Velika Srbija

СОЛУН, СУБОТА 21. МАРТА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ЛИСТ ИЗЛАВИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно Г50 д|>а.\ме, тромесечио 13*5)0 драхчх, годишн,е 54 ;ц>ахми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ИРАЋАЈУ Стан уредништна: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

Уре-ђује О Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

У УЈЕДИЊ1ЊУ ЈЕ СПАС

светне Би блиошеке одржати идукег четвртка конференцију, на којој ),е Слоненац

г. Владислав Фабјанчи к говориги о плебисцитуу Словеначкој. С.

ИЗ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Телеграм лВеликој СрбиЈи« Крф, 23. марта Ни данашњој скутитинској седници говорили су о Иладиној де.кларацији посЈншици Драгиша Пасчк и Дража Павловић. Обојица су говорили лепо и снладно. ■ Посланик Васић говорио је опширније. о <:идишн>ем великом ратовињу и о дивовским борбама на запчдном фронту, упорекујукн непријатељеве нападс са .1 тилинам војевањем уз пљачкање, рушење свегп и убијање. нејичи и жена, и стављајуки садашње борбе уппредо битке код Шалона на Марни. — Затим је пос пник Васик бранио гледиште векине у преговорима и к аалицији, истичуки да је ведшна попуштала опозицији до крајњих граница у циљу споразумног ради. Г1 осланик П авловик. полемишући са Министром Иародне иривреде. Јанковићем, излагао је теорију о малом значају личности , великим истариеким дога•ђајима, и покушао је то применитч и ии нише дине.. Одговарајуки послонику П аелооику и другими, иредсе.дник Владе Пашик излагао је. ве.зу свог дугог и истрајног политичког рада у корист унутрпшњи г слобода са политиком општег народног уједињења. Идуки сссстанак Скупштине заказан је зи уторак, јер је дитле зграда потребна отитини за проелаву грчког народног празнина.

НАПОРИ АМЕРИКЕ

:ики догаЈутји П Р°‘ .<} г ју и нове замаг ^еје и учине да се пје су тињале, Р* - а утоликој мери, да им немогуће одолетт :ат, који ве г к чг одине пустоши *' .нство, има-ке, у• че-к има, дубок у.1 V политичком и »ономском животу на1 )Ода. Али и ако је овај рат страшан по последицама за цео свет, ге би народи требали једдном да се освесте, ипак неће непосредно иза њега доћи крајњи идезл. САобода, бптство и једнакост свих појединаца, класа и народа на свету. Егоизам класа и нација биЕе још у могућности да испод>ава своју -ћуд, још ће несрећа нанетичовечан ству, да би из њих, на крају крајева, дошла срећа: мир и благостањс свих и свуда. То је и наш народ лепо осетио и инстинктивноијодлучнобациосе на посао, да оствари себи јединство, у коме ће осигурати свима својим члановима, без разлике на класе, социјалниидеал, да би у том положају учинио етапу на путу ка крајњем свечовечанском идеалу и да би, ујединству јак, био у могућности да се одуч пре бесу околних егоистичких и насртљивих народа. Данас у рату, раздвојен непробојним фронтовима, широким океанима и у опште немогућношћу да се дофе у додир.југословенски народ у земљама које су још под круном Хабсбурговаца, у насилно окупиранимсрпскимкра- љевинама, у преко оке-

анским републикама, као и љегови слободни борци иа фроптопима, осећа и т&аии-једнпм ”,иљу: нолшпччком јединству. За остварење тога циља решен је да да и даје све: жчвоте и богаство. Поред свих несрећа које су снашле наш народ, овојеједан велики наш позитив који ће нам, немиповпо, донети жсљени резултат. И у коликоје утсшно што под тешким ударцима наш народ није клонуо духом.већјебашзбогтога и потенцирана његова жеља за независнош 1 ј ; у , и то правом и потпуном независношћу, те и у најтежим часовима чини све напоре, да себи оствари потпуно политичкојединетво, које једино може нашу независност Ј загарантовати, у. толико је жалосније што су се неки појединци избезумили, те су се и у овим приликама испречили тоЈ великој и за свој народ Једино спасоносној иде 1 и. Познато је да им је на челу краљ Никола, који и у овом за наш народ тешком временупродужупеполитику којој је последњих деценија с предумишљајем ударао темељ, а која има за циљ: Ослабити југословенс ки народ на таЈ начин што 'ће бити раздељен I у неколико држава, које би морале бити подложне једном или другом јачем суседу. Он и онда кад Хрват из Загорја и Словенац из Крањске траже уједињење својих земаља са Црном Гором упорно стоји на томе да Црна Гора и у будуће остане ојаћена, осамљена

сиротица, ван заједнице са осталим југословен ским покрајинама. Већег зласвоме народу немогуће !е желсти. А као разлог том своме раду он и његонитрабанти и данас, со пуноцинизма, истичу некаква лична стечена права. Чудно је мислити, а још чудније усудити се рећи, да су лична права, па макар и најзаслужнијестечена, преча од чистих и јасних народних ингсреса. Онај који се тим интересима не иокорава, већ чак исметње чини љиховом остварењу, не можс се сматрати друкче сем "ао непријатељ народа, без обзира на дотадање његове заслуге. А кад би се озбиљнте упустили у ојценутих заслугаЈи краљ јНикола и његови трабанги прошли би необично рђаво. Неразумљиво је да краља Николу у оваквом његовом раду може помагати макар и један ратар лли трговпц. занатллја или раденлк на своју ллчну паи ошич у штету. Ваљда не треба нарочито убеђивати људе, да је у једној јакој заједници, која је везана истим осекајима и тежњама и проткаиа истимнаравима, напредак у раду, Јеледствено и у остварењу личног и општег благостања, много осмгуранији него у једној малој заједници без средстава и полета. Желетиједа сви људи, који су ставили, и у могућности су дл стапе, својеснаге у покрет, ради решењанашегнационалног питања, при томе добро размисле, да ствар ставе на вагу своје савеети, како не би радили против себе и свога народа, да нс би ризиковали да на себе

навуку пре шрлње свога потомств к Треба се узвисити тад ситним догаЈјајима слдлшњице, да би се блло у мисли, осећању и ваду у великом де IV л п нчн.ице. Макар как. биле околности,посл овоги рата несумњиво да 1,е наш народ многб боље проћи ако буде по. итички уједињен, нег<' дч остине раскомадан у више држава. 16 сваки његов члан мори и.чити на уму. X.

Вашингте , Т/. - Велнки број посл. т :п подне.ш су нарламетау пдлуку кс јом се од пр.-Љ едннка Нилсона тражн 0« објааи рат Турској и ИегарскоЈ. Верује се. да је објани рата неизбежка. Лондон, 24. — Из Јаша јављају, )а је се председник влад Маргаломан вратио из Еукурешпш. ()н је изјавио њашнирима, да је Румунија морала да закључч мир. Вашинг . он, 24. — /'. ..**.*- I, 1ЈП.11.ХЈП ЈС I Ј јИ ПкКЈ тална и неморална снага га Немчаке мора бити уништена. »У случају да они буде победилац наша ке судбина бити слична судбини Б елгијен. Лондон, 24. — Председник владе, г. Дојд Џорџ, изложггће сстра у Доњем Дому развој садашњчх вој них дога1јаја. Лнсабон, 24. — Избор председника републике извршике се сутра. Ремубликанска груиа неке гласати за Сидониа Г1 аеза. Базел, 24. — ИзмерЈ Аустро-Угарске а Турске погпписано је неколико конвенција. У јсдној Аустро-Угарска се идрекла свију капитулација у Турској.

ПОНРЕТ У ХРВАТСКОЈ — Једно предавање Женеиа, 16. фебр. Смнок је у овдашн.ем хотелу >јЛондон« уредништво Просвстне Библиотеке, које је р Јмије оргашњона1 о конференцију, на којој је одржао г. Др. Иера Слепчевић сиоје предаван.е: 0 приватној инцијативи у југословенској акцији, приреди >а другу конференцију на којој је Хрват г. Др. Иван Гмајнер држао предаиаи>е: о плебасциту у срватској. Г. Гмајмер је у овом свом предавању излагао иегорију и сиитеву покрета код Хјжата за ослобофен.е и уједињење свнх Југословенз: Срба, Хрвата и Словенаца у једну слободну и независну државу и, цитирајуки декларације хрватеких народних заступника и првака, чланке из хрватских листова и изјаве самог народа, показавао колико је тај покрет захватио дубоког корена код Хрвата, и утврђииао да све те манифестације народног расположења имају у ствари важности значај једног пле.. јј:., .1 акс , ким приликама под којима се нрши, има све тенденције за стварање једне заједничке и независне Државе Срба, Хрвата и Словенаца. Предавању је било присутно око 150 чланова овдашње југословенске колоније. Трајало је скоро пуна два сата. Предавач је с времена на време био аплаузима прекидан, кад је наводио појсдине одлучне изјаве Хрвага, да се са Србимаи Слозенцима уједине. Предавању је председавао уредник Просветне Библиотеке г. Др. Пера Слепчевић, који је по завршеном предавању, у име присутних, заблагодарио г. Гмајнеру, и у исто време објавио, даће уредништво Про-

Нови контигент регрута Лондон, 24. марта Дописник »Моринг Поста« у Вашингтону телеграфише: да ће решеност председника Вилзона, да пошље противу Немачке све снаге Сједињених Држава, знатно повећати расположење другог позива под засгаву. Г1ре неколико дана донета је одлука о сазиву 890.000 људи под заставу, али је сада решено да се за идућих 12 месеци позове од прилике 1,500.000 војника. Садашњи ефектив амернчке војске прелази 1,500.000 војника без официра. Пошто је мобилисано милион и по војника у првој години рата, министар је војни убефен да Ге се иста ствар и са мање тешкоћа извр-

шити и у другој годипи. Пре годину дана, приликом објаве рата, америчка којско « »' -1 Ј дан скелет. Али сада она превазилази свако очекивање. Миниетар војни намерава да задржи све јединице са пуним ефектиаом попуњајавајући све празнине са ноно изнежбаним регрутима. Имаће милион људи поу оружјем у сваком моменту. Пошто повеГавање ефектива зависи од дога4>аја, америчке армије повекаваке се из дана у дан. Премаизјавама надлежних, ( једињене Државе могу мобплисаги, не наносећи уштрба индустрији и пољопривреди, шест милиона војника. КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ

— Мцомир Миленовић, бив. уредник листа »Политика« има карту од своје породице (место непознато) код Милојко Миливојевић, п. наредннк, 1. чета, пионера п. бр. 711. — Илија Нешковић, има (две) карте од кума Милана М. Радојевића, из Брчана (крагујевачког) — код Христивоја С. Маринковића, 2 завојиште, п. бр. 801. — Пантелија Мијатовић, капетан од своје жене Милунке из Луњевице — код наредника Милоја Б. Илића, 2—3, п. бр. 40. — У нашем уредништву имају карте: Радисав Ј. Пејић (фотографију) од сестре Лепосаве Пејикеве из Београда. Душан Сарић, пешад. п. црручник од Наталије Павдоиаћ кз Београда. ЧђКР х Бр^нк. -авк. (Фоп-

графију) од брата Милована (место непознато). — Код Ристе Јанковића, старатељског судије, (ул. Кр. Олге 95). имају карте: Милош Радовановић, адв. од Глигорија Цекића, Драгутин Станковић, из Синковца од жене и сестре Дарке, и Горча Станковић из Лесковца, од жене Евгеније. САОПШТЕЊА — Да се јаве Оделењу Службе безбедности улица Краља Петра бр. 70. Катарииа Зафировић, улица Папафи бр. 58/3 с позивом на бр. 1158. Ђорђе Питонковић, из Крушева бр. 1154. Ђорће Аркас, жељез. чинов. улица Никифору бр. 7 с позивом на бр. 1155. Јелена жеиа Дим. Николића, каф. из Београда с поаивом на бр. 100. Стеван Внлотијенић, трг.

Манасија Маринковић, из Врање бр. 970. Богдан Грујић, бивши об везник муниционе колоне тимочке дивизије, с позивом на бр. 1159. — Ако ко зна где се ниже именовани налазе, моли се, да њихове адресе достави оделењу службе безбедности улица Краља Пегра бр. 70, и то: Душан Антић, полиц. чинов. из Врање и брат му Светозар чинов. општине с позивом на бр. 839. Војислав Петковић, полиц. писар бр.1111. Драгослав Гофевац, пилар ср. зајечарског; Милан Марковић, писар ср. златиборског; Милорад М. Матић, писар ср. пожаревачког; Светозар Поповић, писар ср. митровичког; Драгољуб Симић, писар управе градс Београда; Милуван Савовић, писар ср. Струшког и Петар X. Цонић, писар ср. грачаничког 6р, 105.

Петар Поповић, чиновник млина Захарија у Београду; Стојан К. Сидић, благајник општине Скопљанске и Петар Јовић, писар из Брода бр. 1174. — Моле се браћа чеси, који познају Јозефа Бајера, бив. аустријског војника 2. компаније 91 пешад. пука, који је рођен 1888 г. у Кладену, пошта Круман, Ческа да известе о њему г. Михаила Петковића, интеданта заробљен команде у Солуну. Пита за њега породица, јер јој се није јавио. — Борисав Николић, мајор има карту од Амалије Д. (презиме непотпуно) из Ђенове. Карта се налази у нашем уредништву. — Љубомир Тошић, наредник ђак 4—3 п. 40 моли коњичког п.поручника г. Илију Пајлића да му се јави на горњу адресу и извести да л-а има везе са његонима из Грбије.

— Светозар П. Новаковић, из Београда, да се јави каплару Божи Новаковићу 1—1 пошта 92. — Илија Лазаревић, каплар 3—1 пошта бр. 40, моли г. г. Николу Козаревића, капетана и Михаила Јовановића, наредника да му јаве адресу. — Влад. В. Вујадиновић, артиљ. поручник п. бр.414 извештава сроднике и пријагеље да је Миленко Тадић, редов 1. хаубач. багерије, п. бр. 414, из Села Бачевца (срез и округ ваљевски) преминуо и сахрањене 26 нов. 1917 на војничком гробљу у Сиди-Абдалаху (Африка).

ПОШТА ЗА СРБШУ — Ниже именовани су живи и здрави и моле да се за њихов.е фамилије известе: Општина степошка Драгослцн и Рндомир Лукић,

Милисав и Велисав Радивојевић, Станоје М. Спасојевић, Михаило и Чедомир Лазић, Бошко и Богоје Мијаиловић, Радомир Миловановић, Станко Лујчић, Радојче Милојевић, Радисав Стевановић, Светолик Панталејић, Ивко Смиљковић, Милија Миљковић сви из Доњег Степеша. Лазар Стојадиновић, Михаило и Мита Тодоровић, Чедомир иДрагомир Радојковић из Горњег Степоша. Опшгина кобиљска: Милун, Бо.шко и Влајко Ђурћевић, Милојко и Драгослав Јевтић, Љубнсав Срећковић, Радојко Миленковић, Радич Вучићевић и Ранћел Јовановић сви из Кобиља. Обрад и Драгослав Митић, Радојко Стојадиновић, Видоје Јеремић и Жика Ђорћевић сви из Головода. Општина в. шиљеговачка: Владислав, Влада, Алекса и Владисав А. Рајковић, Алекса Ракић, Гве-

толик Стојановић, Станисав Додић, Петар Илић, Јован Игњатовић, Љуба Бабић, Антоније Чорбић и Аврам Милошевић сви пз В. Шиљеговца. — Васа М. Јанићијевић извештава суд општине блазнавске у срезу јасекичком округу крагујевачком, да су живи и здрави доле именовани: Василије М. Јанићијевић, Миливоје, Александар и Илија Блазнавци, Драгутии и Александар Новакови Драгомир и Живан П) новићи, Пантелија У. ковић и синовац мх лош, Љубомир, Ми' Драгутин, Милосав. сав, Живојин и 1 Ј адом*, Ђуругићи, Радојца и лош Урошевићи, Ре Пантелија и Велим вриловићи, Живан А. Радомир П. Гаври Арсеније, Петар, " Трифун Шевићи Богдан Пенндовиз