Velika Srbija

БР0.1 635.

СОЛУН, СРЕДА 17. ЈАНУАР 1918. ГОДИНЕј

ГОД. 3.

ВЕЛИКА

ГЛ бКНИНЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СНАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРКТПЛАТА ИЗНОСЛ: Мссечно 3 драхме, тромесечно 9 драхми. годишње 311 драхми. РУкоПИСП СЕ НЕ НРАЋА.1У . Стлн уреднинл ва: улица Крал.а Петра бр. 70.

ЕР0.1 10 леггга

I I

Уређује О Д В 0 1>

» I I I

ВРО.Ј 10 лепта

д БУГАРСКА ЛОГИКА

У колико се нише у европској штампи говори о миру у толико се више код Бугара осе'ћа нека увмемиреност, која им иназива доста неспокојства што, и поред све уздржкивости своје и познагог лукавства,овом приликом не могу да прикргпу. Осетљивији су постали сада више него ли икад само кадсепомену њихова недела из крајева Србије под Бугарима. На јобичније депеше нашег Пресбироа демантују пре него ли што ове стигну у одрејјена места. Нека најмањиамерички лист донесе ма какву неповољну весг о њиховој терористичкој управи у нашим областима — све бугарске новине као у један глас ударе у инкар. А да и не говоримо о њиховим свакодневним демантима француеких и енглеских лис.това, у чему су већ постали комични. Тако сада раде они,којипрсцигло шест месеци ниеу хтели речју поменути Србију,' који нису признавали Српски Црвепи Крст и који су на сва уста трубили да је са Србијом свршено. Ње нема! То су без разлике партија сви Бугари тврдили. Па од куд садп ово долази? Проста ствар. Страх од одговорности за почињено дело који Бугаре до очајања доводи. Ннају и свесни су свсга што су V старим нашим крпЈевима и Маћедонији починили, а зшиу да Ке се о томе у сирје време потражити рачун. Но, о томе други пут, а сад да префемо на оно што нас 1 е изазвало да ове редове пишемо. Целокупна бугарска штампа ових дана доноси опширан извештај бугарског пресбироа са дугачким и разним коментарима о цстанку I/ моравској обласпт. Бесни услед пораза, који су одстранеподјарм.кеног српског народа претрпели, и још горс од јавног мњења у Квропи, сетише се да том устанкудаду други значај, који би им колико толико подигао оронули ауторитет, чак и код њиховихсавезника.Српски народ, који је толике жртве дао за слободу нс само своју, већ справом се можс рећи Балкана, нијс могао

трпети дојучерашње турско робље, које ни данас још нема чист појам о слободи и кога данас гази чизма једног аустријског хусара, листом је устао противу пљачкаша, харамија и нечувеног терора, које су представљале бугарске окупационе власги. Резултат ове неједнаке борбе познат је. Њега је довољно ЈЈасветлила европска штампа. Буга))и који су са Немцима употребили три дииизије регуларне војске, извукли су дебљи крај. Читави окрузи били су у рукама устаника: да није пристигла једна немачка дивизиЈа, Ниш би пао у руке устаника. Народ, опљачкан, мучен на начин једино Бугарима евојствен, а нарочито јсчл онда кад му јс непријатељ почео узимати подчладак у војску да га упути да се бори противу оца и брата, који се боре за њихову слободу—латио се оружја противу свога крвника коме зададетежак удар нарочито у моралном погледу, јср ратна историја нс памти сличан пример да потчињено робље туче дозуба наоружаногкрвника, који му је огњиште оскврнио. Бугари који су за време тога устанка косе чупали и од њега дрхтали — приписали су га таДа у »грех« Српској Влади и повоДом овога генерал Жеков даоје иитервју »Камбани« и реКао: оа /е устанак ц вези со со■лунским фронтом. Доп и с н и к » Ф ра н кфу рте р Цајтунга«, јавио је из Софи је: <)а јс пруга Пнрот — Ниш -— Скопље прави вулкан и да је цела та одласт у пламенц револуције. Бугарима се чинило најзгодније приписати тај устанак Српској Влади, али кад су сада увидели: да је културни свет ту стварп])авилно схватио идатај народништа не жали сем да дофе до изгубљене слободе, и да се гај покрст у страно1 штампи схватио као израз народне љубави према Престолу, Влади и српској војсци —ониобрнушедруги лист. Њихов покушај да »докажу« какоје то област њихова — овај је устанак најбољс демантовао. Сад веле:

»Није то био народни устанак, то су били некибандити, који супредводили омање четице састављене од Албанаца и Црногораца, а које је организовала »Црна Рука«. Из докумената нафсњих код убијених четника види се: да нису старешине биле постављене ни од стране Наследн ика Престола, ни Владе, ни Врховне Команде, нити су рви бандити »Црне Руке« имали какве везе, било аеропланске или друге са солунским фронтом, па чак нису имали ни новаца. Народу Моравској области задовољаи је са управним властима и тако жели да остаие. Има ио нека мала четица, али се оне систематски утама њују« и т. д. Овако сад Бугари, и само |()ш што не моле.да се заборави оно што су пре овога писали. Овај малер могао је само Бугаре снаки. Они су јсдини V стању овако отворено до'ћи у безочан сукоб са истином. Њ ихо ва ко нстата ц и ј а да усташи иису имали везу са солун ск и м ф ро н том, тачна је, али у толико горе по њих. Значи:да С) г они изнели тек сада праву истину о устанку и да јеоно тачно што смо ми рекли, а то је: да је народу дозлогрдило и свестан свога националног поноса у* стао противу својих тирана. Било би смешно побијати бугарске наводе да суучсшћс имали «само« четници Арнаути и Црногорци, и да је Народ мировао, јер су то у своје време Бугари дсма нтовал и, 11 иса њем у софијској и немачкој штампи, као и разним интервјуима. Сам број војске којије потребан да угуши овај устанак који Бугари наводе довољан је да утврди колике и какве су те »четице« биле, а да не помињемо оно силно интернирање мушких од 15—60 јгодина из тих области. Њихово тнрфење да су у овоме устанкубили умсшани прсти »Црне Руке«, вероватно потиче отуда, шго су намере и планови људи који су се купили око овог превратничког друштва благовремено осује&ен — за чим Буга])и извесно жале, па знајући да српски меродавни фактори нису дозволили да рад рве пре

вратне групе дофе до реалног изражаја, него га благовремеђо осујсгили, и рачуњпу'ћ и стим да српски меродавни кругови неФе покушава Ј ги да правдају ову групу, па ма шга се на њу набацало, Јгуглри су свссно бацили одговорност за устанак на »Црну Руку«. Мефутим, баш ми имамо разлога жалити што се људи око »Црне Руке« нису посве гили томе послу: орглнизовању устанка, него су хтели својим разорним радом да учине раш онр што Бугари желе. Дакле, на жалост не »Црна Ру ка« већ црна душа Бугарска изазвала јс онај честити народ, влспитан V слободи и з# слободу.да се оружан$ш руком одупре своЈ1,м угњетачима. ћ. Г«, .П..ПМИ.Г.Ш, ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Лондон, 14. Један члан е/јУлесже влчде пзјавио је у Рцћбсм Домц, дн је Нелнпа Вританаја мобилисала до данас 7.,500.000 л>цда. Амстердам, 16. — Ластовп нз Диселдорфа објааљују, да је положај Килмана уздрман. Његова јс оставка врло вероватна. Верујс се да 1\е бити наименован за посланика у Б счу. Лондон, 16 . — Упитан од једног посланика у Дпњем Дому о независности Финске, г. Балфур је изјавио, да 1\С Енглеска признати независност ове државе онда, када британска влада сазна шта фански нирод намерава да ради. Штокхолм, 16. — Шведски генерални Консул у Финској, г. АлстроМ , наименован је за посланим у тој земљи. Он је ирпи члан будукег диПломатског тела у ХеАЗинфорСу. Лондон, 16. — Председник јапанске аладе г. Теракуи изјиаио је у нирламенту у Тркију: Г1 оиипо руска анархија прелпи миру на далеком истоку, в.тда је одлучила да предузме потребне мере, нс обазирајући се на жртве, које треба учинити. Цирих, 16. — У Аустрији се настављају шпграјкови и манифестације. Риднички комитет у Б ечу изјавио је да ке штрајкови обухватити целу Аустрију ако влада не испуни обекање да се иипо пре закључи демокритски мир.

ЕНГЈ1ЕСКА ОДЛУЧНОСТ Изјаза г. Барнса Лондон, 16, јануара. Г, Барнс. министар рада и члан ратног комитета, уједном говору у Дундеу о ратнИм циљевима и.-иавио је: »Сви желе мир. Да б'и се он постигао, нома јс дуж-

ност да снергично прионемо послу. Мир који 'ћемо добити ну копференцији мира зависиће много од односа снага зарл'ћених држава.Наше су армије иедирнуте и непоколебљиве. Што се тиче економеке политике, Савезници има1употпуно да употребе своју екоио.мску силу противу Немачке за време рата, з ако будепотребно и после рата. Мисада

НЕМАЧКА И АУСТРИЈА ДиФсрендије у схавањнма Берн, 16. јануара Велике диференције у схватањима настављају се измећу аустри јске и немачке владе. Кајзерова штампа напада жучно Аустро-Угатску, нарочито због Чернинових изјава I 'ерманчја сматра Аустрију као земљу, која је издала своје савезнике и скреће пажњу влади на непријатељско држање Двојне монархије. Исти лист пише поводом Херглингова говора: »Пошто смо пролили своју нај* бољу крв, имамо дужност да намсгнеМо споју препласт свету и да покажсмо непријатељима да Немачка јесте и да 1.е остати велика сила«.

ПОКРЕТ ЈУГОСЛОВЕНА Уједињење академских удружења и јединство акције Лозана 14. Дец. 1917. У нашој академској омладини у Шватарској јавила се идеја, да се сва југословенска академска удружења, која су до сада постојала у Швајцарској, стопе у једну организацију, која би могла престављати целокупну југословенску академску омладину у Швајцарској, са циљем: јединство у раду на националној пропаганди. Да би се ова идеја и остварила, у Лозани, 9, 10 и 11 пр. м., држали су конференције прелиминарни дслегати, које су појсдина

спре.мамо економску офанзиву која ће бити од великог успеха, ако се ])ат настави. Када буде дошоо моменат за конференцију мира, ми ћемо бити у стању да рачунамо ма великуснагу. Ако се рат заврши скоро, ми ћемо можда примити Немачку удруштво народа под условом ако она буде умела да се пристојно »понаша.« југословенска академска удружења у Швајцарској као своје пресгавнике испосла•ла. Биле су престављене: академска југословенска омладина из Берна, .Лозане, Цириха и Женеве. На овим конференцијама извршено је унифицирање програма појединих досадањих академских удружења у Швајцарској, и израћен је пројект једног заједничког програма, који треба да усвоји као свој организација. У овом пројекгу програма изражена је жеља, да се сви југословенски крајеви уједине саСрбијом, као Пијемонтом. У погледу унуТрашњег урећсња будуће наше државе, пројект програма искључује сваку дискусију у јавности, већ се то има оставити будућој Усгавотворној Скупштини, коју предвићају и Устав Краљевине Србије и Крфска Декларација^ као последњи израз наше националне политике. Напослетку, у пројекту програма се констатује, да омладина полази са гледишта, да има бити еманципована од свих спољних, ван н.е, утицаја и од штетних покрајинских утицаја. Сем тога ови прелиминарни дслегати израдили су и пројект статута организације. Сви они потписали су пројекте програма и статута. Ови пројекти према донетој одлуци биће достављени свима досадањим југословенским академским удружењима у Швајцарској, на претходно претресање. Пошто се то учипи,

БОРБА ДО КРАЈА Изјава г, Лансинга Вашингтон, 16. јануара Говореки звпнично у име америчке владе, у присуству посланика рранцуске, Еиглеске, Италије, Б елгије и војводе Дефонсхира, главног гувернера Канаде, г. Линсинг је изјавио на једном банкету у- Њу-Јорку да су сс Сједињене Државс обавезал да наставе рат док пруска влада не усвоји условс Мира које је председник Вилсон изнео у своме гоаору ни конгресу. Говор г. Лансинга мора бити сматран као одговор Сједпњених Држава на коментаре немачке штампе поводом говора председника Вилсона.