Velika Srbija

СТРАНА 2.

»П Е ЛИКА С Р Б И .1 А«

БРОЈ 601.

нином, нашим Министром Спољних Послова, и са г. Орландом, нашим предсодником Министарског Санета. Г. ПашиГ, који сада долази, откако су сс промениле војне прилико, први пут у Рим, изразио је и' опет Г. Сонину и свима онима који су имали част да разговарају са љиме, своја осекања наклоности према нашој земљи и своје тврдо убе1јење у победу, коју, најзад, мора одиети оружје Споразума, пошто оп засгупа право и правду. Г. ПашиГ је једпа од н а ј и стак ну ти ј и х л и ч н о ети Споразума, и свакако би н,егова стална вера у крајњи успех морала да послужи као пример многима, које љубав и страховање држе у забуни. Српски је парод непрестано гајио највеГу симпатију према нашој земљи, и ираведно изискује да констатујемо да ни ми Италијани нисмо никада имали разлога да мрзимо српску браГу, него да смо увек и у свакој прилиди одговарили на њихова осе■ћања. Мислимо да можемо поново угврдиги оно, што је било предмег нашим разним чланцима, т. ј. да између италијанског и југословенског народа — или српског — има места само за братство, слогу и заједнички рад на што већем развоју напретка цивилизације. Нека нам се допусти да завршимо ову кратку белешку истицањем .једне дирљиве манифестације братства српских избеглица. Они, који сами живе у нужди, која је пре све друго него ли лака, српске су избеглице — чим су наша фурланска и млегачка бра•ћа морала да напуст.е своје вароши и чим је један римски лист отворио прикупљање прилога да би олакшао патње — послале том лиету све што су могле као »прилог српских избеглица за фурландске избеглице«. То је био добровољан и изненадан чин, који је дирнуо све оне који нису необавештени о жалосној ситуацији избеглица. То су, додуше, ситнице, али оне доказују како су понеки народи створени за споразумевање и љубав, а не за мржњу. Доћи ће, што искрено желимо, ускоро дан када ће племенита Србија бити понова слободна од варварске инвазије, и онда ће, као већа и јача, моћи, после свих патњи, да тежи будућности мира и рада. Игалија ће јој бити добра сусетка и потпомагаће сваки културни и морални развој као добра сестра, а онда ће оно, што је многима изгледало као сан ааслугом људи јаке воље, Као што је Г. Пашић моћи да буде слатка стварност. Чекајмо... Ледног и истог дана биће дан славе и радости и за Игалију и за С.рбију. Чекајмо... тај тренутак не може бити далеко«. МЕЂУ СРВИМА Један иесрлски лнст (Од нашег дописника) Париз, 21. нов. 1917. Од неколико дана мефу Србе, по Паризу и Француској, растура се један лист који излази, ћирилицом штампан, у Женсви и зове се »Српски лист« и ако му је име у грубој противуречности са садржином и тендепцијом. Свакако јс тај лист допрсо и до Солуна, те јс потребно обратити пажњу на њега српском свету. Листу, коме је уредник Борислав Сл. Минић и кога финансиски подржава краљ Никола, представник је тако зване »Нејске котерије«, (по париском предгра■ђу Нсчи у коме стаиује Никола са својим пандурима). У првим бројевима његовим јасно се испољава несрпска акција лисга, који се бори против уједиње-

Са солун. фронта — Фраицуски коминике Солун, 11. децембра Снег и киша спречавају сваку операцију. Енглески су авијатичари успешно бомбардовали непријател.ске логоре у Демир - Хисару. Франц. коминике Париз, 11.'Децембра Обострана артиљсријска активност иа десној обали Мозе и у области Морт-Ома. Одбијен је немачки препад у шуми Кориере. На осталом фронту није било важних догаћаја. Енглески коминике Лондон, 11. децембра Сукобн патролајужно од Камбреја. Мепријатељ је претрпео губитке. Непријатељска активност код Армантијера и Ложемарка. П алестина. — Г енерал Аленби јавл.а, да су енглеске трупе ноћу измећу 8 и 9 децембра доспеле до Нар ол Аује и заузеле Кубет, Хадрашеик, Нуанис, Тел-ел -Кукајт и Ел-Нарас заробивши ЗОЗвојника од којих 11 официра. Друга оделења заузела су Раз-езЗамби, две миље северо-исгочно од Бетаиије. У послсдњим операцијама заплењено је 99 гопова, 400 вагона, НОмитраљеза, 7000 лушака, 58.000 граната и огромне количине живогних намирница. Италиј. коминике Рим, П.децембра У току јучерашњсг дана борба извидница на планимском фронгу. Наша је патрола изненадила и уништила једно мало непријатељско оделење северно од Педаскале. Послс кратке али успешне борбе, један наш одред извршио је успешан .препад на левој обали Асе западно од Каве ди Сото заробивши 22 1војника и запленинши ве-}

и.а Србије и Црне Горе; бранећи јсдан оерамоКени двор и динпетију. У том смислу лист нападп и Крфску Декларацију и српеку в.шду, и прпкупља око себе гру п е н еза до вољн и ка. којима влада пијехтела да попуни продсране цепове. Лист се не устеже да денунцира зва ничну Србију и н.ен рад код наших Савезника, а често црпс материјал и из германског листа »Пари-Женева«, који плаТ.а Немачка и коме су пре неколико дана забраниле дал.е излажење швајцарске власти. Ка ра кте р и сти ч н о ј е, да тај лист доноси деманти аустриског пресбироа на опгужбе, фактима поткрепљене, стра не штампс, о наеиљима и неваљалствима аустриске управеу Србији, — деманги у коме се прилике у Србији оцртавају најлепшим бојама.

лику количииу ратног материјала. Одбијене су непријатељске патроле код брда Валбеле и у долини Френцеле. Западно од Остерије наша је патрола заробила неколико војника. Артилеријском ватром одбијени су непријатељски покушаји препада код брда СоларолО и у долини Калчине. 11а Пиави умерена артиљериска борба.

ЦШВИ РАТА Изјаве сер Асквита Лондон, 12. дец. Пре неколико дана држао је у Бирмингаму г. Асквит веома важан говор. Бивши енглески премијер истакао је да он и Едвард Греј имају можда већу одговорност но ико, што је Велика Британија ушла у раг. Али је додао, да би и данас после три године рата у сличној прилици поступио на исти начин. О писму лојда Лансдауна рекао је г. Асквит, - да је главни циљ овога био да изазове владу да изјави просто и јасно, да су савезпички циљеви рата разложни и несебични и да теже за трајним миром. За тим је наставно: ,,Имате обилато доказа, да су непријатељски народи, а не владе држани у заблуди и незнању наших правих намера. Једна од највећих заблуда јесте, да је циљ Савезника не само да победе, већ и да унизе и упиште немачки иарод и Немачку. Рекли смо, да нећемо ставмти мач у корице пре мего што са уништи пруско господарство. Шта подразумевамо под пруским Јиилитаризмом? Као што је Вилсон ренао, нико не угрожава опсганак и независност немачког народа. |У питању је само сиетем,

који даје сили највиши ауторитет. Иемачка мора разумети, дп тај систем ии за њу није користан. Друга заблуда јс, да Савезници, и нарочито Велмка (.ританија тсже затим, да униште мешто, шго се нејасно назива „слобода мора“. Ја сам толико пута одрећ.ивао смисао овог израза. За време мира мора су и морају увек биги отворена трговини свих народа у свету. У овом погледу не може бити ограиичења ни за један народ. Најзад постоји заблуда, да је мир, који тражимо мач, да се рат настави под другим именом и са другим начином. Председник Вилсон је јаеио изложио гледиште Савезника. Кад буду наши циљеви остварени, рекао је Вилсон, бићемо слободии да заснујемо мир на правди, а са и с кључ е ње м е го и ст и ч н и х тежњи и извесне штете по побећене. Чист мир. Ето, шта желе британски и сви савезнички народи, ето шта хо1\емо да постигнемо. Нииипа вшие, али ништа мање. Наша одлучност и наша воља непоколебљивп су да наставимо и даље ради тога све напоре и све потребне жртвс«.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ

Берн, 11. — Претходни преговори отпочели су у Брестлитовску. Дефинитивни ће ее преговори држати кроз неколико дана у Петрограду. У сваком елучају дискусије ће трајати најдуже до 28. јануара. Цирих, 11. — На конференци јиизмеђу Хертлинга и шефова странака у Рајхстагу, канцелар је изјавио да му је кајзер дао пуну власт да закључи мир са Русијомидаје већ ту власт предао Килману министру спољних послова. Овај је саопштио владинс намере одноено услова о миру шефовима странака који су били јако задовољни. Атина, 11. — Лењин је отпутовао за БрестЛистовск где ће се еастати са немачким делегатима. Граф Чернин и Килман опуномоћени да преговарају о миру са руским делегатима приспели су такофе у Бреет-Литовск Цирих, 11. — Аустријска влада објавила је ноту у којој каже да 1 е одређе н и п рсдста виици централних сила и њихових савезника држати у Брест-Литовску претходне конференције на кошма ће се ирипремити преговори. Лондон, 11. Вести из еигурног извора .јављају да руски генерал Ка-ледин несамошто нијеухапшен од максималиста него је он објавио про кл а м а ц и ј у ру с к о м народу позивајући га

да употреби све своје напоре како би уништио издајнике Р} г сије у Петрограду.

ВАЖНЕЕЕСТИ Лондон. Свенсха Дагебладет јављн да јс уништена велика иемачка ([»абрика муииције у Килу. Има много мртвих. Цирих. — Лисг Анцајгер који излази у Ессну јанл.а да су апгло-француски авијатичари бомбардовали

IН Е В_Н Е Троцки у Београду По сигурним обавештењима садањи кбмесар за спољне послове максималистичкс владе у Петрограду за време балканских ратова провео је више месеци у Београду као дописник неких руских лисгова. Седео је најпре у »Бристолу, а после у »Москви« и често је посећивао конференције наших социјалиста, упознавшисе детаљно са нашим приликама. Поклон У знак пријатељства и сећања на пок. Д-р Симу Аврамовића, г. Лујо Коловић, инжињер, предао је Генералном Консулату сто франака за српску војну сирочад. Консулат је ову суму послао Комесару за српске избеглице, да се о Божићним празницима купе колачи и посластице и разделе деци у избегличком логору. Продавцима дувана Повлашћеним продавцима дувана Управе Државних Монопола ставља се до знања, да ће свакоме од њих бити понишгена дата дозвола за продају дувана, ако не буду уредно, а најмање два пут месечно изузимали дуванске прераћевине из Управиних стоваришта. Псто тако поништиће се дозволе и оним продавцима, који после 1. децембра ове године нису изузели дуванске прерађевине, ако то не учине најдаље до 18. овог месеца. Друштво за заштиту деце Друштво за заштиту деце, о коме је било речи у нашем листу, одржало је оснивачну скупштину 30. прошлог месеца у Водену. На скупштини је примљен статут и изабран главни одбор, у крји су ушљи: за председника д-р Милош Б. Попонић, за потпредседнике: мајор Атанасије Крстић и Михаило Огњановић, за секретара Бранко Ацемовићи за чланове: г-ће Лујза војводе Ж. Мишића и Љубица Д-ра В. Кујунџића, Дим. Ј. Стојановић, Милош Ђукановић и Вој. Станчић. У надзорни одбор су изабрани: Д-р Чеда Ђурћевић, санитетски пуковник, Д-р Воја Кујунџић и Никола Станаревић. У одбор заштитника изабрани су: Њ. П. Митрополит Димигрије, г. г. Љуб.

Фрибул. Берн. — »Берлинер Тагеблат« пише да аустро-немачке операцијс на италијанском фронту не одговарају иапорима и учињеним жртвама, јер задобивени резултати пису од велике важносги. Лондон. — Према вестима из Токија последн.е поплаве у Кини биле су врло велике. Ситуација у Пекипгу је врло критична и биће потребио да се престоница премести. Рачуна се да има више хиљада жртава.

ВЕСТИ ‘ Јовановић, Министар Унутрашњих Дела, М. Трифуновић, Министар Просвете, ћенерал Б. Терзић, Министар Војни, војвода Ж. Мишић, ћенерали: Б. Јанковић, П. Бојовић начелник штаба Врховне Команде, Љуб. Давидовић, бивши Министар Просвете, Јован Жујевић и Сава Урошевић, проф. Универзитета. Друштво сад има три одељка: 1) склониште за избегличку децу; 2) главни стан малих четника, и 3) радничку школу. Упис у чланство врши се код Главног Одбора и друшгвених повереника. Српско Трговачко Друштво Обавља све банкарске послове. Врши размену новца по најповољнијим дневним курсевима. Прима новац на штедњу и чување. Канцеларија ес налази у улици Александра Великог бр. 7, у згради хотела »Кавала«, преко пута бив. грчке централне поште.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ Петроград, 11. Листови Јављају да варош где Фе се водити дефинитивни преговори п)ш није одрефена. Вероватно је да Фе делегати изабрати какву неутралну варош. Изгледа да 'ће сесастати уЦириху. Цирих, 11. — Шефови странака у Рајхстагу образовали суједну комисију која 'ће добијати од канцелара Хертлинга све информаци1е које се односе на ток преговора ас Русијом. Лондон, 11.— Тајмс сазнаје из Пстрограда: В о ј н и н ем ач ки делегати питали су руску владу, од стране кајзера, шта мисли да ради са царем и царском фамилијом. Комесари народа упитали су поводом тога царску фамилију која Је одговорила да Је најбоље решење да она оде V иностранство. Максималисгичка влада усвојила 1 е предлог али с тим да најпре добије одобрење Уставотворне Скупштине.

Одговорни уредник Бошко Богдановић

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Штамп. »Велика Србија«