Velika Srbija
1
БРОЈ 627. СОЛУН, ПОНЕДЕ.ЂАК 8. ЈАНУАР 1018. ГОДИНЕ
ГОД. 3.
ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ Д.АН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОС Л: Месечно 3 драхмс, тромесечно 0 драхN4!. годишн.е ЗП драхми. РУКОПИСИ СЕ ПК НРДТ.АЈУ
БРОЈ 10 лепта
УреЈјује, 0 Д Б 0 Р
Сган уредпиппиа: улица Крал.а Петра бр. 70.
БРОЈ 10 лепта
_ _ _ _ • • — .---X.-— 1 |»егоно Краљевско Височанство Наследник Пресгола Алсксандар, поводом католичке Нове Године, упутио је следећу честитку Председнику Америчких Сједињених Држава: »Председнику Републике, Вашинггон. Нористим сс са ридошкц овом приликом да Вам поновим изразе захвалности Моје и целога Пирода Српскога на бссмртним прЧнцитгжи правдс које сте Ви прокламовили и па великим симпатијама и племенитој помо1\и, коју указујете Мојој земљи. Гајим пепоколеб.Ђиву наду да 1\е драгоцсна сарадња, коју 1\е Сједињене Лме.ричке Државе указати Савезиицима у току ове године, сна.жно убрзати с.пом заједничких непријатеља п тиме остварити идеил привде, чији сте Ви племенити творац и који има да донесе сабом сру за цео културни свет. У тој нади изјављујем Вам Моје најбоље жеље за сре1\у у новој години и гајим најживље жеље за среКу великога америчког народа. Александар <. На ту честитку, Председник Сједињених Лмеричких Држава, Господин Вудров Вилсон, одговорио је следеће: ЈНБеговом Краљевоком Височанству Наследнику Престола Д убоко сам гаиут Всииом честитком о Новој Години. Ја Вис уверавам да је В лада Лмеричких Сједињсних Држава, у очекивању оствирења те помо1\и, решени на указивање исте колико у жељи да помогне један потлачен народ, тодико и да оствари наше иланове да иотпуно сломимо ируску војну аутократију. Д озволитс Ми ди Вам захвилим иа В шпој цењеној чсститцц и да Вам изјлаим ччрсто уоерсњс Народа Америчког, да 1\е напори, извршени у години која настуна, донети слободу, народну аутономију, поштооање права свих народа и трајин мир. Вудров Вилсон.«
3 А ПОБЕДУ Сви сложко на посао
У последњс време Немци су учестали са својим претњама о офанзиви на западном и италијанском фронту. Кајзер је мислио, да ће тим маневром поколебати одлучност Савезника и да 'ће их сломити, да пристану иа преговоре о миру. Ме'ћутим, постигнут је сасвимсупротан резултат. Савезници се не само
нису препали од немачких претњи, већ су показалијош више одлуч-
ности за настављање рата до крајње победе. Сједињене Државе су предузеле нове мере ради повсћања своје интервенције у рату, а б р и та н ск и п а рла м е н т ј е усвојио законски предлог за мобилисан.е још пола милиона војиика, Бол.и се одговор доиста није могао Дати на немачке претње. Ове најновије мерс Америке и Кнглсске показују јасно, да су Савезници решени, да до
краја истрајуу гигантској борби, коју воде за слободе и права шњ рода. Они су свесни своје огромне надмоћности над нспријател.и ма, и убефени су, ;(’> удружени и интензивии иаПо])и морају довсстм д<) позитивних резултата. Општа ситуација почиње постепено да се ра зб и сгра ва. П ре го во ри уБрест Литовеку показали су право наличје немачкс полптике мира. Бидело се, да се иза хуманих и лепих фраза скрива жаока отрова забудућност. Чо.
фестицији у корист мира. Рнм, 8. Оргинизована је у Виму велики мииифестација у част Сједињених Држааи. Г. Нити, миичстар фананеија, објаоио је да су имеричкч војници приспели ди се борт на италијанском фронту. Он је врло ватремо гопорио о нлеменитом идсалу који је одлучио Лмерику ди у1>е у рит. Г. Пеџ, посланик Сјед. Држиаи, држабје говор који је проузроковио одушевљсне икламицпје. Базел, 8. — » Франнфуртер Цајтунг « јавља: На конференцијама, држииим у Еерлину, отклоњсни је аладини криза. Војни и цивилни шефови цареаине иостигли су сиоразум. Услови тога компромиса иису познати. вечанство се ни]е дало преварити немачким интригама и ехватнло је, каква му опасност грози са тс стране. Председник Вилеон и . Лојд Џорџ формулисали су јасно ратпе цил.еве Савезника. 1Бихове изјаве су просте, кратке и категоричне. Не тражи се ни више, ни мање од опога, штоЈ свет)' мора обезбедиги | слободну будућиост. У последњсм чаеу и максималисти су схватили дубоку истинуове георије. Показало се, да Немачка не гајиискрене намере аа мир. Истакла се потреба, да се рат, настави са жестином и удруженим силама. По-| беда мора круниеатн. нашс заједничко дело. У нашој је могућности ( да је остваримо. Зато’ стрпљиво, истрајно и непоколебљиво на по-:
Атнна, 8. — 1 рчки парламент биј\е сазват ирвих дшт фебруира. Седнице 'ће тријати иет исде.ш. Атина, 8. — У грчком ратиом комитгту, који ће се образовпти, учсстаоваће председник п.тде г. Венизел ос, мииистар бсз портфел>а г. Репу.гис и министри сио.Ђних иослова и маринс.
0
сао!
ПОЛНТИЧКЕ ВЕСТИ . .Вазел, 8. Из \>гчијааљају да 1\е. нрсдседч.ик парламента Грос сазаати иарламенат /2. јанунра. У нарламентарним круговими кру.жи вест дч !\с прва ссдиица бити посаећена маиа
За уједиРБење Југословена Атина, 8. јануара. Р а ј те ] >о ва А ге н ц и ј а јавља: 1))Пел Мел Газета« објавила је чланак публицисте Артура Еванса, у коме писац нстиче, да је Лојд Џорџј у своме говору изложио потребу да се ослободе од аустро-угарског јарма Италијани, Југословени и Чехо-Словаци. Г. Еванс износи још и ^јто, да је готова једна јкарта будуће југослоI венске државе, Главни је цил. помснуте карте, вели г. Еванс, скономско ослобофење будуће југословенске државе, подижући железиичке пјјугс ,
које Г.е везивати долину Саве са линијом Милаио —Градишка. Г. Еванс завршапа свој чланак предтажући да се да право свима на-
јтодима да раеполажу сами својом судбином. Он тражи плебисцит за све народе који сс налазе под управом Аустро-Угарске. ЗА ПРАВО И СЛОЕОДУ Резолуција југословенског митинга у Женеви
Крф, 0. јануара Аустријанци су објанили да је руска демократија етнарно одустала од припципа права малих народа на националну супереност. Ми с.мо исто тако примили к анаи.у и декларације руских пародних комесара. Срби, Хрнати и Слоаенци, емигранти из Аустро-Угарске. поздранили су с одушенл.ењем руску револуццју, јерје она прокламоаала пркпцнп слободе сних народа. Они не могу уснојити да би руска дсмократија иристала чак и па делимнчпо сдустајање од тога принципп и не би мотли разумсти да руска демократија допусти Аустрији да у својој земл.и гази принципе које је Русија усвојила. У том случају разочарани Словени постали би понова робови немачкога милптаризма и ускоро би их аустро-немачка солдатеска употрсбљавала за угушивање слободе рускога народа. Југословени траже своју слободу и не верују да има истинеких руских револуционара који би издали демократске гежње наше потлачене народне мисли. Пемогућно је да руска раволуција пристаие, да по.маже аустро-немачки план којим ее хоКе да одрже рлније анексије и да усвоји и упоТ 1 >ебл..ује аустро-иемачке со<Ј)изме у намери, да преда заборану свирепе злочине који су почињени у току рата. Иаш се народ борио са свима савезницима за слободу народа и још једнако верује да ће руски марод имати толико плсменитости душс да се у овој борби стави на страну нлшега народа који, и поред претрпљеиих страдања, хоКе да настави борбу до краја, а за победу права и правде. (Пресбиро).
Изјава г. Черчила
Лондон, 8. јануара. М 11 н иста]) муници)'ег. Винстон Черчил држао је у парламенту говор прожет јасним алузињма о великим немачким концентрацијама на западном фронту. Од како јс Хинденбуг схватио, рекао |с Черчил, да јсофанзивапротиву Италије пропала, пројекато јаком нападу на француски фронт, променио се у рсшење. Врховна мс.мачка команда искористила је све пугеве ради брзог
преноса војске и муниције са рус.ког на* западни фронт. Међутим ми с.мо уверени у нашумоћ. Ми смо готови да примимо сваки удар немачких хорди«.
УКРАЈИНА И РАТ Н>ени условн за мир Цирих, 7. јануара Украјински делсгати поднсли су следећс услопе на конференцији у Бресг Литовску: Украјнна жели опшги мир; мир мора бити
демократски и мора осигурати право свима народима да располажу сами суд-
ПОШИЈВКЕ НОВАЦА за крајеве под Бугарима
У Нишком листу од 5. и 7. новембра ове године бр. 119. и 121. одштампан је снисак лица — по местима ; — која имају новчане пошиљке, и позивају се да их приме од нишкс агентуре бугарске Народне Банкс. Знајући да ће ово интересовати улагаче, Обавештајни Биро ће све такове спискове редовно објављивати, чим добије лист и то онако како је у поменутом листу изнето. Спискови су као што је речсно објављени по местима где су лица којима је новац намењен овим редом : У П ризрену Марко Миловановић чиновник за Ружу И. Красо-
јевић улица Југ Богданова бр. 15, Ниш, 140-80 лева. Дари Дрваревић ул. Дчишева 1015 — 378 лсва. Марко Миловановић чиновник за Ружу И. Красојевић улица Југ Богдапова бр. 15, Пиџ 1 —67Љ5 лева. У П араћину Петар Јоцић — Врапчани мала — 145*60 лева. Деца АЈике Марковића бив. кафсџије — 115 50лева. Катарина 'Бермаповић служб. нар. бапке —170.95 лева. Вукосава Миловановић учитељ. — Камењар мала 145 35 лева.
Живка Мнкић — 118.20 лева. Цаја Ж. Ранковић ул. Фабрике стакла 19 — 430-05 лева. Пола Јове Митровића -188-90 лева. Цаја Живка Рапковића ули.ца Фабрике стакла 19 433 60 лева. Роса Рајића 1. штрасе бр. 31 — 363-— лсва. Мајка професора Вићен тија Ракића 22 N0 лева. Перса мајка Драгољуба Новаковића из Пожаревца у кући К. Хаџи Видојковића — 190 25 лева. — Наставиће се—
КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ У овом уредпиштву имају карте из Србије следећа лица: Петар Зорић, апотекар помоћник: од мпјкс АГилсве (2) и Лепосаве (1). (’вс из Шапца. Страјкан Петровић, жељез. радепик, од Смиље Нстровић из Вал,ева (1) и оД Јоце Младеиовића из Ваљева (1). Михајло Вожић од Настасије из Ваљева. Војислав 11. од Војислава Варагића из Ваљсва. Михајло Савић од Л,убе Милстића из Ва.вева. Живко Ђорћевић од Јоце Миладиновића из Ваљева. Добривоје Пегровић, машинисга од Ленке из. Веокрада. Миловап Марић од Ленке из Теочина. Јанко Јосић од Персс из Ваљсва. Милорад Јокић од кума Васс Марковића из . 1ајковца. Матија Средојевић(?) од сестре Станице из Вал.ева. Шишковић (имена нема) од брага В. А. ШишковнЈ-.а, ћака, из Ва.кеиа. Вора Николић од жене Јулке из Београда; Драгутин Т. Андрејевић од оца Тоше АндреЈевића Аустралијаица из Параћина; Драгомнр Јевтић од жене Милене нз Лознице; Жнвојии (Жика) Мило-
сапљсвић, капеџија из Крушевца, од Стевана М. Стевановића кавеџије из Јасике; Милуи Јовановић, последња одбрана дванаестог пука, од Љубинке Милићевпћеве из Крушевца; Антоније Благојевић од Драгомира Миленковића из Крушевца; Душап Томић од Тихомира Ташића из Барајева (Умка); Пантелија и Димитрије Пинковић заједничка ка|}та од оца Ђуре Нинковића из Јеребице; Милан Јовановић, коњички наредиик од Мице из Краљева. — Код Милана Бабића благајннка војна пошта бр. 711, имају карте из Србије: Петар Прогић од сестре Миле из Београда.