Velika Srbija

БРОЈ 605.

СОЛУП, ПЕТАК 15. ДЕЦЕМБРА 1917. ГОД.

ГОД. 2.

ЕЛ 6Ш«ШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СПАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗПОСИ : Мсесчпо 3 драхмс, тромссспио 9 драхме, годшип,с 36 драхме. РУКОПНСН СЕ ПЕ ПРАЋАЈУ Стан уредииштва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

Уређује 0 Д Б О Р

БРОЈ 10 лепга

ИНТЕРЕСАНТНЕ ПОЈАВЕ Поводом последњег Вилсоновог говора

У своме последњем говору пред конгресом председник Сједињених Америчких Држава Нилсон поновио је одлучност, да се раг настави свима средствима до победоносног краЈа и истом приликом обзнанио је објаву рата Аустро-Угарској. Вилсонов говор пропратила је америчка штампа опширним коментарима и констатовала је чињеницу, да председник Сјсдињених Држава с п[)авом говори у име целога америчког народа, јер има за собом и уза се све Американце. Њујорк 7 ајмс. додао је Вилсоновим изјавама и следеку примедбу: »Корак г. Вилсона, да се објави рат Аустро-Угарској, био је и потребан и целисходан, али се намеЈгепитање, зашто сс иста мера не примењује и према осталим неприј а гељс к и м д ржа ва ма «. Сва америчка штампа сложна је у томе, да Сједињене Државе треба да објаве рат и Турској и Бугарској. Њујорк Сан држи, да се 1 едино тиме може извести погпуна солидарност са Савезницима. Америка, која се ни 1 с могла ограничити само на рат са Немачком, осетилаје потребу ди ратно стање прошири и на Аустро-УГарску. Из истих разлога Иставља се потрсба ИсГе мере и према Турској и Бугарској. Дописника лондон. Тајмса из Вашингтона овако описује расположсње духова у Сједињеним

Државама: »Американци су пуни полета и одушевљења за ствар, за коју се бори Споразум. УвиЈјајући дубоко, да је неопходан циљ рата унишгење пруског милитаризма, они истовремено схватају да се он може постићи еамо потпуним јединством са Савезницима исолидарношћу у свему. Ратуса Немачком дошао јс као природна последица и рат са Аустро-Угарском. Г. Вилсон иде полако и постепено, управо систематски напред. Нема сумње, да ћс ускоро наступити и објава ратаТурској и Бугарској«. Немачка и аустријска штампа покушале су да потцене важност објаве рата Аустро-Угарској. У извесном смислу оне су имале право, ако се узме у обзир писање Верлинер Тагеблапха, да ова Билсонова мера не мења ниуколико стање ствари, пошто је ратно стање са Аустријом стварно и раније посто'ало. Али, има нешто интересантно, што се може забележити уцелојствари, а то је ужурбаност Турске и Бугарске, које чине грозничаве покушаје,да избсгну рат са Америком. Турски листови доказују, како Сједињене Државе немају разлога, да објаве рат отоманској импсрији, која, како вели Т( 1 нпн> »није њима никад никакво зло учинила«. А предссдник бугарске владе Радославов учинио је у Собрању изјаву, да Бугарску не всжу од-

носи Немачке, и да она нема ни повода ни разлога, да буде у ратном стању са Америком. Ако овс појаве не значе припремање одступнице, оне свакако и с п оља вај у вел и к и ст ра х Бугарске и Турске од догајјаја, који ее могу одиграти уолиекој будућности. ПОЛИТНЧКЕ ЗЕСТИ Лондон, — 15. Цан-ЧаЧенг примчо се да оиразхЈје нови кинески кабинет. Политика Кине нсће се изменчти. Пови председник владе изјавио је, да 'ће употрсбити сав свој наиор да измири северну и јужну Кину. У политичким круговима постоји уверехве, да 'ће се постигнути сиоразум, успоставити провизорни устав и изабрати нов парламенат. Цирих, 15. — У једном интервју немачки министар спољних иослова Килман рскао је измегку осталога: »У име царског канцелара и у име своје, ја изјав.шујем да се свакодневно интимно споразумевамо са маришлом Хиндснбургом но свчма аажним пипгањима. Сваки је покуитј да се изазове раздор измеку владе и врховне команде осукен на неуспех, јер влада и главни штаб имају одлучну вољу да споразумно делају«. Цирих, 15. — На седници парламента, на којој се претресало питање о исхрани, словеначки посланикДр. Корошец изнео је очајну ситуацију станов нтитва у Далмацији и Босни ч Херцеговини, где је жства била врло ркава. .1 ко се на време не предузму иотребне мере, постоји бојизан да сс догоди оно што се је десило у Новопазарском Сднџаку.

Париз, 15. — Француска социјалистичка парламентарна група упутила јс аиел руским социјалистима, у коме изјављује, да би закллЈчење сепаратног мира дозволило непријатбљима демокрације и социјализма да наводе руску револуцију као пример дезорганиза ције и великог растројства. П ребацило би се Русији, да није. водила рачуна о малим народима, које је непријатељ нрегазио. Што се тиче Савезника, они се боре, јер су били нападнути. Они желе да у овом рату обезбеде своја права.

СТРАНА ШТАМПА Покушај максималиста Биктоар (1’истав Ерве): »Нико у Француској изузсв неколико максималиста није толико луд да верује, да ће Лењинов режим дуго трајаги. Максимализам ћс пропасти за неколико дама, недеља или највише мссеца. Али неће проћи шесг месеца, а Немачка ће поново имати руску војску на врату. То ће б.ити лепа народна реакција, чији се предзнаци ве:ћ виде«. Ф орверц: »У току преговора, витални интереси граничких иарода морају се штедети. Пољска, Курландија иЛитнанија мемогу бити булевари, већ мостови измећу централних сила и Истока. Докал Анцајгер: »Да ли су овације, којима су у рајхстагу примљена саопштсња канцеларова односно руских предлога основана? Да неће тим овацијама следовати горка разочарења.« Хертлипгова политика Поиоло Романс, У једној, или другој фор.ми, Литва-1

нија, Курландија и један део Пољске припали би Немачкој. То решсње било

Сточарство. Сточарство је иајразвијеније у Корушкој и Штајерској, а за тим у Крањској. У целој Словенији имало је пре рата око 100 хиљада коња. На хиљаду становника долази 70 коња, а у Србији 90, у Бановини чак 135, у Црној Гори само 50. У Корушкој долази као у Србији 90 коња на хиљаду становника. Цела Лугославија је имала 1,202.000 коња према 955.000 у Игалији. — Као што видимо, у погледу коња Словенци стоје горе од Србије и много горе од Хрватске. У говедарству су прилике другаче. У Словенији долази на хиљаду сгановника око 500 говеда, у Србији (с Маћедонијом) 460, у Бановини 437. Само у Босни је број већи: 690. Цела Словенија имала је пре рата преко 600.000, Србија (с Маћедонијом) пак 1,600.000 говеда. Тај је број износио за целу Југославију 6,200.000, колико и у Италији. Треба споменути да у Југославији долази па хиљаду становника више говеда него у Немачкој, Белгији, Италији, Француској. — У словеначким земљама опажасе симптоматички појав за читаву средњу и западну Европу да становништво напушта примитивно овчарство, зато јср се више не занима домаћом прећом, већ купује одело и велик део Друге конзумације у дућану. Словеначки сељак заменио је народну ношњу са цивилним француским оделом, зато је напустио гогово сасвим и овчарство. Тако је имало пре рата у слове-

би довољно за централне државе, да сматрају паргију као добивену.

начкимземљама око 160.000 оваца, а у Србији (с Маћедонијо.ч) 7,900.000. Цела Југославија имала је 15 милијона, а Италија 11 милиона оваца. У Србији је долазило 2.256 оваца и коза на хиљаду људи, а у Словенији само око 150, дакле 15 пута мање. Гајења свиња у све јачем је развитку код Словенаца. На хиљаду људи долази око 400 свиња (у Штајерској чак р80), у Србији-Маћедонији 346, у Бановини 447. Цела словеначка земља гајила је пре рата преко 750 хи.цада комада свиња. Гајење свиња код Словенаца је прилично модерно,јер се оне мало терају на пашњаке, већ се већином гоје у штали. Развијено је и кокошарство, а нарочито је модерно пчеларство. Крањска пчела чувена је у свету; извозило се годишње око 80.000 кошница, највише у Аустрију, Америку и Немачку. Све ове бројке узете су из доба пре рата. Будућност ће показати, које су земље највише страдале од рата. Словенија неће бити последња. На крају да споменем још да се у Словенији око 65 п /о становништва занима земл>орадњом, шумарством и сточарством; има дакле сразмерно много мање сељака него у ма којој другој југословенској земљи. А и тај се проценат из дана у дан смањује због све јачег развитка индустрије. Наставиће се

НАРОДНА ЕКОНОМИЈА СЛОВЕНАЦА Из књиге »О Словенији и Словенцима«

САОПШТЕЊ А

— Јован Продановић, професор, моли се да доће у редакцију овог листа ради извесног саопштења. — Д-р Јован Пелнарж, санитетски пуковник и син Мирослав апотекар даваће у суботу 16 текућег месеца у 9 и по часова пре подне у цркви св. Саве полугодишњи помен својој супрузи односно мајци Јелени, о чему извештавају своје пријател>е. — Милосав Ђ. Дамњановић, пуковник, јавља свима својим сродницима, другоћима и пријатељима, да ће своме ро^еном брату пеш. н.пуковнику пок. Митн Дам*

њановићу, који је погинуо прошле године, давати годишњи парастос 16. децембра текуће године у 10 сати пре подне на српском војничком гробљу у Зејтинлику. — 6. овог месеца умро јс у овдашњој српској болници за избеглице Коста Новаковић, родом из Свилајнца, стар 39 година од туберкулозе и сахрањен је у гробљу у Зејтинлику. Из канцеларије Краљевско Српског Генералног Консулата у Солуну, број 7327, 9. децембра 1917. — Санитетски пуковник Др. Петковић, пошта 999, моли дамусе јаве ова лица: Боривоје Стојановић из Витошевца;

Богосав Драгут. Маринковић из Витошевца; Петроније Николић из Шетке; С ветол и к Ка ра стој ко в и ћ из Мађера; Чедомир М. Слевановић из Маћера; Милан В. Стојановић из Маћије; Сава Н. Милосављевић из Лучине; Јанићије Цветковић из Ћићевца; Милорад 1*. Милић из Ратара; Ђорће Т. Мацић из Ћићевца; Милан Мате Станојевића из Ћићевца; Милутин М. Пејић из Ћићевца; Ћирић Ранђел из Ћићсвца; Драгутин М. Марковић из Ћићевца; Миладин, Ђорће и Ранђел синови Петра Пешића-Томића из Ћићевца; Милисав и Стојко Миловановић-Спасић из Лучине; Станислав В. Радојковић из Лучине. Породице свију ових, као и оних који су се Д-ру Петковићу летос јавили, здраво су. Могу писати својима преко Црвеног Крста на адресу Васе Бојаџискога из Варварина или прско Д-ра Петковића.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Милован Томић, поднаредник 3—2, пошта 16, моли суд општине Белоше-

вачкс, среза и округа крагујевачког, да извести породице да су живи и здрави: он, Костантин Здравковић, Павле Милановић, Димитрије Сретсновић, Александар Арсенијевић, Борислав Јаковљевић, Миланко и Спира Богдановић, Ђурће Банковић, Милан Глишић, Сретен Васиљевић, Василије Васиљевић, Христивоје Милићеви ћ, Стеван Алексић, Крста и Богдан Јањићи, Живојин Љубомировић, С ве т о з а р Васиљевић, Чедомир Атанасковић, Александар Јовић, Живојин Ђорћевић, Драгомир Алексић, Живојин С. Радивојевић и Радивоје К. Јовановић, Драгомпр Милутиновић, Ми-

лан Милутиновић, )Будислав и Аранћел Аранђеловићи, Мирослав ДимитријевиН, Милорад Дамњановић, Душан Антонијевић, сви из Белошевца и Здравко Живковић из Доње Сабонте. Сви моле за извештај о својима. — Живојин Павловић, митраљезац, п. 40, извештава своју жену Радојку Ж. Павловић, главна улица 184, Крагујевац, да су живи и здрави: он и Радомир Вељковић, и моле за одговор. — Бранко Вучићевић, 3—1, пошта 40, извештава оца Вула Вучићевића, из села Атенице, срез трнавски, округ чачански, да су живи и здрави: он, Иван