Velika Srbija

БРО.Т 645.

ГОД. 3.

»

ГОЛУН. ПЕТАК 26. Ј АНУА Р 191« ГОДИИЕ

Ц\ 6КНИ0Е 88КВ1Е ПРОЈ Н) лспта У|к4лф’ О Д Б () Р — -— Т., 1.11 1..~1 !!■—' ■ 11 I. 1Н ._ I ...

Ј1ИСТ ИЗТАЗИ СИАКИ ДАН ПО ПОДПЕ ‘ ШТТПЛАТА НЛНОСЛ: МвсопИо 3 драхме, тромесечмо 9 дрг.хми, |однат.с Збдрахми. РУКОНИСИ СЕ !1К НРАЋЛТУ * Стаи Ј редништва: ј *::ца Крал.а Петра бр. 70. БРОЈ 10 лепта

НОБЕ ЗАМКЕ Последњи маневри централних сила

У последњс време десили су ее дог.тђаји, који су веома битно утицали на разво) опшге политичке ситуације. Наступиле су извесне које су у знатној ^ери измениле држање и погледе обе зара!\ене стране. Једно од питања, ко>а су нарочито иставЂена на дневни редјесге проблем ратних цињева. Обе зара+аене групе сматрале су за иеопходно, да се специјално позабаве овим важним и судбоносним питањем. Са обестранеучињене су у томе правцу извесне из)'аве, које су донекле разбистрилеситуацију, али нису много допринеле, да се изгладе и изравнају огромне диференције, које још увек постоје између зара1\ених блокова. Највсћакривица за то пада несумњиво на шефове-гшлитике централних сила. И граф Хертлинг, као и граф Чернин дали су врло опширне изјаве о својим ратним циљевима. С-амо, те изјаве, далеко од тога, да постигну какав резултат и да побољшају мећународну ситуацију, унеле су нову забуну и показале су се не само као непоуздане базе за преговоре, веЈги као врло озбиљне сметње за ове. Јер, док је граф Хертлинг са крајњом непомирљивошФу иетакао тежње пангерманиста за анексијама, дотле 1 е граф Чернин покушао, да врло провидним маневрисањем еа принципом»оез анексија и одштета« заглади изјаве свога колеге. И да би иронија била још

всћа, упркос ово! очигледној противречности, оба су се министра сложила у томе, да Немачкаи Аустро-Угарска иду у свему напоредо и да јењиховогледиште у погледу ратних цил.ева истоветмо. Савезничка штампа је на достојан начин жигосала ове маневрс. То је нарочито учињено при коментариса њу п реговора у Брест-Литовску, где таква интригантска дипломатека игра трајс ве’ћ преко дпа и по месеца. Оваква тактика од стране централних сила веома је чудновага. Она пада утолико више у очи, што сс зна, да Аустро-Угарска свесг.о1 е поступке и изјаве подешава према прописима из Берлина, и према томе може се лако извести закључак, да и ове последње парадоксалне појаве представљају само нове маневре централних сила. До сад је у небројено прилика потврфена чињеница, да централне силе не гаје искрених жеља ни намера у погледу закључења мира, ма колико да им се потреба овога намеће тешком унутрашњом ситуацијом.Напротив.оне искоришћавају и последње трикове и маневре, да свет доведу у забуну, и да се пред њим иставе као ватрени поборници часнога мира. Срећом, све те замке сублаговремено прозретс, и Савезници су предузели мере да њихово дејство паралишу. 0 томе најбоље сведочи резултат последње ме-

■ђусавезничкеконсЈ ер. нције у Версаљу.

ПОЛИТИЧНЕ ВЕСТИ Мадрид, 26. — Избили су нови нереди у П ортугилији. Жсљезнички је саобрссћај прекинут. Рим, 26. — Сазнаје се да је немачки кронпринц напустио команду једне армаје на западном фронту како би активније узео учешће у унутрашљој политици Немачке. Лондон, 26. — Сер Едвард Кфсон , вођа Ирлин1>ана и министар војни поднео је оставку председнику владе који ју је увпжио. »Дејли Нлјс« јавља да Ае сер Валтер Лонг садашњи \министар колонија бшпи \наимснован за минисггра \војног. Базел, 26. Генерал фтн Арц, началник аустријског штаба из\авио је уреднику »Арбајтер Ц ајтунга« следеће: У)Ја нисам полктичар. Извештавају ме о прего\ворима у Врест-Литовску уједино са војничког гледишта. Ја вас уверпвчм да ми сви желимо да се мир шпн> пре закључи. Жеља је зо миром генерална .« Базел, 26. — Услед о>\лагања преговори у Вр<>№Литовску , бугарски представници Попов и Стоја новић вратиће. се у Софију где ће поднети извештај влади. Бугарски представ нак Косев већ је. отпутавао за Софију.

ПРОГРДМ ЛИГЕ НДРОДА Говор лорда Бриса

Лондон, 2(5. јануара Лорд Брис, на једном банкету, прирефеномод стране Лиге Народа, држао је следећи говор: »Образована су поједина друштва у циљу успостав.Ђања трајног мира благодарећи Удружењу народа који су п ријатељимира.Ја искоришћујем ову прилику, излажући вам једну ствар коју би требали сви да разумсју.

Образоване су оранкс које теже успостављању Лиге На])ода, и да ћс натурити мир. Оне су осумњичене као пацифистичке. Мефутим, уколико ја знам, п.ихови циљеви не садрже пацифистички карактер. Сви њихови чланови желе продужење рага до крајње побсде. Опи су убсЧјсии да је једини пут, који води трашом миру, уништење милитаризма који је

н а туу ка о с вету..* вел и ку опасност. Они признају да циљсви немачке владе, у току последње три године, доказују да је немогуће имати трајан мир док се тај систем нс уништи. Ми не можемо спречити иов рат, трошећи милионе и људе ако мир, кош ће се потписати, не дозволи да сма-1 њимо трошкове и да живимо на миру.

Истоку који )'е основа нациоиалне политике царевине. Јапан је позван да одржи мир. У случају да нереди ставе у опасност народне интересе, влада се неће колебати да лредузме мере којс ће обезбедити њено животно питање.« ОБНАВЉДЊЕ ОТАЏВИНЕ Прнвреднн послови

КОНФЕРЕНЦИЈА У ВЕРСАМ Коментари савезничке шталпе Париз, 26. јануара Извештај о главиим резултатима већања у Версаљу објавиће се, једновремено у савезничким листовима. Пти Паризијен јавља да су резултати конференцчје. од аеликог значаја. Пел-Мел- азет објааљује да '1<с Лојд Џорџ ових дана држати гпвпр. Отити утисци са конференције у Верса.Ђу су сасвим повољни. Сви листови једнодушно, истичу практичне н важне резултате, наро чито у погледу блчжег јединства измефу савезничких армија. Матен вели да је конференција чисто војне природе ц а се на њој иретреспо добро припремљен, избилчт н документован рад. Министри и ге <сј>или пп■ еу <шхп-хаје јцшНипа&з*- моралне и материјалне кохезије савезника. Интпмно једанство савезничких трупа заиечаћено је важним одлукама чији је цчљ да прошире борбену снагу савезничких армија. Дипломатске ствпри су претресане у духу који је пово.Ђпн владама које желе. нравичан и частан мар и које осећају потребу да не продуже рат ни један дан више нсго што је потрсбно. Де.-м Ае следовати речима. Трибуна тврди да је савсзничка конференција у Паризу решена да Источна војска. која је до сада остала неактнвна из политичких и војних разлога, буде појачаа грчком војском, како би била у могућност да прећс у акцију. Она ће нрнпомоћи заједничкој борби чија ће управа бити поверена ратном савезничком комитету.

РУСИЈА И ЈАПАН ,Говор иредеедника јапанске владе Токио, 28. јануара. Приликом отварања парламента. председник владе граф Терауши, држао је следећи говор: »Влада се сада бави, искључиво обргом дога-

■ђаја у Русији. Као искрени пријатељи те земље, ми желимо да се у Р) 7 сији поправе унутрашње прилике и образује солидна влада. Према последњим извештајима, изгледа, нажалост, да ее нсреди шире у источној Азији, и постоји бојазан да они за-

У каквом су стању паши непријатељи оставили ослобоћени део наше отаџбине, детаљнијс и у бројевима изнећемо другом приликом. Овде узгред само напомињемо да је непријатељ дигао сељаку нашем у оним крајевима не само сву л.удску и сточну храну, већ и средства за обделавање земље. Да би се томе злу доскојчило предузете су одмах I нужие мере и преко нароI чите установе присгупило проучаван.у свега што је I нужно и прибављању средетава за васпоставл.ање,па и препороћај и унапрећсње привреде. У самом почетку било је тешко постићи све за то што се ту није затекло.у самом народу, скоро ничега сем голе земл.е и нешто мало запрежне стоке. .Морало се приступиги нацорним пословима и апеловати и ту на обилату помоћ наших савезника и друштава који судоиста учинили све што је нужно да се привреда обнови па шта више и препороди и унапреди. Какве су око тога тешкоће биле лако је замислити кад кажемо да се и семс засејање морало са стра,нс увести јер га у народу није било. Ипак још у првој години успело се да се добије

ПРИЗН. ИЗ СРБИЈЕ

Из крајева под Аустријом Обавештајни Биро Срп. Црв. Крсту у Солуну, добио је нову партију оригиналних признаница из Србије аа следеће улагаче. Умољавају се г. улагачи да се обрате овом Биро-у лично или писмено, како би им се приспеле признанице предале. Лица која се обраћају Биро-у писмеио да им се призванице испошљу на означену адресу, дужна су тачно назначити коме су новац слали, место, где и време кад, како бчх им се приспеле иризнанице могле испослати. Пантелић Д. Ссет, инт. Пантић Милив, капет., Пе-

тровић Сграхиња, Потић Мил кап. (2), Поповић М. Милош, пол. писар, Палеташевић Милорад, Петровић Војислав поруч. и Стеван коњич., Павловић Љ. Душ. чин. вој. стан., Перишић Војислав поручник, Петковић Ж. Љубисав, Петровићи: А. Драгом. судша, Миливоје чинов. и Нићифор чин. жел>., Пироћанац Велимир п.пук., Поповић Милутин, капетан 2, ПопХристић Дим. .апотекар, Протић Борисав, чин. упр. фон. Раденковић Панта, кап., Радисављевић Живота, Рашић Д. Будим, капет., Радаковић Рад. п.пуковник, Радивојевић Влада, п. поруч., Радовановић Милор.

п.пуков., Радосављевић Драгут, наред. Савић Драгиша, тел., и С. Тихомир, Станојевић Љубомир.Стефановић Драг пор., Станојевић '^аеа, Стојановић Дим. наредник, Стојковић Васа, Стокић Сава, капетан. ТрајковићМал&сије,Трииковић Веселин, Трифуно вић Спира, и Филип. Тројановић Д. Мика, Трпког.ић Љубомир, и Милан, Тутуновић Влад., Туфегџић Драг., Туцаковић Мил., Т-уцовић Стеван, Тирианић П. Никола, инж., Тодоровић Драгољуб, учитељ, Томић Васа телеграф. и Жика полициски писар, Туцовић Стеван п.пуков. и Тутуновић Блад., капетан.

Љирковић Сгевам, Ћирић А. Петпр 2, Ћирић Ј. Ћорће, апот. Узун-Мирковић, Драгољуб, Урошевић Чеда, Урсић Сава, Ускоковић Радоје, Урошевић Бож. п.поруч. и Христиф. рачуноиспитач. Феделић Милан, Филиповићи Михаило, Љубомир, Р. Милутин и М. Светозар, Фрањек Адолф, Хибловић Бран., Христић Душ., Хаџи-Поповић Љубица. Цветковићи Влад., Душан, Ђорће, К. Јован и Тома, Цвијовић Миладин, Циврић Ранко 2, Црвенчанин Мил., Цоцић Мил. чин. Управе Фондова. Чопбић Драгутин, Чобановић Коста, капетан,

Шевић Сима, Шијачки Коста, Штајнлихнер Светозар, Шевић Сима инспектор, Шиартаљ Ђорће. (Наставиће се)

КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ У овом уредништву имају карте из Србије: — Живорад Бабић од оца Недел.ка из Љутица. Милоје Симић од Лене Симић из Ваљева. — Александар Миленковић (2) од оца ГЈавла из Вал>ева. Светислав Грујић од деде Тодора из Шапца. Милутин Нушић од Бо шка Настаскјевића нз Паланке. Војислав (презиме није означено) од оца Пере из Ваљева. — Радојица Јанковић од оца Драгутина из Белог Потока. — Израјило Адугодћерке Букице из Београда, Бранкова ул. 35. — Коста Михајловић од Косаре Јеротић из Београда, Битољска ул. 28. Негослав Ђаја од Лепосаве Н. Ђаја из Београда. — Петар Марјановић од сестре Мице Марјановић из Београда, Кочина ул. 15. — Илија Јанковић (2) од сестре Нате код г. Николе Гавриловића, полнц. писара — Главна Интедагура В К. Мил.пн Јовановић, жан-