Velika Srbija

БРОЈ 624.

СОЛУ.Н, ПЕТАК 5. ЈАНУАР 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ЛИГТ ИЗЛАЗИ СНАКИ ДАН ПО ПОДИЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месемно 3 драхме, громессчно 9 драхме, годпшље 86 драхме. РУКОЦИСИ СЕ ПЕ Р.РАБАЈУ

Стан уреднишгна: удица Крал.а Петра 6р. 70.

1Ј1'0.1 10 лепта Ј | Урсђује 0 Д Б 0 1’ , , БРО.Ј 10 лепта

ПОКРЕТ У НЕМАЧКОЈ Борба против пангерманиста

У Немачкој сенаставл.ају мапифестациЈе у корист мира бсз анексија и одштета.У Франкфурту је под вођстпом графа Дернбурга, чувеног по њсговој пропагамди у Америци, одр ;кан велики митинг, на коме је изгласана резолуција, којом се тражи званично одрицање од анексија и одштета. Скуп је донсо одлуку, којом се у целости усвајарезолуцијс рајхста га од (5. јула 1917. годнне и т])ажи се од владе, да на њеној основи поведе преговоре о миру. Сл ичне манифеста ције десилс су се и у другиу. градовима Немачке, а нарочито у Берлину, 1\елну и Лајпцигу. У Берлипу је на. једном огромном социјалистичком митиигу осуфсна н ај е нергич м и ј а пол ит и ка па )1 -ерманиста и дезавуисанје потпуно рад Хертлинга и Килмана. У Келну је после јсднс бурне манифестацијс у корист мира без анексија и одштета ухапшено преко 300 неза ви с н и х с о ц иј а л и ста. Бпварски социјалисги интервеиисали су са к рај њо м одл у ч н о ш ку. На митингу у Лајпцигу, држаном пред католичку нову годину, осуђена је живо вратоломна политика Пруске и изгласана резолуција тражи од немачкс владе, да поведе рачуна о народни.м пнтсресимаи да не пропусти ову при ликузазакл.учење мнра. Максимилијам Ха|>ден пишс у »Цукунфту«: »Дужност је владе да одбаци па страиу све остале обзире и да поради свом енергијом на закл.учен.у мира.Пол ит! I ка па н ге р м а н и ста може бити од врло кобних последица по будукност Немачке. Данас је јасно, да не можс бити говора о неким ансксијама и одштетама. Фон Килман јс својим држањсм у Брест Литовску компромитовао сасвим нашс преговоре са Русијом.Пангермански мир условл.ен је апсолутном побсдом надпротивницпма, а та је могућност прло проблематична. Немачка влада мора узеги у обзир овс чињенице, и решити сс на ПОЛИТИКУ, КО!« 1СДИНО можс довссти до часиог

ми])а. Као прва нужност намећс сс искрена објава немачких ратних цил.сва«. У исгом см ислу пишу и сви социјалистички немачки листови. Истовремсно са полемиком штампе, води сс иборба политичких страна ка. Пангерманмсти остају све више усам.•вени. Изгледа по свему, да масе немачког парода почињј' прозирати стварност и схватати, са које им стране грози опасност’. Оне униђају, да продужење рата може Немачкој донстјт катастЈЈофу, а свеснс су исто тако своје немоћи, да извојују победу. Њихова же.ка 'е: шго бржи ми|). Да сс го оствари, потрсбно јс сломити отпор пангерманпста, н данас је цела политичка борба у Немачкој обележема акцијом против пангерманске политике. У овој борби незавчсни социјалисти иду тако далеко, да отворено пре те револуцијом. Ситуација је знатно замршена. Мере, које влада прсдузима против пропаган де руских револуциопара и протинагитатора у земл.и, најбоље су мерило ситуације у Немачкој. Јасно јс, да нсмачка влада мора попустити под п р итиском п рилика, ако нс жслн да рескира фатално продужсње рата или да се изложи евенгуалној рсволуцији V ЗС.МЛјИ.

ПОЛКТНЧКЕ ВЕСТИ Берн, 5. » 1)<1.}.у/> 11(1.1рихтсн« сазнајс <)а 1и> ацстријски министар фшшнсија дати оставку. Амстердам, 5. — Из Б срлина јављају: Биваш шсф царскс канцеларијс, фон Б раун, наименован је за шефа цивилне адманистрације Иалтичких острва, која су Нсмци окупира.ш. Сантиаго. 5 - Предссдник републикс Чилс демантујс информацијч графа Луксбурга о тобожшсм савчзу рчпублике Чилс, Аргентине и Б оливије противу Сједињсних Држава.

ПРОТИВ КАЈЗЕРША Изјаве Литванова Лондон, 5. јануара Прсдставник максималиета у ЛондонуЛитванов изјавио је уред-ј нику »Дејли Кроникла«!

да је велика заолуда тврдити да су максималисти иаклоњени Немцима или да су противу Савсзника или пак да су прегерани пацифисти. Према изјави Лптвапова, максималисти јасно увифају да су кајзеризам п јунк< ри

највећс препреке међународног- пролетаршата. Ом ћс пропагирати револуцију у Немачкој. Преговори који се воде у Брест-Литовску и активна пропаганда која сс врши код немачких армија иоколебаТ.е моћ кајзеризма.

СНАГА ВЕЈШКЕ ЕРИТАНИЈЕ Огроман ратни напор Лондоп, .'). јануара. Један члан орнтанског ратпог савста илјакио је, да ће Енгдоска ускоро имати иојску од 6 милиона 7.30 хил>ада људн. Шкотска !,с дати (>20.000, Галска 200.000, Ирска 17()!01)1), Канад), Иопн Селанд и Аусгралија 900.000, Индија и колоније око милион л.уди. Једаи киши официр ‘бритаиске флоте икјавио је да британске снаге данас прсмашају пст милиона л.уди, а заједно са раднпцима у службп народие одбране достизку девст милиона, нс рачунајуКи снаге у колоиијама. Ратни радови решили су проблсм сиротио.е у Енглеској. Има данас у Глпмсској на хил.аде таквих породнца од до (> члаиова, које зараћују 10 до 30 фунти стерлиига педел.но.

4 ЈЈЈјмИНзЕК Седница југословенсгог одбора у Лондону Лондон, 3. јануара Југословеиски Одбор држпо је пуну ееднпцу 11 о д п рсдседништвом Д-рм Анте Трумби ки. Г. Јованопић, српски послапик у Лондону, присуствовао јс седници. Скгп је•констатовао. дч је Крфска Декларација. као политички пјрограм ј у гословенс ког народа, примљена са великим одушевљсњем од спију српских, хрватских ч слогеначгпх кругова у Европи п Америци. Одбор је са нарочнт им задовол« I вом истп као мз1аву Лорда Гссила, учињену у парламенту од 10 новсмбра. одноено Кр«Ј>скс Дскларацмје. Лорд Сесил је и:навио: да је Српска Блада саопштила текст овс дскларације Енглеско) Блади, која је примила главне идеје овог документа са велмким интсрссовањсм и симпатијом. Одбор је донео разпс одлукс о организовању и развићу рада југословенских смиграпата у интерссу опште ствари. Донете су важне одлуке о регру гопању југословенских доб р<>вол.а ца у Америци и Бусији ])ади њихова упућивања на српски фронт. Одбор је одушевљено прихватио објаву рата Сједињеиих Држава Аустриш. Да би изразио својс оссћањс и дубоку!

захвалност, одборје по елао г. Пеџу, послани к\ Сјед. Држава у Лон дону.једну делегацију, а у исто врсмс итслеграм п редсед н и ку Б и л со н у. У телсграму је изложено, да јс у интересу будуЈ.ег мира да сс ослободи југословснски народ и остали пбтчињени народи од тиранске управс Аустро-Ма•ђара. У ФРАНЦУСКОЈ Хапшење ТКозеФа Кајоа Пприз, 3. јннуара. Хапшење г. Кајоа пачинпло је јак утисак. Листови објавл.ују, да је он ухапшсн иа осног.у прстреса једног еаи дука, који Је он имао у Флорснци ји под имепом Реноде.та у финапеиј екој згради »Бапка 11талкана ди Сконто«. Према Ентринс.ижаш]. у сандуку су нађена докумепта поелс којих Кајо није могао остати слободан. Матсн јавл.а, да јт' Кајо ухапшсн на основу саопштења амсричког мин. спољ. послова г. Лансинга о преговорп.ма Кајоа са нсмачком владом преко графа Луксбурга, у цил.у закл.учсња мира са Нсмачком. Докумснат на•ђен у Флорснцији сад|)жи програ.м политике, коју је Кајо био намеран воднти кад дође на власт.

СТАЊЕ У РУ.СИЈИ — Бухананове изјаве "V Лондон, 5. јануара При пролазу кроз Штокхолм, сер Буханан, бивши амбасадор Вслике Британије у Петрограду, и.павио је, да бољшевици имају власт у Русији, али да њихон углед није признат у јужној Русији. Господа])и ситуације су совјети, упркос сазиву Уставотворне Скупштине. Сер Буханан је додао, да је пропаганда, коју Троцки води у немачкој нојсци, већ дала извесне резултате.

ВИНОВНИЦИ РАТА Немац о неглачком милитаризму

Хоенцолсрни су беснелн чак и против свог сопствепог иарода. 3 целом свету су данас л.уди слободни грађани, који се слободно опредељују и одлучују о облику управе. Демокра ција јс данас ухвагила свуда јаког корена, само сс немачком народу не дај\ га прлва, јс]) жсл.а за влашКу не зна код Хоенцолерна за гранпцс ни ондп, кадје у питању роћсни народ. Цсло чоиечанстио би сс могло преобразити у један савсз слободних и мирол.убивих народа, далеко од сваке бојне хуке н оружаног зкекета, у место тога, сво га где крв потоцима иролсва само заго, што у сред 1'лзропс седи један владалачки дом, који није XIео да чује ни за разоружање, ни за изборни суд ни за братство и слободу народа. Гај дом је: породица Хоснцолсрна, која, ссм евоје сопствене силс другог закона не признаје. Протни овог влпдалачког дома бори се дапас цео де.мократеки свст еа иајогорченијом рсшепошКу. Нхтова мржн>а није уПерена иа пемачкн народ, всГ, једипо и само на Хо снцолерне. Свуда: у Француској, Русији, 1\нглеској, Америци, народ има право да сс сам о п р е д е л> у ј с. Лудо би било н помислити, да народи у овим зсмљама воде рат из пеког свог нарочитог задовољства. Са пајвећом радошћу би ги народи прихватили сваку \казапу прилику, да се поврате из стрељачких ровова својим домовима. Али, народи су свеспи, да ће мир и слобода света бити све дотле угрожени, докле год у Немачкој Хоснцолерни буду имали власт у рукама. Онога часа, кад им се та власт из руку буде ист])гла, свст ће Немце исто тако брзо заволети као што смо и ми Русе онога часа, када су сурвали у понор

царизам. С тога, докле год Виљсм Други буде носио дарску круну, дотле се о миру пе може ни помислити. 1ни) />е се доћи до мцра? Одговор је кратак: Онога дана кпд Хоенцолерни прсстану владати. Нико и не помишља на го да подјармљује немачки народ или да му отимље територије. Вилзоп, Керенски, Лојд Џорџ од увек су јавио испољавали, да су готови да са нсмачким иародом закључс частан мир. Чујеш ли ти го, народс Нс.мачки? .Чнај да сс бориш и крв сво]у лијеш за гвемок Хоенцолсрна, а не за своју слободу. Нато лијсш своју крв, зато умиру твоји синови, гладују твоја деца, пропадају твоје жене. Још сутра би ти Виљем Други могао дати жељени мир само кад би хтео да се со својим домом повуче са власти. Али ои то никада неће хтети својевол.но да учини. Као. прави. Хоенцолерн, радије би допустио да цео Псмачки народ пропадне, по ијто би се одрскао и најмање трунке свога дсспотизма. Народе немачки, ти желиш мир, ти тражиш слободу. Обс те ствари су ти ириступачне, симо обориш ли ро)јснпг неиријателм мира и слободе: Хонцолерне. Долс са Хоснцолернима! Оии једими прсдстављају за нас сву нссрећу. Иароде немачки, нс всруј нипошто кад ти кажу да јс цео свст скуп самих завидл.иваца, разбојника и хул.а, који ти раде о глави. Човечанство једва чека да се са тобом помири, а једам Вилзон, у сушгини, о теби много боље мисли него ли они непријатељи целога свста, који су те увалили у овај рат. Народе немачки, познај свога најгорег непријатеља! А кад будеш једном њега савладао, сви твојн досадањи нспријатељи нре-