Velika Srbija

БРОЈ 623.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 4. ЈАНУАР 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

№ 6КШВЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДДН ПО ПОДНЕ ПРЕГПЛА'ГА ИЗНОСЛ: Мессмно 3 драхме, тромссемно 9 драхме. годишње 86 драхме. РУКОПЖ 11 СК ПК ВРАЋАЈУ Стаи уредништва: удица Крал.а Петра бр. 70.

1» 1*0.1 10 лепта

УреЈзује О Д Б 0 Г

I I

БРОЈ 10лет,

даних /кртава. Али, за то је потрсбно имати истраЈности. повсрења и стрпл>ен.а. Очевидн о је, да вслики дан нашег триумфа није далеко, и ако загребају нови напори и нове жртве, мп их морамо са наиЈСЈ.ом готовошЈ.у примити. ПајвеКе жртве нису ништа прсма плодовимај који нас очекују.

СТРАНА ШТАМПА

палитиш ЗЕСТИ Атина. 4. — Мшшстар ски савет решио је да сгпвори министарство оез пиј)тфеља. Ј\ РетЈ.пи: напхјсти министарство цнутра шњих дела и поста1\е министар без портфс.га с правом да замен /V г. Венизелоса. као предодника владе. 'Г. Рактиван наимсновап је за министра унутрашњил' дела. Базел. 4. — Из Нарлсруа јаал>ају да је нрсдссд ппк баденског мшшстарског савтш, <раф фан Душ, дао остааку услед слаб<У<: здравља. Његл је заменио министар уиутрашњих дела граф: фон Водмаи. Берн, 4. Цајт јавл>а, да је Вехсрле овлаш1\ен да распусти ма1трски парламснат у случају . да се Ти сина страики одупре снер гично изборној реформи. Мадрид, 4. Махадо , бив. председник португал• ске рсшЈблике , примљсн је од краља Ллфонса у нарочиту иудијенцију. Цнрих, 4. Јављају из Петрограда: Троцки је забранио амбасадорпма куји сс овде налазе да могу подики свој Нооац из банака. Атина, 4. — Јављају, да !\е лорд Грансил, енглеаш послаиик у \тини, бити наименован за амбасадора у Паризу.

Оскудида у Немачкој Ј)( рлинер 1 'агеблаи ?: » Са јпеликим бригама и особијтом зебњом прежив.Ђује ' берлинско становништво јзиму. Изгледи исхране су неповол>нији, него што су били икада у току рата«. Јединство команде Обсервер: »Јединство врховне команде је сталио питање на дневном реду. Осигурајуте ово јединсгво, и све ће остало доКи само по себи -наше стратегијско јединство, борбени дух, концентрација резерви и Г. Д.и Орлапдове изјаве Јхорисре д ‘ Италиа :» Гласање у парламенту озакопило је политику иародне отпорности«. 5 орналс д ‘ Италиа: » . Орландо је обелоданио незгодно држање социјалис*?а. Ои је доказао, да би њихов рад имао за послсднцу да земл>а постане пеП|»и]атс1-ски плен<. гм1мш«ммм1таимппи«амма РУСИЈА И НЕМАЧКА Питање евакуације Париз, 1. јануари Лсмачки дслстати у Б])сс г Лнтовску изјавилм суда су ио.тни да се свакуишу заузете тсриторије, а само т задрисе исељезничку мрежу као и индустријске и стратегијске центре. »Тан«, о гоме, сазнаје из Женевс: Ако максималистн остану при томе, да сс евакуишуј Пољска, Литванија иј балтичке провииције', делсг:. гн цснтралмих си-

III 1ЈПШ1ИМ миром. оку п и рп 11 е тс ]) и тори ј е сачињавају потребне

пољског, литванског и других народа могу се коначно задовољити у-

н т и ј е. Ж е љ е! говором општег мира.«

НА ИТАЛИЈАНСКОМ ФРОНТУ Тешкоће непријатељеве Лондон, 1. јануара. Дописник енглеске безжичне телеграфије на енглееком сектору у Италији јавља: Како рфаво време спречава операције у брдима, Италијани се занимаЈ) нарочито да одагнају Аусгријанце са Доње Пиаве. Они су успели, да непријатељске положаје поколебају. Аустријанци.ма је циљ, да одрже заузете територије, у којима граде страшна утврфсња. Мсфутим, при р-ђавом времену у овима је се тешко одржаги. Италијани их узнемирују сталним нападима, прссецајуки саобра'ћајне всзе мдмеђу разних ссктора. Акција монигора јс од неоцењиве вредности. Зима је не само спрсчила нспри 1 ател>ско надирање у Италији, вс1, је направила пустош у војсци непријатеља. Наши непријатељи, који су имали циљ да продру у равницу прс зиме, задржани су у планинама, гдс им врсменске непогоде наносе огро.мне иевоље. Уосталом, недостајс им довсл.ан материјал и опрсма за планинско ратован.с. Немачка се није надала овом изнена•ђсњу; н зато постепено повлачн своје трупе са италијанеког фронта, остављајући Аустријанцима да сами сносе зимске невоље.

ВИНОВНИЦИ РАТА Немац о немачком милитаризму

ла одговориТћС на слсде -1 !.и начнм: 11апум!тан»е аахзе I их тсриторија у-» вешће се у уговору, | којим ће се успостави- 1

Оно рлсгшдање царске 4» г.и, немачки народ је страхонито платио, јер је за низ година царевина била скоро једино поприште крвавих битака, које су страни владари водили пошто нико није био довољно моКан да њм то спречи. Само зато да засите своје бсзграгшчно славољубл>с Хоепцолерни су мирие душе‘ дозвољавали да пемачки народ оиако пропада. ()д увск је окоредо и свирепо себичњаштво била јсдна од иајгорих одлика Хоснцолерна. Опи нису никада водили обзира према

другима. Беху срушили он» што је било најсветије ] најдостој није само за т< да себи створе извор мо+п и власти. ГазеКи рекама крви и го милама лешева они су се бс на тај начин узвисили што су иемачко царство \ немачки марод на незапам ћен начин понизили. Такви бсху Хоенцолерни такви су остали и до да иашњег дпна. Од увек су грамжл>ивс гледали на ту()е земљс, Д 1 би их на недопуштен на чин присвојили. У мсего на правди и љу

■ ПОВЕРЕЊА И Поглед на 11 а ш и н епр и ј атељи п о кушали су да на измаку старе годинс новим м а н с* н | > и ма и и н тр и I а ма ослабе морал Савезничких народа и да поколебају и>ихову веру у коиачпу победу. Гај мансвар, као што је познато, премашио је свој цил>. Ступање у нову годину не само што није поколебало поуздањс Савезника, вегћ је чак осетно појачало њихову веруу коначануспех. Чињенице, које семогу извести из догађаја од прошле године довол>но су речите и убедљиве да покажу, како с гвај) Споразума не само одлично стоји, ве!) су прибавл>енс и новс гарантије за крајњи успех. Ако су руека револуција и дога г ђаји, који су јоЈ следовали, укочили за знагио време а КЦ1 т ј у рус ки х а рм иј а. п.. ■ П' N 1 И ГС | :С 1 ; ција Сједињених Држаиа, која је у пуној мери попунила створену празнину. Јер, амерички народ, куји броји преко сто милиопа и који је сва своја неизмериа средства уложио у гигантску борбу показао ј е тиме неп о кол ебл>и ву решеиост, да истраје ч дотле. док не буде осигурана победа правде и правице. У војничком погледу минула година обележена је серијама победа Савезника. Успех V Италиги џ |’убм се сасвим према силним подви.чима англо-француских армија на .чападном (ђронту. А енглеске победе у Месопотамији м Палсстини, крунисансзаузс1.ем Багдада н Јсрусалима,

КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ У Обавештајиом Бироу Српског Црвисиог Крста у Солуну, код капетана Уро* ша КовачсвиКа, коме се треба, с позивом на број, обраћати, имају картс из <рбије: 904. Павловић Гпасојс, Пал.уве, од мајке Јелице Павловић. 1(МГ). Павловић Милаи В., наставник, Впл.ево, од А. Савићевс. 1178. Павловић Живорад, Забреж Обреновац, од Загорке Павловић. 099. Пајевић Бора, Уб, од Лепосаве Лаловићке и мајкс Бисе.

СТРПЉЕЊА ситуацију нс само да су угрозиле битно Турску, нсћ су за увсч\ уништиле пангсрмански сано експанзији ка Персијском заливу. Биланс 1917. године није дакле тако неповољанпо Савезнике, како то покушава да предс та в и н е п р и ј а тељс к а штампа. Напротив, он ј е та ка в да се са мо нај о п тимистичниј и за к.ђучцп могу извући. Јер. независно од тога што је крај прошлегодине крун исан оетваре 1 вем пуногјединства Савезника, снага Споразума достигла је врхунац сво1 'а развића. Довољноје само упоредити ефек тиве нашс и наших непријатеља, као и повући паралелу у економском и фи на нсијс ком погледу, па не може бити нимало сумње, на котј се страни Налази надмо1\ност, па према томе и гаранти!а победе. На почетку ове нове године, а после преко три и по годинејрата, можемо са највећим задовољством констатовати, даспецифично наша, српскаствар одлично стоји. Савезничке владе употребиле еу и прилику промеие године, да изразе своју непоколебљиву одлучност у погледу остварења наших тежњи. Ове но вс, а раније толико пута обновл>ене изЈаве сигурно су јемство, да ми можемо спокојно сачекати разпој дога ђај а, који ће не само оеигурати побсду удруженим народима Савезника, већ ће и нама донети плодове наших опра в713. Пантић Димитрије, Вал>ево, од кћери Зоре. 183. Перуничић Лндрсја, од жене Миле еа децом. 852. Перчевић Недељко. Ваљево, од мајке Станке 859. Перовић Белика, Вал>ово, пише зету (нема и мена). <Н)8. Петковић Владимир, Ваљево, од брата Владимира Петковића. 418. Николић Стеван, Вал>ево, од Петра Марша лска. 180. Николи!) Михаило, Вал.ево, од БујсФилиповић. 512, Настић Милан, Ваљево, од Лепосавс Настић. 495. Недељковић Милош. Крчмар, од Милутпна Не дељковић. 531. Недељковић Миша,

Мионица, од Милевс (’. Недељковић. 540. Недељковић Иван, Обрсновац, од Јулије. 178., 80. Нссторовић Митар, Вал,ево, од Персиде. 515. Несторовић Митар, вој. чиновник, Ваљево, од Псрсиде. 101. Николић Живорад, Ваљево, од Ружице. 500. Николи ћ Чедомир,Ваљево, од Милаиа Лазића. 527. Николић Јован, Вал>ево, од сестре Миленије. 529. Николић Чеда, Ваљсво, од Јелс Тпдић. 555. Иоваковић Радомир. од Милорада Пстровића. 74. Обрадовић Розмир, Вртиглава, од Лепосаве. 32. Обрадовић Негован, Забрдица, питан>с од Рад.

М. Милутиновића из Женеве. 78. Обућина Ђорће, Дра чић, од Десаике из Бачевца. 32. Павловић Чедомир, Каменица Ваљевска, од Радоја Панића (пита и за Чедомпра Јовановића). 10. Павловић Јеврсм, Гкоб?љ, од сестре Савкс.

ПОШТА ЗА СРЕИЈУ — Нићифор Петрашиновић, 1 — 1, пошта 18, јавља тас/гу Сретену Милошевићу, из Заклопаче, срез жички, окр. чачански, да је жив и здрав и да је добио извештај од куће. Трајко Стојаиовић, ордонанс, пошта 999, извештава стрица Ђорћа Јо-

вановића* из Доњо Трњана, опшгина тунавачка, рез Лссковачки, округ врањски, да су живи и здрави: он, братанац, Мика и Трајко, Михаило Јоргаћ, Васил>ко, Петар, Марко, Миче, Миланче, Мпга п])ијатељ, Спира и Тома, Милан Васиљков из Тулековце, Јоца Динин, Мирко зе; и његов брат Петар. Сви моле за одговор о својима. — Тодор Костандиновић, мунициона колона, пошта 216, извсштава своју фамилију у селу Доњи Матевац, срез и округ нишки, да су жнви и здрави и то: он, Виден Костантиновић, Марко Ц. Денић, Милан К. Петковић, Спасоје Б. Де-

нић, Атанас Петковић,Павле Н. Денић, Јелеко, Ранћел и Спасоје Марковић, Петар П. Јовановић, Ђорће К. Нукић, Александар Р. Антић, Стеван П. Миладииовић, Александар В. Вукић, Петар А. Динић, Милан К. Радоњић, Јован К. Митић, Милош Игњат и Стеван Марковић, Никола Т. Поповић, Јован Ђ. Петровић, Годор М. Рашић, Алексан^ар Т. ( тојановић, Милутин Т. Крстић, Драгутин П. Денић, Тривун В. Дннић, Александар Ј. Стојановић .