш I вег ка нцелара н његовихпретходника. У једном дугом уводу, који је карактериетичан због своје надмености и фалзификовања чињеница, граф Хертлинг набраја успехе немачког оружја. Он без икаквог стида изазој)а оспорава сјајнс англо- француске победе на западном фроиту, и упркое отвореним приз н а њ и м а н а ј у гл е д н и ј и х немачких војних кри тичара, тврди, да су оне 003 ;<Н')ЧП’ч и »илгумодЕ*. ца и да >е немачки фронт иа томе бојишту остао неп о кол ебљ и в. И дук и даље у своме цинизму, канцелар додирује азијски фронт са неколико речи, избегава^ући да спомене губитак веома важних стратеги ј еки х места, као што су Багдад, Јафа, Јерусалим. Мефутим, веЈги део немачке штампе признао 1 е велики значај енглеске победе у Палестини, и коментарисао ју је са врло отворени.м песимизмом. Уопште, може сереЈш, да говору канцелара Херглипга цедостаје потпуна логика и веза измефу догаЈјаја и чињеница. Цсо експозе >е низ набацаних фраза, ; које не чине никакву

оојпим пољима, канцелар намах прелази на ;цспзуру штампс и коментарише то пигање •еа повише фраза, које ме одоју никакво одрсђено мишљење. Па руском проблему д граф лертлинг се нарочито задржао, и том приликом је поновио етару лаж немачких доглавпика, да су они гогови оставити народе, да еами располажу својом судбином. Поименце, канцелар је то павео за Литпанију, Пољску и Чурланди ју. Само по себи намеКе ее питање: ла зар то не треба да иажи и за •народе Хабзбуршке монархије. Зар аустријски Слопени нигу довољно манифестобали евоје тежње и жеље, да сс ослободе из V иустро-угарскс за'едни- где и да се оргаиизују елободпе државе по П л X! с; !! I! X С Г I ‘ ’ V . !Л 1Ј 1 Ш IС ц Мафари, нарочито у последње време, отиорено и безОбзира тражс независност. Граф Хертлинг је ограничио принцип слободе само на извесне народности. Он га нцје смео, ни хтеоуопштити, јер би он повукао за собом каоприроднуконсеквенцураспад АустроУгарске и Турске, а Немачка се држи веома »лојално« према својим савезницима. У последњемделу свога говора граф Хер’ 1 % линг јс доШао до тога ЦИнизма, да јс истакао тврфење, како су Француска, 1;нглеека и Ита;(и ј а м и л ита р и сти ч ке државе и како су оне једина препрека закл.учсњу мира. То је толи-

ко смешно, да ои биој раднтн на учвршћивању

излишан сваки коментар. Али то је истовремено и на)веки цинизам, чији јециљ врло провидан. Цео свет је даиас уетао противПемачке, и манифестовао јс тимс јасно, да у пруском милитаризму гледа опаеноет по светеки мири напредак културе. Граф Хертлинг го зна такофс врло добро, па ипак изврке факта. Али, ми разумемодобро његове тежње. Немачка преживљује дапае, како вели Форверц, тежу кризу но икада. Њој је потребан брз мир. И граф Хертлинг, повинујуТи се општој стр.уји, у ствари нариче за што скоријим-миром. Цео Хертлингов говор има за циљ, да и с та к нс п о п у-стљ и в о ст Немачке, и да припреми терен за нове предлоге мира. Форверц је врло лепо карактерисао п.егов долазак на каицеларс , .:и положај тиме, да је он позван ради п])ипремања мира. Само је рачун погрешан. 0 миру се може гопорити тек опда, када Пемачка напусти ово циничко маневрисање и када постане безопаснапо светски мир. Маневри канцелара Хертлинга нс могу постићи никакав резултат. Рат, који се води, мора донети пуне слободе и права свима народима.

П0ШИ4НЕ ВЕОТН

Рим, 9. — Сазнаје се из ватшсанских кругоаа <)а Пана не мисли да призна Лењинову алиду. Лисабон, 9. П редседник револуционарне скунштине изјавио је да 1\е он

односа измсћу нове републике и пријатељских народа и Савезника, ноштујући сас уговоре прстходне владе. Лондон, 9. — У парламенту је изјавио г. Вонар Љ, да је присуство британсках трупа у П ерсији имало за циљ да осигура ред и ди то не треба тумачити кац иромену блигонаклоне политике, какву је Енглеска увек води.т нрема П ерсији. Париз, 9. — Тан објављује телеграм из Штокхолма, према коме је граф Чернин изјавио, да Ае аустријска влада поатомо1\и сионистичке тсжње.

СТРАНАШТАМПА Лењинов режим Њујорк Тајмс : »Бољшевики су Русију ставили изван односа са владама цивилизованих народа. Њихови сопствени амбасадОри одричу се њих; савезничке о/зтчјчју од::о«е с њима«. Њ ујорк Трибун: »Једини важан резулгаг, који јс Немачка постигла за три године јесте неутралисање Русије. Али и гај резултат је нишгаван у поређењу са уласком Сједињених Држава у рат. Средства Америке у људима су иста толика као и Русије, а материјална средства су бескрајно већа него руска«. Немачки миневри Ом Либр : »Немачка је била све припремила, да нерсди у Цириху ие остапу усамљени. ИсТовремено, исти нереди имали сј г да избиру у Одтену, Винтертуру, Шо де Фону и у Женсви. Али, с\ г нереди у у Цириху избили раније од угврћснот дагума и осујетили су остале. Наши

КАРТЕ ИЗ СРВИЈЕ

— Имају карте из Србије: Драгољуб Поповић од мајке Раде из Опарића (ср. левачки) код Станоја М. Мијатовића, учитеља избсгличке школе у Водепу); Браћа Влада и Мика синови Лазара 3. Даповића од оца (писмо), код Милорада Кр. Гојковића, обвезника Главног Убојног Слагалишга, пошга XX; Јордан Пегровић, чије занимање није назначено, од жеие Анће (карту са фотографиЈ'ом), код Бор. Ст. Нецића, пионирски батаљон, пошта 711; Миломир Вуковић од

мајке Павлије из Кључа, код поручника Гаврила С. Томашевића, пошга 84; Богосав Грбић од мајке Савке из Доњег Мушића, код поручника Гаврила С. Томашевића, пошта 84.

П001ТА ЗА СРБ&ЗЈУ — .Пегар Ђурћевић, 1— 2, п. 92, извсштава Илнју М, Јокића, трговца у Ваљеву, да су из села Г. Кошељева (?) здраво и добро: он, Живан Симић,' Драгић Матић.оба Костића, оба Јокића, Тијосав Матић, Павле и Петроније Станковићи, Пикола Лукић, поручиик, Светис-лав Љ. Маринковић; Милоје Матић, Симеун, Цвејо и Тодор Тејићи, Чс-

да Новаковић, Петроније Мојић, Тоша Поновић, Грујо и Ђорће Грујићи, Добрисав Тадић, Добрисав и Радоваи Добрисављсвићи, Цвијо и брат Радојевићи из Саљковића,' Стеван н Војин Илићи, Симеун и Стојан Томићи и Иван Јовановић. — Глигорије С. Буртаповић, подиарсдиик, п. Г>(>, извешгава суд општине.великоврбичке, срез кл>учки, округ крајински, да су добро и здраво: Димитрије П. Костић, Антоније Ј. Првуловић, Саидул .1. Бобљаговић, Михаило Јовикић, Стајко Савић, Ђорће Јоновић, Маријан Петровић, Ђорће Ј. Бордејешсвић, Јоиан II. Сииић, Петпр Бере-

чевић, Ђорфе Јовикић, Пауп Бобљаговић, Димитрије Ј>. Савић, Коастаитин Кифиџсловић, Никола Сандуловић, Никола Ј. Бордејашевић, Марин С. Јовикић, Цвсгко Думитрашковић, Сандул Гицић, Илија Мартииовић, Димитрије Гицелановић, Пегар Чучуламовићић, Петар Крстић, Василије Г1рвулови1\, Милан Бордејашевић Димитрије Димитријевић, Петар Чучановић, Живко Дажикић, Димитрије 4>. Петровић и Илија Молдовјановић. Сретсн А. Петровић, топографски одсек, п. 999, извсштава своју фамилију у Бсограду, да је жив и здрав и моли извештај од ње.

— Поднаредник Јован .1. Младеновић, артиљерац, п. 315, извештава своју жену Ценку, Крупац, срез иишавски, округ пиротски, да је здраво и добро. Моли изпеиггај о цслој фамилији. — Симеун И. Спасенов.ић, надчорник пруге, п. 999, јавља же: и Мици у Лесковцу, Мурџа Мала, да су здрапо и живи: он.Прока и син Л>уба. Моли да му јави, да ли је са децом здраво и да ли је примила око 900 лева, што јој је у чегири пута послао. Од ње још није примпо никакав извештај. — Богдан и Стеваи браћа Васил.евићи, пошта 801, I молк суд општинс пајсије-

вачке, срез гружански, округ крагујсвачки, да извести њихову породнцу и породице ниже именованих да су здраво и добро: они; Василије, Драгољуб и Милорад 'Гуцаковићи; Тодор, Милисав, Павле, Аксентије, Миливоје и Драгутин Мијатовићи; Милорад и Милован Грујовићи; Милош и Радован Павловићи; Владимир и 1’адивоје Мандопарићи; Михаило и Сретен Петровићи; Ђорћс, Лахарија, Милан, Радивојеи Тодор Шамановићи; 1’адоња и Јово Милутиновићи. — Војислав В. Милојевић, наредник, штаб. добровољачког корпуса, пошта 999, извешгава своју мајку Живку Милојевић из