Velika Srbija

БРОЈ 604

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 14. ДЕЦЕМБРА 1017. ГОД.

ГОД. 2. »1 ■■■■-ТТ-ЈЈ ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ

ПРЕТПЛАТА ИЗПОСИ : Мессчно 3 д|/: 1 \чс, тромсссчно 9 драхмс, годншн.с 30 драхме. РУКОПНСП СЕ ПЕ ВРАЋА.1У Ст.чн урсдпиипв.ч: улнца Кр.чља Петра 6р. 70.

БРОЈ 10 лепта | | УреЈзујс ОДБОР ЈЈ БРОЈ10 лепта

ТУРСКО-БУГАРСКИ ОДНОСИ

Према поузданим изворима, одноеи измеЈзу Бугарске и Турске достигли су степен велике затегнутости. Још за време првих дана овога светског рата, зак.кучен је, под утицајем Немачке, известан споразум изме-ђу Турске и Бугарске. По томе споразуму Турска се обавезује да уступи Бугарима сву Тракиску област до линије Енос —Мидија и то по завршетку друге године њиховог заједничког ратовања противу Споразумних Сила, а северни крајеви заједно с једним делом Једрена имала је одмах посести бугарска војска, што је и учињено, а Турској је, као накнада за ове пределе и као награда за њено учешке у рату, загарантован цео Египат, Триполис, а евентуално ируски кав;:а<ц?и предели. И чим је прошао предвиђени рок, Бугарска је испослала своје трупе, које су поселе св'а важнија места у Турској Тракији као Крк-Клисе, Бунар Хисар, Баба Ески и још неке градове, позивају■ћи се на писмене клаузуле о савезном уговору, који постоји изме"ђу обе државе. МеЈзутим, како је и на крају тре-ће године остала Турска једина држава централног савеза, коју су њени пријатељи тако рећи напусгили и тако дозволили да изгуби целу Целу Јерменску и већи део Месопотамије, као и знатне делове Сирије, то је у отоманском народу тињао неописан

гњев поводом толиких недака. То је било нарочито с обзиром па чињенице, што се извесне турске дивизије налазе на појединим фронтовима, одакле им се не дозвољава повратак да би ове могле појачати иначе ослабл>ену и доста деморалисану турску војску. Требало је да се појави и Бугарска са својим потраживањем, па да дофе до великих сукоба и крвопролика у свима оним градовима, које су поселе бугарске трупе. Ове појавс су биле, пре три месеца, узеле таки развој и обрт, да је сам кајзер морао доки лично у Софију, где су позвати и остали савезнички владари, како би се измирили Турци са Бугарима. Али негодовање и мржња противу Бугара била је толико велика да 'јс- се и сам султан покајао и морао врати ги са тога пута, да би тиме колико толико стишао незадовољне елемспте. И сам кајзер видекиоправданост тур ских протеста, утицао је на бугарску владу, те су тако повучене бугарске трупе из поменутих крајева, с тим да могу на ново посести иста места после годину дана. Из овога се јасно види да је Немачка предвифала да Те се овај рат завршити најдаље за две године. услед чега је и уНета у турско-бугарски савезни уговор и та одредба, по којоЈ су Турци имали да евакуишу знатан део цариградског залефа. А

с друге страпс Немци су уверавали Турке, да се не подају извесним тренутним недакама и тврдили су да се овај рат неке решити у Азији или Африци, вск на европском војишту, које ке одлучити и о судбини осталих фронтова. Али и поредтоганезадовољство у Турској тако нагло расте, а о собито од губитка Јерусалима, чији је пад проузроковао у свима друшт I?с н и м сл о ј е ви м а велику моралну депресију, да није искључена могукност победе оне групе, која одавно пропагира закључење сепаратног мира са нашим савезницима. Истина Енверов терор је силан, а диктатура Немаца неограничена, али ипак, ако се ратне операције на Истоку знатно прошире и убрзају, Турска ке бити прва, која ке капитулирати. :> ■ ПШШКЕ 8ЕСТИ

Цирих, 14. — Из Беча јављајц: Чеси, Ј()гословени и Рутени тражили су од аустриског парламента учелиће представника свију народности у Аустрији у иреговорима за мир са Русијом. Чешки посланик Станек истакао је право народа у монархији да расиолажу својом судбином и тоажио је да се преговори воде са сваким народом понаособ. Атина, 14. — Из Берна јављају : Уједном разговору са нсмачким. новинарима Лудендорф је иризнао да Нсмачка преживљује врло велике тсиимће. Беч, 14. - .Приликом пријема аустријске делегације цар Карло је изјавио:

»Најсрећнији дан у мом животу биће онај, када будем закључио мир«.

ЈЕДАН САВЕТ Пиемо упућено Лењину Женева, 14. децембра. Чувени немачки републиканац, X е р м а н Фернау, упутио је преко листа »Журнал де Жснев« интересантно писмо Лењииу. Писац истиче огромну противуречност, у коју је пао руски трибун, када је апеловао на заракене државе ради закључења мира и када прсговара о миру садипломацијом и владама које не подлежу контроли народа. Писац писма позиваЛењина да сс мало боље упозна са политичком немачком конституцI\јом, која угушује вољу народа, а истиче увек вољу кајзера. Измефу осталог пише еледеТе: »Ви се обраТате народу. г.Лсњине, а Хертлинг, Вилман, Чернин и Сајдлер Вам ..дговарају На тај начин Ви отворено за п оста вља ге ва ше п ри н ципе. Ви осуфујете тајну дипломацију, а међутим прсговарате са владама, које прсдстављају тајну дипломацију. Ви тврдите, да стс логични, међутим ви желите закључити мир у 1918. години са исгим личностима, које су у 1915. години помагале царизам да повеша вашс пријатеље и угуши руску револуцију. Ако иматсправада критикујете оне, којису до сада били савезници Русије, Ваша би демократска дужност била, Да се окренсге противу личности, које су отпочеле овај рат, у циљу да угуше демократску идеју у Европи«.

КОНФЕРЕНЦИЈА СИНДИКАТА Потпуна једнодушност

Париз, 14. децембра На ирвој седници конференције синдиката, која се држи у Клормон-Фернану, енглески, српски и белгијски делегати поздравили су своје француске другове. У име милион и по чланова енглеских синдиката, говорио је Апелтон и осудио држање аустро-немачких синдикалиста, који, под империјализмом, заборављају своја обекања и своје традиције. Он је строго критиковао максималисте, изјавивши да је револуција Лењина и Троцког била права издаја према руској демократији и пролетаријату савезничких народа. »Немачка, додао је он, сноси одговорност за објаву и продужење рата. Европске демократије, свесне своје слободе, морају удружити напоре да би сломиле не Немачку, већ немачки милитаризам. Њихова је дузкност да наставе. борбу«.

кАродна економија СЛОВЕНАЦА Из књиге *’0 Словенији и Словенцима«

Какво је словемачко економско сгап.е и шта ће према томе Слевенцн донети са собом у нову нашу за ј с д н и ч ку ј у тос л ове н с ку државу? На ово питан.е је данас тешко одгокорити и приближно; јер рат јс гилно изменио сгање гтвпри V сшода југо&л&пјЈУким земљама. Свако нагађање је излишно, тек ћемо после рага видети, у колико је еиропски пожар уништио наше народно богатство. Зато ћу се ограничити да изнесем пред вас словеначке економске прилике пре овог рата, и то само у главним потезима. Општи преглед. — Земљорадња. Словеначке земље карактеришу се тиме што су густо покривене шумама. Док има н. пр. у Србији (с Ма'ћедонијом) 18% целокупие површине шуме, има Штајерскп скоро 50%, Корушка 14% и Крањска 44% (Мислим на праву шуМу, а ие па ниско грмље). Зато има с друге стране у словепачким крајевима само

око 16% њива, док у Србији проценат њива износи око 29, дакле скоро двапут више. У Словеначкој има округло 15% ливада и пашњака, а у Србији 30" Винограда има сразмерно много више него у Србији, где их има 0 6%. а У Крањској 1-1%> у Штајерекој око 3%. а У Приморју (Горичка, Трст и Истра) чак 7% целокупног землшшта. Словеначка дакле није првенствено земл>орадничка земља; ипак Немо видети из неколико бројака, да је словеначки сељак вредан и да су у Словенаца пољопривредне методе на модерном степену. И ако словеначке земље не спадају међу врло плодне, него је напротив њихов квалитет свакако инфериорнији од квалитета земље у Србији и Хрватској, ипаћ се напором и модерним обрафивањем у Словеначкој сразмерно више извлачи из зсмље него ма где у Југославији. Само неколико бројака: у Србији (са МаКедонијом) даје хектар обракеног кукурузног поља 9 ме-

КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ — Код Милутина Ајдачића, благајника Монополске Управе у Солуну, имају карте из Србије: 1. Светозар Недељковић, надзорникфабрике дувана, од жене Наталије; 2. Добривоје Ерић, монополски контролор, питање од Јованкб; 3. Алекса Кораћ, монополски контролор, од Станојке Поповић; 4. Србислав Петровић, од мајке Цаје из Ниша; 5. Александар Крсгић, писар надзорништва од оца Петра Крстића; 6. Милоје Тодоровић, ра-

деник фабрике дувапа, од жене Даринке. — Код Драгомира Н. Петровића, берберина, на служби при Обавештајном Биро-у Српског Црвеног Крста у Солуну, имају карте: 1. Јован Рајић, берберин, болничар, од сестре Јеле из Београда за Душана; 2. Живановић, берберин, од жене Марије из Београда; 3. Живан Стевановић, берберин, од жене Милице из Београда. — У уреднишгву »Велике Србије« имају карте: 1. Радован Л. Лукић од сестре Кате из Ваљева; 2. Драгутин Павловић из Бершића од Драгољуба Недељковића и Обрада Павло-

нића из Чачка (заједничка карта); 3. Драгослав Ђукић, пошта 92 (?), од мајке Савке из Ратковаца; 4. Светислав Ђукић од мајке Смиљане из Ратковаца; 5. Витомир Марјановић, пошта 92 (?) од брата Димитрија Марјановића из Стуба, Ваљево; 6. Милоје В. Петровић, пиротехничка чета, од Симке из Мионице; 7. Мијат Јовановић из Паиомира од Пеладије (карта са сликом). ПОШТА ЗА СРБИЈУ Сава Богојевић, 4—1, извсштава своју породицу,

село Врбовац, срез сокобањски, округ нишки, да су здраво и добро: он, Станимир Милетић, Вукадин Милојевић, Пикола Радивојевић и ујак Ђорће Јовић. Стој а н Чурулић,31, п. 40, извештава мајку Милеву удову Б. Чурулића из села Годачице, среза гружапског, округа крагујевачког, да су добро и здраво: он, Сава Милегић, зет Ивко и тетак Радоје Костандииовић. Моли за изнештај од н.е и од породица именованих. Миленко Јов. Стсвовић, обвезник пекарске чете, пошта 216, извештава своју сестру Даринку Матеје Кузмановића, Ниш, Лешјаиинова бр. .2, да је

са братом и ујаком Алексом здраво и добро и моли за одговор. — Илија Аранђеловић, пекарска чета пошта 711, извештава жену Тоду Аранђеловићку из Ниша и Милана Поповића, пекара, да је жив и здрав и моли за одговор. Јовица Рајковић, пошта 28, извештава Новицу Ђурића, опанчара у Ужицу, да је жив и здрав и моли за одговор. Милорад Мих. Симић, пошта 60, извештава брата Војислава Симића, кројача у Јагодипи, да је са свима жив и здрав. ()д мајке добија карте, али од њега никако. Моли за одговор.

- Добросав .1. Пауновић) митраљезац, пошта 40, извештава деда Пауна Живковића, из Лесова, округ тимочки, да суживи и здрави: он, огац Јован, Јеленко Павловић, Сибин Јовановић, Василије Живковић, Танасије Миленовић, Милија Станојевић, Светозар Пауновић и Добросав Станисављевић. Сви моле за одговор. — Светозар Нешовић, митраљезац, пошта 40, [извештава оца Димитрија Нешовића, у селу Липовцу, среза таковског, да су живи и здрави: он, Чедомир Трифуновић, Војислав, Миливоје и Грујица Луковићи, Богосав Радојичић, Милић Милосављевић, Љубомир,