Velika Srbija

СТРАНА 2.

»ВЕЛИКА СРБИЈА«

БРОЈ 614

пре, тражимо уједињење целокупног нашег народа: словеначког, српског и хр ватског, од Соче до Вардара. Тражимо да сав тај наш народ буде уједињен у једној самосталној и слободној држави. То су наши минимални, а не максимални захтеви, од којих не одступамо и не можемо одступити«. Корушка слобода! Хрватска Држава: »Корушка слобода! кличе љубљански Словенац (Шуштершикев орган). Разуме мошто се радује, да су из

Швајцарски листови доносе у целини говор немачког посланика. социјалистичке мањине, г. Штребела, држан опомад у пруском парламенту, који није објављен у немачкој штампи. Кр ити кују К и пол иги ку владе г. Штрсбел је рекео измећу осталога: »Ми би ускоро имали мир, када би се од Пруске створила држава, која би могла стати у рсд цивилизованих држава. Фон Хајденбрант, вођа најмоћније странке у Пруској говорио је јуче против мира поравнања, а у корист мира наси.ка. Он је шеф надмоКне странке, која са војним властима одржава најин-' ти.мније незе. Како можемо мислити. да Ксмо успети са предлозима мира, кад таква странка господари у Немачкој. Пруски реакционарни режим је најчвршКа

словеначгих крајева Корушке истерани Италијани, али могао би употребити место »слободна« други израз, н .пр. »опет од АустЈ)ије освојена«, или, слично: »Корушка Ке бити слободна, кад будс саставни део слободне ј\тословепскс државс....« Опасни за Аустрију Словенски Нирод: »У државној полицији у Прагу воде се спискови свих Југословена, који долазе у Праг, као елемената који су за државу опасни«.

Берн, 24. децембЈЈа. потпора нашег милитаризма и империјализма, којима, може се реКи, дугујемо овај страшан рат. Ко је бацио земљу у ову ситуацију? То је лакомисленост немачке владе и ст|)анака, које су је ободриле, да се Србији упути позна ги невероватни ултиматум. 13и се надате, ако немачки милитаризам триумфу. је, да можете брзо свј ) ши ти са демократском струјом. Та господа се варају потпуно. Ви хоКете свету да наметнете своју политику насиља. Ви рачунате данас да можеге бацити на западни фропт милион и по војника појачања и ти^ ме се ругате сваКој врсти споразума сп вашим противницима. У ствари, заШто смо ми за мир поравпања? Зато, што знамо, да се нећс моКи савладати страшње економске тешкоКе, које нас

даве као да су у завери са противником. Како уосталом Немци мисле да после мира насиља владају светом? Како рачунају да одоле другом пунском рату, који ће моратн избити. Ја не подстичсм на револуцију. Она Ке доћн сама по себи, кад сестеку сви први услови. Те услове изазваКсге ви сами пастављањем рата. Ко је од вас за.мишљао да Кемо пуну годину дана водити сумаренски рат, а да не постигнемо ниједан опипљив рсзултат? Хинденбург не т])еба једипи да решава, треба ли водити ])ат и колико времена. То је ствар народа и његових представника. Паши војни кругови хоКс анексије. То знају у иностранству и огорчени су. Инострапство има право да од Немачке тражи демократске гарантије. Војни преседани рату, ултиматум Србији то доказују. Ипострансгво нема повсрен.а у немачком милитаризму, који је од увек против арбитраже и разоружања. Немачки народ неће више да буде раја. Он хоће да закључи човечан мир, као слободан народ, који сам одрећује своју судбину«.

ВАЖАН РАПОРТ — Извештај пуковника Хауза Вашингтон, 24. дец. Америчка влада објавила 1 е рапорт пуковника Хауза о његово! мисији у савсзничким земљама. У рапорту се вели, да јс последња п а риска ко н фе рс н ц и ј а показала еолидарност Савезника и њихову жељу, да се узајамно помажу свим средствима. Рапортпроучавапотом, у оделитим параграфима дипломатску, поморску и војну акцију и одрефује тачно услове, под којима су Сједињене Државе учествовале на савезничкој конференцији и врховном ратном савету, држаном у Версаљу 18. новембра у циљу осигурања јединства Контрола на зап. фронту и успостављања тешње всзе измефу врховнс команДе америчке и савезничке. > поморском погледу утврфен је споразум измефу б])итанске и аме-

ЈЕДАН ИНТЕРВЈУ Кајзерове изјаве 1908. године Лондон, 21. децембра. Енглески листони донели сз г чланак, који је обја.нио Њујорк Трибун о ингервју-у, дато.м од кајзера 1808. године г. Нил.ему Бајанду Халу, дописнику америчких листова. У томе интервју-у кајзер је предсказао светски рат и гопорио је врло оштро против католика Немачке и осталих земаља. Он је напао Енглеску, краља Едуарда и Јапан. Хвалио се, да Ке однети лако победу, ослободити Света Места од неверника (!) и напасти англо-јапански савез. У томе времену одпоси измећу Немачке и Енглеске били су нормални. Дејли 'Гелеграф потврћује другим ингервјуом ове изјаве кајзерове. Ови подаци долазе као нова потврда кајзерова плана, да изазове светски раг.

У ПРУСКОМ ПАРЈ1АМЕНТУ Жучне изјаве посланика Штребела

ричке марине о начину угушења сумаренског рата и ради што бољег искоришФавања америчке марине. У финансијском погледу донеге су заједничке одлуке ради повећања америчке помоћи и сарадње. Пуковник Хауз иетичс да је потребан тесан и директан додир са Савезпицима, да би сс

обезбедиле њихове потребе. Последица нових мера биће смањење цене за тонажу и транспорт. Проучен је такофе проблем земљорадничке производње. Рапорт на крају истиче потрсбу одашиљања што веФ.ег броја трупа у Европу ради скоријет среФног свршавања рата.

УЗАЛУДНЕ КОМВИНАЦИЈЕ Плебисцит за сумаренски рат Лондон, 24. децембра. Круже вести, да Иемачка намерава учинити кјхп сумаренском |)ат) ? . Дописник Дсјли Мсља у Њујорку телеграфише следеке: »Према извесним обавештењима немачка влада 'ће поднеги немачком народу путем плебисцита на решење питање о нассављању сумаренског рата. То ће учинити у уверењу, да ћс резултатбити против сумаренске кампањс. Тада ће немачка влада рећи америчком народу: »Ви велите, да ми нисмо демократе и да је велики јаз измефу немачко!' народа и владе. Па лепо, ми који сматрамо да је сумаренски рат законито средство, поднели смо питање народу и приклањамо се његовомсуду. Каква разлога имате сада да наставите рат, кад смо се одрекли сумаренског рата?« Овдашњи кругови држе да Немачка рачуна на снабдевање из Русије и сматра, да сумаренски раг, ко : и иначе није дао резултата, постаје илузоран. Немци наивно верују да ће Вилсона довести у незгодну ситуацију, ако се овако театрално одрскну ужаса сумаренског рата.

РУСИЈА И НЕМАЧКА П етроград, 24. — Агенцпја Бестник јавља: Русија сматра, да се предлози централних сила не могу примити. Максималистички дслегати поднсће нове прсдлоге као одговор па нсмачке. Берн, 24. - Нолфова Агснција саопшгава: Русија одбија да прими предлогс централних сила. Ове су решене да до краја остану при свомс глсдишту. Петроград, 24. — Троцки је јуче изјавио на јавном збору, да ће се непријатељства одмах наставити, ако централие силе остану при својим првим предло зима. Совјети су јуче изгласоли рсзолуЦију, V ћојој ее изјашн.авају ПротИв немачких Прсдлога. Б ерн, 21, —ИемаЧкаконсервативна сграика и пангерманисти граже од владе, да се не сме одрећи аиек-

сије Пољске, Литваније, Курландије и Естони1е. „Франкфуртер Цајтунг“ истиче, да је тежња Немачке да добије знатне будуће гарантије на истоку.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ Петроград, 24. У Минску 1 с образован одбор који ћс радити на стварању аутономне Беле Русије. Париз, 24. — Листови сазнају из Копенхагена да је Сибир одлучно противан сепаратном миру еа централним силама. Лондон, 24. — Из Њу-Ј о р ка ј а вљај у »Т а ј м су«: У Вашинћтону влада мишљеЊе да су дани максималиста изб|)ојани. Потврфује се да се контра - револуци ја шири. Јапанске трупе у Владивостоку и британска флота, која у Ко-

ли има огромнс снаге, спремају се да помажу контра-револуцију. Верује се да ће Корнилов и Калсдин ускоро завладаги Транссибиром и да могу рачунати на групе.из Јужне Русије. Петроград, 24. Из Москве Нвљају да су м а кси м а л и сти ч ке в л а сти укипуле лист »Рускоје Слово« што је објавио да је Криленко узео главну команду војске на захтев немачког генерал-штаба. Петроград, 24. Максималисти тврде, да је измефу њих и Украј ине постигнут известан споразум. Петроград, 24. Украјински посланици за Уставотворну Скупштину, на броју око сто пошли су из Кијева у Петроград, Петроград. 24. П])офееори и ученици унивсрзитета отпочели су штрајк у знак протеста против максималиста. Петроград, 24. Комитет револуционарних социјалиста протествовао је против неправедног хапшења социјалиста Авксентијева и Ауфовског, који суодбили да признају власт совјета.

ОЗБИЉНИ СУКОБИ Протест социјалиста

Берн. 24. децембра Озбиљни сукоби и тешкоће избили су између немачке владе и соцшалиста већине односно прсговора у Брест Литовску. Десили су се многи инциденти. Пангерманисти су огорчени на социјалисте, а нарочито због чланка, објављеног у Фолксштиме. у коме се вели: »Чланови центра, национални либерали и прогресисти држе ее само анексионистичких циљева и запостављају принцип да народи треба да буду судије своје судбине. Нато они теже ка проширсњу у Балтику и закључењу споразумаса Пољском, који би био фаталан по тежње пролетаријата. Немачка влада нијс се још одрекла својих анексионистичких циљева па источном фронту«.

Ф Е Љ 'I 0 41

Н А Б А Д Њ Е В

Планина је јецала у своме дубоком болу. Вихор је пиштао своју очајну зимску песму. Реке су плакале и кршећи се са комаћем леда сносиле су свој горки вапај у долине. Дубраве су биле неме од туге. Спушгало се суморно зимско вече... Село, уоквирено сводом високих планина изгледало је пусто... Тајансгвену тишину реметило је само сетно жуборење реке која је свој плач спуштала са планине ЕЧЕ У малсној изби, крај опустелог огњишта под иконом Спасите.па Света клечала је свечамо и поносно самохрана старица. Било је Бадње вече. Чегири сина пала су јој на бојном пољу за славу и спас отаџбине. Најмлаћа два, заједно са оронулим старцем избегла су испред најезде варвара, и налазе се негде далеко тамо на југу, у области о којој кукавна седа сгарица никакве представе нема. Поносна и каменита, без суза и јецања клечи Југо-

вића мајка и шапуће тихо и свечано молитву прсд иконом Божијсга сина. »Боже, ох Боже! Смилуј се и врати иам их! Врати нам наше синове, нашу децу, наше избавиоце. Наша пусга поља потребују њихових руку, наше неме ду-

У маленој сеоској црквици клечала је побожна група народа. Приљубљени нежно и бојажљиво стајали су погружених глава сгарци, жсне и деца, нејаки и немоћни и упирући кад и кад поглед у блиставо Христово распеће шапутали су

браве њихова разговора, наша угашена огњиш га њихова плама. Тућин је поробио и опљачкао све... Приведи, о Исусе, час освете и над лешсвима мрских душмана, подигпи вечити храм своје правде и својс славе!«

гихо своју сталну свакидашњу молитву. Призор јс био диван и дирљив, тужан и свечан. Био је Божић, дан роћења Спаситеља Света, највећи празник свих хришћапа. Али је малени простор Божијег храма лебдео у вели-

кој мелапхонији и на мссто радости владала је суморна туга. Звона нису објавила велики празиик, јер су већ одавно поскидана и одвучена. Улицама се није орила весела божићиа песма, јер то пе годи иовоме господару. Роћење Хриттво пије објављено веселим пуцњима, јер имати оружје значи бити обешеи. Жбири су крстарили селом и мотрили будно, терајући свако сумњиво лице у подзсмну хапсану. АлИ, у простору Божијега храма срца поробљеног народа дисала су ипакслободнијс. И ако је тешка туга пригискивала душу, мисли су ведро и поносно

ишле високо ка небу, и док је побожни пастир певао дирљиво и плачно »Рождество твоје...«, побожни присутни шапутали су тихо своју сталну и свакидашњу молитву, са пуно наде и вере: Боже испуни наше жеље и врати нам нашу слободу.!

Тоша Д имитриј евић БОЖИШ ПРИЧА Сличица из наишх дана Окгобар је. Напољу јесењи ветар сече, помешан са плахом кишом, којупрати страховига грмљавина. И небо горко плакаше... У једној сеоској кући, ма-

РОЖДЕСТВО ТВОЈЕ