Velika Srbija

БРОЈ 625.

СОЛУН, СУБОТА 6. Ј \НУЛР 1018. ГОДИНЕ —_—, даамдв Пп.чзаав1.-.|И- -

ГОД. 3.

ж.

М;Г\ ИЗЛАЗИ СПАКИ ДАН : Ј ПО ПОДНН ' ПРГ.ТПЛАТА ИЗНОСЛ: Мссечно 3 дрпхми, тромесечно 9 драх' н годишм.е 3‘> драхми. РУКОПИСП СГ. 11Е ПРДЂА.1У Стам уредништна: улица Крал.а Пет|)а 6р. 70.

БРОЈ 10 лспта

РУСИЈА И ЦЕНТРАЛНЕ СИЛЕ & Поводом преговора у БрестЛитовску —

Преговори о миру измеЈзу Централних Сила и Лењинове владе понова су отпочели. Они су, какоје познато, били прекинути због несавладљивих гешкоЈка и н е п р ом ости ви х ра зл и ка у условима, под којима су једна и друга страна биле вољне да закл.уче мир. Кад се апострофира чињеница, да је Лењинова влада била поднела услове много повољније за Централне Силс но за саму Русију, а да се и не говори о интересима осталих Сила из Споразума, онда је врло лако одмерити и утврдити прави карактер свију тих тешкоћа и разлика иодговорност за прекидање преговора. Централне Силе су прихватиле предлог Лењинове владе и повеле пчсговој)е о чиру см предубеЈјењем, да ће евоје милитаристичкоимпериЈалистичке прохтсве моГ.и задовољити бар према Русији и на њену штету. ()туда је држање њихових делегата у Брест-Литовску било толико дрско и Завојевачко, да је и Лењинова влада осетила потребу да на то реагира. У томе је стварно лежао прави повод ранијем прекиду преговора. Држало се, после тога, да се преговорњзбог огромних разликаудржањуједне и другестране, пеГ.е моЈзи обновити. Али су прилике, упутрашњег и војничког карактера, ириморале Цеитралне Силе на ублажавањепретсраних захтева. Изван сва-

ке сумњс стоји претпоставка, да је то поп\'штање привидно и са и н т р и га нтс к и м ц и л.е м; али се ипак мора рачунати са факгом: да су преговори обновљени. Да ли Кс се и са коликоуспеха привести крају, или кеседефинитивно прекинути, зависи од искрености Лењина и његове владе и његовс доследности у примени социјолно-полиТИЧКИХ Пј)ИНЦИПа, који су га у Русији избацили на површину. Ако су тачне вести, да се и у овим, поно1зљсним, преговорима јављају тешкоће услед држап.а Централних Сила и непопустљипости Лењинових делегата, опда се може дозволити закључзк: да је немогућ засебан млр чак и са максгмалистичЈм.ч ■ ) ’усијом. Али у сваком случају: или да се преговори приведу крају се п озити в и и м резул тати ма, или да се понова разбију и мир онсмогући, Централис Силе неће и не могу од тога имати никакве озби.кнјпс користи, а у другом случају могу чак доживети и врло непријатно нзненафење — и у земљи и споља. Кад би им успело, даод максималистичке владе добију мир, тај мир не би био без трзавица; а насупрот ослобофењу једног дела група са северо-источног фронта, иставило би се једно однајтежих питања: питање [задне снаге, нарочиго у Немачкој. Бро'ни руски заробљеници, који су радили све пол.-

сге, па чак и многе фабричке послове, не би семо 1 ’ли накнадити, код би се, за случај закључења мира, морали пустити кућама. Мсфутим, сем незнатног бројазаробљснихнемачких војника, тешко да би се још који вратио пре коначног евршстка рата; извесно јс, да се ни један не би вратио у Аустро-Угарску, а онл има највећи број заробљених војпикау Ру си1и. Од не мање је важности и тај факат. што је унутрашњи хаос и општи нерад створио од Русије земљу, која моментално несамошто због тога нсће бити \ стању да, за случај закључења засебногмира, економски помогнеЦентралне Силе, лего шта више нсће моћи да по.т мири ни своје потребЈ < Ме-ђутим, деструктивно дејство максималистич-1 ких идеја нгће ни ; ! ком случлју изостати.з то ће осетитн и Нсм.л у^ ка и АуетроУгарска. Турску и Бугарску, све и' кад би биле од тога поштефене, не треба узимати озбиљно. Како год ее, дакле, узЈме ве[)оватноћа исходу ! преговора о миру а Бресг-Литовску, она не ће и не може имати озбиљна утицаја на ток рата л на н.егове дефинитивне резултате. Утицај тих преговора може бити негативан за борбену сна 1 'у војсака Централних Сила. Борбена мо'ћ Сила из Споразума нашла је, мефутим, замену Руеије у Сједињепим Дмеричким Државама. Отуда се може и објаснити, што Силе из Споразума п рил и ч н о индиферентно посматрају ове обновл.ене преговоре у Брсст-Ли-

товску. Оне пе одбацују Буепју, али им она није пеопходна. 11обеда им је и бс ( ње (Јћезбсђена, Ипак се може и сме претроставити, да је под данашп.им околностима и приликама немогућ мир измсђу Цептралних Сила и Русије.

иретпоставл.али дл је екорлшње огворено пиемо Лорда 11ортклифл имало за цил. дл обо]>и Лојда Џорџа. 1Јп против, оно је учврстило његов положај и ућуткало његове мепријатеље. није успсла да погпише засебан мир. Непријател. је узалуд покушао да сломије отпор и морал наших тјјупа Ми увек верујемо у успех нашега оружја.«

П01Ж АМЕРИКЕ За Савезнике у Европи

ПОЈШтКЕ ЕЕОТИ Лисабон, 6. — Објављен је депрет, којим је зч привременог председника портцгсиске репцб.итс поспшвљен г. Спдонио Паез, пред■седник влиде. Цирих, 6. \ел(Ј:сри .г јс изјавио доппсникр 'бечког листа; »Пијес Тагблат«; »Потребно је да се још сада васпостави економска слабоди. Економски рат неке ноетојати носле овога рапш. Интелсктуални и физички рад. који је Не,мачкц стнорио великом ;/ прсииласти. иомоки ’\с нам н 1ј }НЈд0>иастп‘-. Монта -.идео 0. . Ејшм, иишсишј) спол.ни.г паслова, кандид<>аан је ш ирсдседнит рсгнЈблпкс Уругваја ИТАЛИЈА И МИР Изјаве министра Ннтиа Рим, 6. јануара Ита л иј а н ск и м и н м ста р финансија г. Нити држао је у Риму велики говор, у коме је позвао парод да врши своју дужност и да уписује зајам. 0 питаи.у мира, министар јс изјавио, да се Италија неће противити закључен.у мира, који Ке донети еру сдободеи правде. 'Искуетво јс докззало, рекао је он, да з.т сада га.к.е мир није у «; с : ро-немачком програ.\:у Доказ томе је што Руеиј«, \-цркос миого жртава и•одрпцап.а,

Лондон, 6. јануара. Јављају из Њујорка, дл влада Следињених Држава, заинтересована јако економском ситуацијом Европе, спрема експедицију 90 милиома декалитара жита, и то изван редовних пошиљака, које се врше стално. Америчке власти склониле су с.воје графа не на на ј већу штедњу, како би се што више намирница могло резервиеати за Савезникс у Европи. Амерички народ решен је, да сам поднесе и з в е с н е жртвс, само да се Савезницима у Европи укаже што већа помоћ.

0 ЛОЈДУ ЏОРЏУ Изјава Максимилијана Хардена Хаг, I). јануара. Максимилијап Харден еавегујс у »Цукун(()ту« немачко јавно мишљење, да буде опрезно према покушају закл.учен.п ееларатног мира са максималистима. Харден се исмејава оним својим иемљацима, који се усиљавају да‘ презиру Лојда Џорџа. Он изјављује; »Ма какав био исход рата. историјска изрска о Лојду Џорџу би1'.е она иста коју је изрека.о Марк Антоан о Бруту: »БиО јс то велики човек!«. Харден говори са великим презнрањем о Нсмцима који су глупо

ЦуЈАи 1А* аЦА уп Ј аЦЦу Пред важним догађајима

Берн, 6. јануара Волфоиа Агенција и н.енс филијалеу Швајцарској распростиру вести. да није било никакве промене у не.мачкој политици и да се канцелар држи принципа и ратних циљена, изложених пред комисијом рајхстага. Либерална и социјалистичка странка показују се скептичне, док су иангерманисти врло задовол.ни. Дојче Алгемајне Цајтунг вели: Битна ствар је, да су војни кругови спровели своје гледиште. Пос/л уверава, да су последњи догађаји омогућили- метод, да се полигика рата и мира води у пуној хармонији са врховном командом. Ф[)( 1 нкфуртер Цајтунг предви1за потпун слом полигике, која би могла одвести ка миру. Ф орверц очекује неповол.не јчзутрашње догађаје, после повреде програма анексија на истоку и звпаду. »Ми смо угрожеНи, вели оп, тоТнЛннм преокретом, који ће принудити радничку класу да донесс нове одлуке«. Исги 1ист напада жучпо гсжње пангермаI ииста, који прете, да се угурају у владу. »Ако панГермаписги, нели лисг, успеју да ппметну сво.ј. пјјојграм ансксија, предггоји иелика унучрашн.а мржња, I чија ће прва последица бити оставка Хертлинга и Килмапа«.

П0ШИЉ К Е НОВАЦА за крајеве под Бугарима

У Иишком листу од 5. и 7. новембра ове године бр. 119. и 121. одштампан је снисак лица — по меетима — која имају новчане пошиљке, и позивају се да их приме од нишке агентуре бугарске Пародие Банке. Знајући да Т.е ово интересовати улагаче, Обавешгајни’ Биро Т.е све гакове спискове јјсдовно објављивати, чим добије лист и то онако како је у поменутом листу изнето. Спискови су као што је речено објављени по месгима где су лица којима је новац намењен овим редом : У Зајечару Стана Алексе Стевановића 17668 лева.

Ружа Воје Марковића за Милеву М. Марковић у кући Љубе налбантина 318 03 лева. У Нишу код књижара М. ГолШтајна имају пошиљке за ова места У Нишу Живко ТургџиТ. кочничар 178-4Г) лева. Цвети Катић Поштанске бр. 8. 208*05 левД. Милутин П. Јосимовић Црвени Крст 240 20 лева. Драга Карановић цара Фердинанда бр. 23, 89*05 лева. У Врањи Стеван Предић пенсио-

нср Табан мала Кр. Мнлана ул. б]). 39, 606.— лева. Ставра Живковић из Гиљана бивши бакалин до амама 261*20 лева. Милица Ивковић у кући Мице Мијатовића 75'— лева. Стеван Предић пензионе]) Табак мала Крал. Миланова ул. број 39 606* лева. У Нсготнну Зорка Бацић удова Жив. БациТ.а мајора 717*55 лева. Станојка Рад. Крсмановића учитељ. Доситијева улица 17, 338 50 лева. Мила Старчек жена инжињера Сгарчека 267*35 лева. Софија удова Симе Павловића трговца 150*— лева.

.V Прокупљу ЂорТзе Петровић царин. чиновник у кући Д. Савића 264*— лева. Фамилија Милорада Николића инж. п. поручника 315*— лева. Лспосава' Мих. Пикић преко од Војне болнице 150 — лева. Наставиће се

СРПСНА ДЕЦА

Извештај г-Јце Горице. Мплчвојевчк о с.рпској дсци у Швајцарској у Лозана од 1. јула до 1. новембра 1917. г.

Александар П о п о в ић, здравље добро, владање и рад у школи врло добро, провео неколико недеља у Алпима.

Светозар Мајсторовић, здравље, владан.е и |)ад у школи врло добро, провео месец даиа у Алпима. Га до м и р Мајсторовић, здравље добро, владањс и рад у школи »|)ло добро, провсо седам недеља у Алпима. Катарина Мајсторовић, зд|)авље знатно боље, владање врло' доб|)о, иде у приватну школу. СлавкаНиколнћ, здравл.е, владање и |)ад у_ школи вј>ло до 6 ј)о. Лепосава Пејчић, здравл>е знатно бо.ве, владање врло добј)о; узима приватне часове. Радмила Васић, здравље добро, владање и рад у школи врло добро.

Ружица Стојановић, здравље, владање и Јзад \' школи врло добро, провела на селу неколико нсдеља. Љу б и н к а Стојановић, здравља нежног, владање добро. Персида Рајковић, здравл,е, владање и рад у школи врло добро. Радомир Лазић, здравл.е и владање врло до 6 ј ) о . на столарском занату. Драгиша Рајковић, здравља доброг, владање и рад у школи врло добро. Петар Танчић, здравља доброг, владање врло добро, бавл>ењем на селу знатно се опоравио и ојачао. — Наставиће се —