Velika Srbija

СТРАНА 2.

»В Е Л И К А С Р С И .1 А«

БРОЛ 649.

У РАЈХСТАГУ Изјаве појединих посланика Базел, 30. јануара На седниди у Рајхстагу, после говора канцелара Хертлинга, посланик Тримбори узео је реч и изјавио: »Ја мислим да је генерал Хофман у сагласности са дипломатским делегатима. Тон, којц је он био употребио, био је, без еумн>е, оправдан, потребан да се једном озбил>но говори максималнстима". Шајдеман је протествовао против} г пропаганде пангерманистичко -анексионистичке штампе. Он је рекао да изјава у Брест-Литовску 27 децсмбра 1917. год. ннје требалабнти учињена. Она је учинила више штете него користи и проузроковала је то да је полигика централних сила по све нееносна. Шајдеман је додао да одговорност за ово пада више на војне кругове него нл Хефглинга и Чернина. »Послцница председника Вилсона даје могуЋностн — рекао је он за споразум. Дош чо је моменат пре!Овора са Сједињеним Држанама н Енглеском«. Шграсман. либерални посланик износи да говори Лојда Цорца и предеедника Вилсона не пружају прилику за мир. Шграсмаи се потуно слаже са Хертлингом у гоме да се не анектира Белгија.

СОЦИЈАЈШСТИ И РАТ КонФеренција Алберта Томе Бордо, 30. јануара Г. Алберт Тома држао је у згради Алхамбра конференг цију претресајуки дргађаје које Ечропа преЉив.ш^е л

ослободити све оне који трпе немачки и аустријски јарам; успоставити мале државе и тражити накнаду за учињене шгеге«.

ВАЖАН КОМЕНТАР Лорд Сесил о Хертлинговим изјавама Лондон, 30. јануара. Лорд Роберт Сесил објавио је коментар о последњим изјавама немачког канцелара графа Херглинга, који се можс сажети у реченици, да тај »ратоборниговор није ни за стопу приближио миру.«

Лорд Сесил пели између осталога: »Речи Хертлингове су исто, што и изјаве генерала Хофмана у Брест-Лиговску. Хертлингов говор доказује, да упркос таштим концесијама »веФине рајхстага« и формули о »демократском миру«. још увек у Немачкој триумфује пруски милитаризам. Ми слушамо речи Хертлингове, али их изговарају уста Хинденбурга и Лудендорфа. 11 и ј еда н ко ра к н и јеу чињен ка миру, какав биСавезници могли примити. Граф Хертлинг оставља битна питања, као што су била.«

РУСИЈА ИНЕМАЧКА Килманове жалоиојке Базел, 3(Е јануара. Пред комисијом рајхстага изнео је (ј)он Килман с т а њ е с п о љ н е политике, пре свога одласка у Брест-Литовск. Његове изјаве објашњавају јасно све тешкоФе споразума са максималистичком владом. Измефу осталога рекао је немачки министар спо.вних послова: »У првом периоду преговора Руси су били љубазни, односи можда скоро пријател>ски. Ми смочак обедовали заједно. Све је се промснило са доласком Троцкога. Промена је била као измефудана и ноФи. Руси су се повлачили у своје станове и долазили у додир са Немцимасамо при званичним седницама. Није било више личних, ни приватних разговора. Цео ток преговора био је измењен. НајПђФе тешкоФе за мир са Русијом веФ су познате. Лакључење мира зависи само од искрености жеље за миром од стране владе г. г. Лењина и Троцког. О нашој жел>и не може бити сумње(?!)«

прилике под којима еоцијалистичка странка мора остнарити свој прсграм. 5' <едном опширном експозеу о европекој ситуацији он је истакао да је унутраипва анармЈја Еусије заустављена гласом општега мкра који руске демократске масе желе. У Аустрији, постоји огорчина узрујаност за миром а у Немачком постоји јак покрет противу анексиониста и пангерманиста. »1Ја тај начин—рекао је сж у свима аутократским земл.ама, народи излазе на иозорницу и траже да се чује н.ихов глас. Сви догаГаји зависе од народних маса«. Г. Алберт Тома истиче како је програм мира који је социјалистичка странка формулисала још у почетку рата, постао, благодареЕи изјавама Лојда Џорџа и Вилсона, заједнички програм Савезника. Он је прецизирао рахне цин>еве Француске, који су: осујетити немачку надмокност,

ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ Рад наших социјалиста Париз,30. јануара. Представник ерпски.с социјалиста у Боснии Хер цеговини I'. Фрањо МаркиТ), који Је и п.председник босанске социјалистичкс странке налази се од пре неколико дана у Паризу. Он је овамо допутовао преко Лондона из Штокхолма,куда јебио отпутовао још августа месеца, у намери да присуствун' међународној социјалистичкој конференцији. У Штокхолму су он и изасланикјугословенских социјалиста из Хрватске г. Радошевнђ предали нарочити меморандум хо-

лаидско-скандинавском комитету, у коме сс тражи уједињење и независност свих Срба, Хрвата м Словенаца. Г. РадошсвиФ •с огпутовао из Штокхолма за Петроград, а г. МаркиФ је добио дозволу од савезничких влада, да ступи у додир са социјалистима енглеским, француским и италијанским и упозна их са жељама и правима нашег народа у Босни н Херцеговини.

СПОРДЗУМ И РУМУНИЈД

Изјава г. Пишона

Парнз, 30. јануара Прирефена је врло велика манифестација у Бурбонској Палаги приликом пријема румунских парламен!ара. Том приликом је г. Пишон, мини-

стар спољних послова држао говор у коме је измефу осгалога рекно: »>Као ‘што нећемо напустити Србе, Белгијанце и Пол.аке и све потчињене народе за чије се ооиобофење боримо заједно са најнеКим светским демократијама, ми нећемо гакофе напустиги Румунију која је жргвовалб све у одбрани права. ()д дана њеног уласка у борбу Румунија је на бојном пољу у слаВии несреГи учврстиласвете кезе сн нама и ми морамо иепунити све обавезе према н.ој. Н>ена независност, њена нолитичка, економска и појна величина ие могу се одвојити од наших. И>сна Ј.есе независност одржати једино победом. Румунско ће се јединства заврши ги испуњсњем програма ослобофен.а који мора да триумфује«.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ Петроград. !»(). —Лењинова влада спремила (е декрег за реквизицију свих апотека. Хапшење анархиста и претреси куФа настављају се. Цирих,!)(). — Из Берлина јпвљају, да је Лењин образовао комисију од 5 чланова, која Ф.е руководити борбом против непријатеља максимал иста. Берн, 30. — Сазнаје се, да Фе комесари руског

народа упутити захтев Енглеској и тражити да ова призна Литванова као руског амбасадора у Лондону.| Берн, 30. — Лењин је из<авио дописнику Полипшкена: »Ситуација у Украјини, Финској и Сибиру побољшана је. Хлеб је неФ почео стизати. Кад будемо свршили са унутрашњим непријатељима, свршиФемоиса Немачком. Лондон. 30. — Из Петрограда јављаЈу Дејли Њусу: »У суботу је био расцеп у максималистичкој странци. Беђина је била одлучна да се против Немачке мора наставити борба за одбрану револуције. Одлука зависи од комесара за спољне послове Троцког. Берн, 30. Руски делегати телеграфисали су из Брест-Литовска. да су Немци тражили кагегорички да се нотпише мир. претеФк прекидом. Руси су одбили одлучно. Али Немци нису ипак прекинули преговоре. Руеи ђе одмах наиустити Брест-Литовск.

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Са солун. фронта Француски номинике Солун, 60. јануара Одбијене су непријатељске изнидницс које су покушале да се приближе нашим линнјама на дападној линији ()хридског језера. Артилеријска актиг.ност у области Ђеикелије. Ми смо извршили деструктивно гађање на непрнјатељску батерију сеиеро-занадно од Битоља. Франц. коминаке Париз, 60. јануара Обострана артилеријска борба на фронту секерно од Ена, на сектору Корбени-Живенкур, на десној обали Мезе и у области Безонво-а. Доцнијс. Заустављен је кемачки пок\шај напада у пределу Живенкура. На десној обали Мезе после снажног бомбардонан.а, Немци су напали на фронту шуме Кориср. После живе борбе одбијени су, оставивши на терену много мртвих. .Така артиљер. активност у Алзасу. Ништа значајно на осталом фронту.

Енглески коминике Лондон, 60. јануара Непријатељ је, нбд заштитом артилерије, извршио препад западио од Еонсли е. Одбијен је непрнјатељски препад јужно од шуме Хутудст. Непријател. је имао губнтке. 11епријатељска артилери јска а кти в ност ј уго -за пад но од Кам бреја. Италиј. комкнике Рим, 30. јануара Јака артиљ. акција и непријатељски покушаји напада заа. и ист. од Френцеле. Непријатељска акција заустављеиа је против нашег ноног положаја код Валбеле и 1'осо. На јужне падине Саео—Руео непријател> је извршио више узалудник покушаја да заузме неколико осматрачких ровова. Један наш авијатичар оборио је узастопце два непријатељска аероплана.

НЕИСПОРУЧЕН НОБАЦ ЗА СРЕИЈУ

Извештајни Биро у Женеви није могао извршити следеће испоруке ноица, о чему се извештавају именована лица и позивају се да јаве Обавештајном Бироу у Солуну нове адресе коме |>е се новац иослати, или шта сс има дал,е радити са новцем. — Пошиљка Алексе Поповина обвезника ио признаници бр. 17>.172за Мару Ал. Попови1>а Крајинска улица број Л, Београд. Мара се није могла пронаћи а пријавл.ује се за новац Зорка А. Попови1>. — Пошиљка Адексе Павловића по признаници бр. 7917 за Драгића ПавловиКа адвоката интернираног у ‘Бенфешу. ДрагиН је размењен као инвалид и није више у Ђенфешу. — Пошиљка Александра Јовановића порезника по при-

знаници бр. 13047 за Драгу ЈоваиовиЕ преко Марије ЂорђевиЕ ОеакзЦ. Крушевац, адрссант се сад налази у Београду Југ-Богданова ул. бр. 7. — Поши.вка Антоније Пеки4> мајор по признаници 16799 — Босиљки Теши4>Смедерево за Соку ПекиК — Босиљка одбила прије.ч. — Пошиљка Богомира Стокића пор. по признаници бр. 11367 — Марку Вукелићу у Паланци за Милана Стокића Жабаре, непознат адресат. — Пошил>ка Боре Николи1,а практикант по признаници бр. 1.3067 за Јулку Б. Николић Лауданова бр. 14 Београд, на оау адресу пријавили се Јулка Божин и тражи да јој се исгглати. — Пошиљка Благоја Николића обвезника по признани-

ци бр. 17149 за Миливоја ЛазиЕа трговца за Мијаила Николића Крагујевац. под именом Мнливоја ЛазиКа нема тога лица у Крагујвцу. — Пошиљка Иелимнра Пауновића свештеника по признаиици бр. 11М70 и 12963 за Роксу Пауновић смедеревоза Јелку, као разлог наводи се да је нсплата немогућа, а зашто не казује. Пошиљка Велимира Ђурића редова по признаници бр. 17178 за Милана Солдатовића Шабац да преда Радојку Ђурићу V Равна ји. Одбивен пријем новца. — Пошил>ка Владимира В\ г кићевића обвезника по признаници 7378 за Марију Влад. ВукиЕевића преко Радмиле АнтиК — Јагодина, г-1>а Антић је умрла. — Пошил>ка Влајка Димитријевића обвезника по признаници бр. 20283 за Нагу

Димитријевић Граховски 3 1 1ачак, непозната у Чачку. — Пошиљка Витомира Бунпсијевића капетана по признаници бр. 16.985 за Митру ВенчевШЈа у Б. Башти преко Вучића Ђерасимовића — У.кице, адрееат умро. — Пошиљка Владе Цукавца мајора по нризнаници бр. 16.391 за Бису ШтериК да преда Светиславу Младеновићу за Пожаревац. не може да су испоручи преко Смедерева. — Пошиљка Драгутина Настића по признаницибр. 11381 Влади Ристићу књижару Смедерево за Лепосану Д. Настић Пожаревац, не може да се испоручн преко Смедерева. Пошиљка Драгомира Тодорови4>а по признаници број 16.868 — Митру Симовићу Обреновгш за Марију Тодоровнћ — Митар је интерниран. Пошиљка Драгутина Владисављевића за Кристину и Лепосаву Владисављевић, Бео-

град, Милошевац бр. 63. —Дотичне се не налазеу Београду. — Пошиљка Дамњана 1 Ј ашића жанд. капетана бр. признанице 16.386 Биси ПегровиК удови Смедерево за Даницу РашиКку — г-ћа Биса није хтела да прими новац. — Пошиљка ДрагољубаСтоковића обвезника по признаници бр. 16.226 — Николи СпасиТу за Јелу Драг. Стојковић — Д|»уговац, Спасић је ингерниран. — Пошил.ка Драгића Иконића по призианици бр.7939 за Живану Иконића — ро$1 РпсЈпу, непознат. — Пошиљка Душана Пегровића обвезника попризнаници бр. 12 731 за Милована Петровића Дубл.апска улица бр. 186 Београд. Новац тражи Душан Петровић, абаџија, Дубљанска улица бр. 176 Београд. — Наставиће се —