Velika Srbija

БРОЈ 647.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 29. ЈАНУАР 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

л Ц К \

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАИ ПО ПОДНЕ Г1ГЕ'1'ПЛАТ\ ИЗНОСЛ: ЛКтечно !! драхме, тромесечно 9 драхми, годишн.с 86 драхми. РУкОПИ( и СК НК ИРАТ.Л1У

МИ ИЕМО ПОБЕДИТИ Одлучност и поуздање Америке

Последњих дана америмка влада објавила је више коминикеа о ситуацији америчких трупа на западном фронту. У овим извешгајима истиче сеизмефуосталога и то, датрупе Сједињених Држава држе ве г ћ један важансектор на фронту. Њујорк Тајмс, комента ри шуки дотични коминике подвлачи његов значај и истиче, да заузимање сектора нафранц. фронту од стране америчких трупа представл.а у сгвари ступањеовиху војничк}' акци ју. »Догафај је,пишепоменути лист, од великог и пресудног значаја. Он најбољс доказује вољу Америке, да сва своја средства заложи у гигантски рат и да истраје, док се не извојује победа прокламованим принципима" Поред овога, америчка штампа са великим задовољством констатује, да је периода прип{)ема завршена, и да је дошло време, када Америка директно и с најпунијом активношку ступа у акцију. Амерички министар војни г. Вакер изјавио је у више прилика, а то је потврђено и званичним коминикеом, да су Сједињене Државе до сад мобилисале и опремиле број трупа, којн је превазишао предрачуне и очекивања. 0снивајући се на значајној чињеници, г. Бакер је изразио своје дубоко уверење у победу Савезника речима; »Мп морамо поОсдшпи и ми кемо побебппиш, Ова иајава је само рефрен убедљиних изЈава Нредседника Вилсона. Америчка штампа посвећује врло опширне чланке, и то нарочитопоследн.их дана, обимном учепгћу Америке у рату и изводи врло оптимистичке закључке за општи ток дог.тђа^а. Њен тон је непоколебљив, одлучност потпуна, вера несаломљива. Американци, с оне стране океа.на у стању су да много објекгивније оцене догафаје и ситуацију. Зато је н.ихов суд од несравњиве вредности. Доиста, кад ее све околности узму у обзир и доведу у узајамну везу, добијају се закључци, који у пуној мери| оправдавају оптимистичко схватање ситуације. Американци иа-

воде своје загсл.учке са м а тсм а ти ч ки м с и сте м о м и тачнопгћу. Настављање и исход рата зависи од еитуације рс 1 знпх околности, у првомереду од еконономско - финансијских средстава и од ефсктива. Американци, који су сва своја огромна средства унели } г велику борбу, могу најбол.е проценити шансе за исход рата, Њихова је девиза, да се непријатељ потуче надмокнопгћу средстава. План је грандиозан, а рачун математички тачан. Кад се то има у виду онда се у пуној мери може схватити кратка и убедљива изјава г. Бакера: »Ми 1\емо победшпт.

ПОЈШТННКс ВЕОТМ Т.лкио, РО. — 1'рчф Мчнгпоцо изјавио је у јапанском парламенту: Јана сила Пемачкс била је велика опасност {јо безбедност далеког Истока. Све силе, које имају велике интересе ни обалама Тихог Океана, увиђају ову опасност. То је разлог због кога је Јапан ошерао Пемачку из Чин-Тау. Кина. нридружују1\и се нама, увидела је такоЈе својс правс интересе. Господо, ја желим да срдачно честитамо К ини на њеној мудрој одлуци . што јс пршила савезницима «. Буенос-Аирес, 29. П арламент је одбио предлог о укидању посланстава у Б ерлииу и Ватикану. Вврн, ‘29. — Једна депеит из Будимпеште потврђује оставку маЈарског кабинета. Краљ јс овластио Векерлеа да о бразује нов кабчнеш. Манастарство трговине 6и1\с новереноЈозефу Стерсњиу, мин. финансија Александру П <>повпИу, мин. привреде графу Г>е ли ЧерењиуЧим иарламенат усвоји пројекат о изборној реформи, Васоњи ће бити постављен за министра правде. Министарство унутрашњих дела бике поверено или Јохану Топи или Морицу фон Палигају или графу Хеку. Рим, '29. — Г. Г. Орландо и Сонино приспели су у иреспхоницу. Г. Орландо је изјавио да је са свим задовољан сарезулташом савезничких конференција. Мчнистри 1\е шесш дани дана узастопце др.жата седнице на којима ће претресати ситуацију. П арлпменат ће се састати сутра.

ИЗ АУСТРИЈЕ Чернин и еоцијалисте, Цирих, 29. јапуара Из Беча јављају: Иа седнициделегације за спољне послове, граф Чернин, министар спол.них послова, протесгвовао је противу пребацивања соци1 алистичкмх говорника, што није спречио говор генерала Хофманаилипак што . се нијс' успротивио његовом говору. »Ја сам сматрао за излишно, рекао јеминистар, да отпочнем полемику противу говора геиерала Хофмана, јер је његов експозе проузроковао 1 едино буру, а осгао је без последица. Његов говор није ни код кога проузроковао узбу ђење па чак ни код Троцког. На примедбу посланика Кленбогена, социјалисте, да су неки пасуси његова експозеа нејасни односно Италије, Румуније и Грбије, Ј {)аф

1 1ерпин је одговорио: »Ја не могу да се враћам на тај предмет. Они који су хтгли да ме разумеју, разумели су ме«.

ЕОВ ПЕРИОД Угисци са версаљске конФеренције Рим, 29. јаиуара »Месаћеро.« је интервујисао посланика г. Салватора Варцилаи, који се из Париза ирагио заједно са г. Орландом. Посланик је упитаи о утисцима председника италијанеке владе односно резултата Паринске коиференције. Барцилан је потврдио је да је г. Орландо намераи дати врло опширан експозе у парламенту, и да је њему самоме изразио своје задовољство резултатима конференције, с којом почине нов историјски период за (’авезнике. Ускоро ће се појавиги видни докази савршеног јединства. Посланик држи, да су конфереиције Лондонска, Париека и Версаљска биле потребније и корисније од свих претходннх.

ЕОРВА 3А УЈЕДИЊЕЊЕ Говор посланика Погачника Базел, 29. јануара. На конгресу народне словеначкс странке у .Бубљани, посланик у аустриЈском парламенту, г. Погачник држао је велики политички говор, у коме је напао оне који мисле да се Југословени, у Ауетро-Угарској, могу задово.вити са аутономијом. »17рс рата —рекао је посланик Погачник натје израз био аутономији. Али намјерат показао да аутономија није довољна и због тога ми сада тражимо независну државу. Патње, којс смо морали поднети у току садашњег рата, појичале с.у код нашсг народа свест даје нама једини спас независност југословенског народа. 1\од народа је сазрела идсја о томе да Словенци, Срби и Хрвати сачињивају јсдан народ — југословснски народ. У нашим жилама течс иста крв. Ми смо сви синовп једнс истс југословенске мајке. Ми смо се заједно појавили на позорници историје, ми кемо ту живети // заједници; и ако пјдбини жели да ми нсстансмо , нестсгћемо сви заједно. Ми тврдо верујемо да 1,с сс бедс и патњс човечансшва завршати а да 1\с ам бпти аикнада и награда привнлсгије, којс пс цживати извесни народи. Никакво насиље не мо.жс угуишти идсју слободе, која живи у грудима народа. Мучеништво мора имата као награ- \ ду триумфч , Југословенски листови јав.кпу да јс изЈава посланика Погачника, индиректан одговор на говоре Лојда Џорџа и председника Вилсона односно савезничких ратиих циљена.

интерес. Делсгати су уверени да сваки закључени споразум са предсгавницима петроградског совјета неће биги признат од огромне већине рускогнарода. »У Русији је реакција неизбежна, изјавио је Попов, и за нас је велика среКа што су максималисти укочили руске армије«.

ЈЕДАН МАНИФЕСТ О савезничким условнма за мир Лондон, 29. јануара (љцијалистичка народна странка у Лондону.чијије шеф г. Хидман, а која уосталом није компетентна, објавила је један манифест о ратни.м циљевима и о условима за мир. Ратни циљеви у којима се сни савезници могу сложити јесу следећи1. Еманцигшција малих иародности; 2. Уепостављање С р 6 и ј е, Белгије, Румуније и других заузетих територија са накна•дама за учин>ене шгеге; 3. Повратак Алзас - Лорена Француској као задовољење права и пеправде коју су осудили Маркс, Либкнехт и Бебел. У осгалом ми признајемо да су они ратни цил.еви, за сада, само тежње. Извесно је да пезанисносг Пољске и добијање излаза па Балтичко море зависе од пада Хохенцолерна. ТУРСКА И МИР Изјава Халил Бвја Берн, 29. јануара 'Гелеграфишу из Цариграда да >е министар спољних послова Халил Беј изјавио парламентарној комисији за спољне послове да прегонори у Брест-Литовску наилазе на огромне тешкоће и ако свака нада ннје изгубљена. Чинећи потом алузију на говоре Лојда Џорца и Вилсона, лалил беј је рекао: »Ми се држимо принципа да се судбина народа у Турској, који, пре рата, нису имали пационалну аутономију, може решити једино на основи |урског устава. Мореуаи ће бити отворени под нс 1 им условима као и рвпије.« Халил јс изјпвио да је противан да се странци мешају у унутрашње послове Турске, иарочито у погледу уређења судбине народа. ДОГАМЈИ У РУСИЈИ

ВУГАРСКО МИШЉЕЊЕ

мира. Судећи по предлознма максималиета и по захгевима

Песимистичан извештај бугарских делегата Женева 29. јануара Балканска агенција јавл>а: Према извешгајима из дипломатског извора бугарски делегати у Брест-Литовску Попов, Стојанов и Косов, који су приспели у Софију, поднели су тади врло песимистичан иавештај о верозатности

централних сила и њиховнх савезника никакав се озбиљан резултат пе може предвидети. Они су изјавили да положај шефова максималиста, а нарочито положај Лењина и Троцког није више данас онај који је био у почетку преговора, и да је опадање максималистичкогрежима тако велико да су преговори изгубили сваки озбиљнн

Цирих, 29. — Немачки делегати одлазе за БрестЛитовеку са прецизним инстр} кцијама. Петроград,29. —Мак сималисти су пустили у слободу социјалистичке и револуционарне посланмке, који су бнли ухапшени пре неколико дана. Петроград, 29. — У једној прокламацији Ле-