Velika Srbija

БРОЈ 650.

ГОД. 3.

СОЛУН, СРЕДА 31. ЈАНУАР 1918. ГОДИНЕ 1ГТГИпк'|тТ| " Тим 1ПГЈП« ~ г ~ г "Г"7~' Ј 1~и Ј |ГмГГ~|' I'7 ?~шТшЛГО —:

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ

ПРЕТПЛАТА ИЗПОСЛ: Месечно 3 драхме, тромесечно 9 дра.чми, годишн.е ЗОдрахми. РУКОПИСИ СЕ НЕ НРАЋАЈУ

БРОЈ 10 лспта

Уређујс О Д Б 0 Р

Стаи уредништна: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

НАРОДНИ ПОКРЕТИ Народ против аутократије

ко!а се била појавила, угвр%јући стварно савезничке ратне циљеве.

О п ши р н и и н а к н а д н и извештаји, добивени преко Швајцарске потвр-ђују, да еу последњи дога ђаји у Аустро-Угпрској п Мемачкој били доиста оЗбиљпих размера, и да су дошли епонтано од народних маса, које је подигла на демонстрације оскудица, и с овом \ вези врло жива жел.а за миром. Кнергичне мерс. које еу централнс владс одмах предузелс учинилс су, да се побуљени радници врате у фабрике, и да огромни штррјкови п])ивремено престану. Али, унутрашње врење \ централним земл.ама није престало после ових мераг Једном усталасане масе не могу се коначно еузбити у раније границс реда и дисциплиие. Ранбуктани духови, који у неодложном накл.учеи.у мира гледају јсдини излаз ин тешке еитуације пригајили су се само приврсмено пред грубошћу и наснл.ем, са којима централне еиле одржавају свој апсолутистмчки режим. Од врло великеје важности констатовати, да еу последњи покрети били претежно политичког карактсра, док су ранији потицали битно из економских узрока. 'Го значи, да је између немачке владајуће класе и народа почела да се шири провала, дубока и непремостива, за шта може бити великим делом припада заслуга председнику Вилсону; који је у име цивилизоваиог света позвао немачки народ да обори аутократски режим и ступи у коло светски х демократија. Мема сумње, да су на овај ]>аднички покрет утицалс осетно и максималистичке идеје, као и неуспсх преговорау Брсст Литовску. Овде је немачки народ могао јасно схватити, да његови прављачи не воде борбу за опетанак, веТ да су сами, свесно и кривично, проузроковали светски рат, да би се дочепали превлаети над човечанСТВОМ. ЊИХОВ ЦИЉ НИ1С самоодбрана, всћ завојевањаипотчињавање д руг и х н а р о д н о с т и. То 1 е се у пуноЈ мери манифестовало у БреетЛитовску. Немачки народ је то видео, и уложио је

буран протест путсм последњих штрајкова и нереда. Извесно јТ 1 . да се једном распламтелиоркан не'ће више мо'ћи зауставити, и да цеитралнесиле ризикују врло много наставл.ан.ем своје садашње политике.

ПОЈНТИЧНЕ ВЕСТИ Аткна, 31. — Г. Венизвлос је изложио министарским савету омитц ситуацијц земл,с. Шеф владе јс истакао да је стањс задовољавајуће у соаком погледу. Берн, 3 1. — У след неуспе.г а преговора у Брест Литовску. избили су у Немачкој и Аустрији нови нереди и штрајкови. Цирих, 31. — 1{ир Карло је прамио оставку мађарског кабинета. Верн, 31. — Јављају из Петрограда: Један конгрес анархиста систаће се овде. крајем фсбруара. Цирих, 31. — Овде је отворена мегђународна като.тчка конференЦија, која1\страјати три дана. П рисутни су делсгати Немачке, Аустрије Угарске, Шведске, Данске ц Русије. П ослат је телеграм папи. Пекииг, 31. — П ргдседнпк републике, пошто је конферисао са војним шефовима Јанг-Цеа и ссверних покрајина вратио се у престоницу с намером да оружјем угуши опозицију. 1 ВЕРСАМ — Комзнтарк енглеске штампе Ловдон, 31. јануара Коментаришући одлуке Версаљске Конференције »МопнингПост « каже: Немачка је ес етарала да е.војим иитригама о миру разнежи морал код Савезникц. Али су представиици сила Споразума у Версаљу осујетили све непријатељске намере и донели чврсту одлуку да се настави борба до краЈа како би се постигао правимир. Дејли Експрес вели: савезничке одлуке значе да је немачки милитаризам још јак и да, ако немачки народ, заморен ратом као што је и цео свет, не обори сам своје управљаче, уједињене' демократшс свршиће тај неопходан посао, па ма какве биле жртве. Тајмс пише: Објављени коминике са Версал.ске конференције тежида развеје пацифистичку маглу

ПРОТЕВУ КАЈЗЕРА Пангерманистички апел на буну Ломдон, 31. јануара Дојче Тагесцајтунг јавно 1 Ј 1 Ц) 1 : 1 ЈЈе немачком народу апсј позивају1ш га на буну пропшвц садашњсг режама. »Ма такође имама између нас шиие нангсрманистачки оргап —једног Јуду који )е џслат Нсмачке ц црвеној царској парфири. Ко 1хС ослободипш Немачку од овог издајника, ако то не учини сам немачки иарод! Ваша је дужност, Нсмци, да то учинитс и Бог 'кс вам помокиа. И нко нцјс у чланку поменутог листа, о(>јављено нме аздајнпка, азраз »Џслат Пемачкек односа се на кајзера.

ЈУГОШВЕНС’Ш ПЗНРЕТ ^Акција омладине за једипство Удружење овд. Срмско-хрватско- словемачких студемата »Вила« прмредило је 23 ов. м. увсчеу овд. ресторану )Цп КПбпе.А једно предавање, које је имало затему: змачење самоопредељења марода. Предавлње је др:као г. Др.Милорад Грба професор. Г. Грба прво је пропратио историјски разннтак држава од најстаријег доба до данас, ксгичући принципе, који су се манифестовали у овом развитку. У излагању г. Грба се нарочито задри ао на принципу самоопредељења народа, којим се савезници имају руководити при формацији држава, после овога рата. Напослетку, г. Грба је говорио и о практичНој примени овог принципа у погледу на стварање будуће државе Срба, Хрвата и Словенапа. П;>едава:ве јс најнажљивије спслушапо одспнх п|'псугних, који.ч је било пре.ко стотине. После предавања насчала је дискусија. Први је узео реч г. Јерко Дорбић, штампар. Он је замерио предавачу, да није говорио о политичким моментима, који могу омегагистварање једне државе Срба, Хрвата и Словенаца по принципу самоопредељења народа. Предавач је одбио, да о томе гозори, поштоје он имао намеру једно чисто теоретско прздавање. За овим је г. Јевта Деди јер, доцент Универзигета, у име присутних, захвалио лредавачу на труду, замолившм га, да своје предавање оштампа. Пошго нико више нијеузео учешћа у дискусији, студенат Александар Протић изјавиоје, у име управе »Виле«, да је »Вила« имала намеру, да овим

предавањем покрене једнуакцију, која би имала за ци.ц, нарочито с обзиром на познате скорашн.е изјаве државника савезничких држава, да пред савезиицима потенцира наш захтев за стварање једне државе, у коју би ушли сви Срби, Хрвати и Словеици, и која би била са свим одвојејена и независна од АустроУ гарске. Г. Грба поткрепиоје говор г. Протића и предложио је сгварање једног одбора, састављеног од лица из свих југословенских покрајииа, који би имао за циљ, да оргаиизује један мигинг, на коме би се наши захтеви истакли. Одбор би имао за задатак, да евентуално организује паралелну акцију са Румунима, Чеси.ма и Пољацима — емигрантима из Аустро-Угарске, који живе у Швајцарској. Пошто је скуппримиоовај пред

лог г. Грбе, он је предложио да у тај одбор ућу: д-р Милан Сршкић, д-р Никола Стојановић, д-р Лаза Марковић, д-р Јулије Газари, д-р Божа Марковић. д-р Јевта Дедијер, Данило Гатало, Добра Митровић, Вељко Петровић, Љуба Поповић, Мирко Цветковић и Станко Перуновић а од студената : Александар Прогић, Иса Вогдановић, Вукота Вожовић, Мехмед Ћишић иФабјанчић. Скуп се сагласио са избором ових лица. После овога г. Милан Чемерикић је скренуо пажњу лицима, који су ушли у одбор, да буду пажлшви" при организацији паралелне акцијс према емигрантима других народа, нарочито према Пољацима, јер од њих има и таквих који су расположени према централним силама. По овоме је скуп растурен.

НЕПОШЕБМВОСТ ФРАНЦУСКЕ Манифестација светог јединства Крф, 31. јануара. Саопштење о манифестацијн светог јединства, која је изведена на Сорбони у присуству председника Репубдике, проигшелоје д\ т бок утисаку свима српским круговима у Крфу. Срби као и Французи кош су прошли кроз све перипетије борбе без којих ниједна земља не може се уздићи до демократског режима, који су плагили стоструки откуа у крви за извојевање слободе срећни су шго су остали у овој борби за правду уз Француску која је прва прокламовала Човскова Права. Они виде са бескрајним задовољством да је Француска свесна, да јој њен геније забрањује да подражава онима који су заостали иза ње пуних сто година, који је ничему не могу научити, али који мораЈу отворити њену историју, да би пронашли пут части. Заклства да Француска неће положити оружје пре ослобођења Белгије, Србије и Румуније представља велику утеху за све поседнуте земље и доказује Србима, да су имали разлога што никада нису сумњали о непоколеб.пивости Француске. Сви су Срби убећени да ће француеки народ увек с гнушањем одбити да /зме учешћа у спасавању немачког деспотизма и даће увек остати на челу слободнич нароДа за каштиговање злочина кош не могу остати некажњени и за задобијање слободе свима народима да могу собом располагати. (Пресбиро)

У ГРЧКОЈ Успоетављање реда Атина, 31. јануара У Теби је повраћен ред. Ратни суд стално заседава. Железнички саобраћај успостављен је на целој линији. Побуњеници су се растурили по околним селима где их гоне полициске власти. Шефови покрета су адвокати Гавена и Станкос. Последњи је је ухапшен. Сви подстрекачи побуне у Теби, као и побуљемици осућени су иа смрт. Директор полиције у Ламији јавља, да је бивши шеф једне лиге епистрата Косолатис покушао да изазове покрег пратив владе, али није успео. Ратни суд у Ламији осудио је капетана Ламбадиариа на годину дана затвора и деградираше. Један капларјестрељан.

У Атини је јуче ухапшено 70 лица и прогнато. Мећу овима има бивших мииипара, профгсора универзитета и политичара.

КРИЗА УШ — Немачке невоље —

Берн, 31. јануара Према информацијама, прикупљеним у разним немачким листовима, оскудица у угљу осећа се јако у Немачкој. Таг јавља, да су први пут школе у Берлину морале обуставити предаваља због оскудице у угљу. Оне се налазе у Панкову, чија општина није могла никако набавити угља за грејање школа. Последњих недеља претресано је често питаше о увоћељу »листа клијената« за угаљ. То је реше-