Velika Srbija

ГОД. 3. ЛИОТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН по подпк ПРЕТПДАТА ИЗПОСЛ: Месечно 1 50 драхме, тромесечно 13-50 драхми, годишње 54 драхми. НУКОПИ( И СК НЕ ВГАЋАЈУ

Стан уредништва: уаида Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

У|.р'],ује- 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

ЈЕДНА ИЗЈАВАОГ ГОСПОДИНА МННИСТРД УНУТРДШЊИХ ДЕЛД

Када је на седници Народне Скупштине од 23. марта текуће године Господии Љубомир Јованокић, Министар Унутраш њну Дела затражио реч да одговори на затражено обавештеље г. Драже ПавловиКа, народног посланика, устао је г. Милан МарјановиТ, иародни посланик, и у име једног дела опозиције дао изјаву противу рада Господина Министра Унутрашљих Дела, износеКи као да су у питаљу поступаља према официрима из гајне превратне организације гажени Устав и закони. По прочитању ове изјаве г. Марјановик је са вс-ћпм делом опозиције изашао из Скушптине. На ово је Господин Министар одмах одговорио, изјављујуКи следеке: »Један одпосланика из удруженс опозиције у свом говору пре неколико тренутака позвао се на мене; други лосланик из удружене опозиције, одмах за тим у име опозиције, бајаги у име Народне Скупштине, хоће мени да забрани говор у Народној Скупштини. Ето, господо, један примерак иекрености иједан примерак могукности за рад са господом која су се, веле, окупила и епоразумела да раде на народном добруи за бољубудукностнародну у ове дане. А ја, господо, срећан сам што могу пред Народном Скупштином изјавити ово: У мом министарском раду, каои у току целог мог живота, немам ни једног дела управљеног ни против Народне Скупштине, ни у опште против народних слобода. На против, господо, ја ако имам какве политичке заслуге, имам ту заслугу, да сам уставни режим, режим народних слобода, режим народногсамоопределења, одбранио од једне гомилебесправно ипротивно закону покупљене, која је хтела да силом онога оружја, које им је дато у руке за одбрану отаџбине, да силом оружја униште народна права и слободе. (Одобравање). Кад су народни посланици обарани на земљу и били предавани у руке сили и батини, у том тренутку, господо, нису се нашли ови пријатељи слободе и посланичкихправа, да бране свога друга. Не, господо, за одбрану угледа народних посланика, права Народне Скупштине, права Српског Народа, ја сам се нашао са мојим друговима! А што год сам ра-

дио, радио сам јавно, радио сам као члам кабииета са представницима ових истих људи, који су сад изашли тамо, као њихов друг, све у споразуму са њима, са њиховим знањем. За оно што сам )а урадио нека се не брине ии Народна Скупштина, нека се не брипс нирадикална странка, нека се не брине ни један пријатељ народних слобода, да ке иа једног српског данашњег министра пасти каква љага, да је радио против права, против Устава. Ја са.м, господо, доследан: оно што говорим ја то и радим. А ако се у овој земљи показало да и закон има своју силу, да и Устав има стварно на делу права, да су Устав и закони Јачи одсвакогто шпе заслуга пријатеља оних криваца, него је заслуга моја, мојих сарадника и мојих дру гова. Па, господо, ако се за оно што јс било ко год треба да стиди, ја се нећу стидети,а надам се да се са мном заједно не-ће постидети ни мо ји другови ни радикална странкаа. (Одобравање). парализовања воље (^поразума за уииштење Немачке. Бцдапеспш Хчрлап вели: Пошто.је геиерал Фош постао врховни командан г савезннчких армија у Француској, потребпо јс штопре напаети Италију, како би на љега пала тежина операција и на италијанском фронту. Ф осишп Цајтунг износи

да },с у тгн нролећа швајцарска ае;Уралиос '1 бити изложепа лрло озбиљиом искушељу, »харочцто када аустро нем.сн.т трупс са Пиаве ч 'Гријенту преку у офаилчву. Ма шга Ои.ц), скораилка посе.та ца.гч Карла италијанског фронга стоји у вези са б.. нч- г .1 нсиријмељском офапзином нрозиву Игалије.

ЗА НАРОДНУ ПРИВРЕДУ

ПОЈКТКЧКЕ 8Е8ТИ

Рим, 5. — » Епоха « твр ди, да постоји и друго пи смо цара Нарла, које 1\е изазиати још ведмЈ сензацију. Штокхолм, 5. — Б арон фон дер Брук, цовп немачки посланик у Финској, предао јс у Вази финској влади своја акредитивна аисма. Ф ински сенат приредио му је свечан пријем. Петроград, 5. — Максималистичка је влада упутила прокламацију влади кавкаске републике поводом декларације о потпуној незаоискости те области. Влада те републике изјавила је да ради саобразно Лењиновој формули о праву народа. Петроград, 5. — Максималистичка влада одредила је Каракана, да привремено замени комесара за спољне послове Чичерина који је оболео.

НОВИ ПЛАНОБИ Претпоставке о аустријској офанзиви

Ним, 5. априла Непријатељска 'штампа почела је отворено говорити о идућој офанзиви противу Италије. Један лист из Манхајма пише, да ће немачка офанзива на западном фронту бити допуљена операцкјама противу Италије и у Палестини, у

Мотивација са којом је Министар Народне Привреде спроаео Народној Скупштини предлог Закона о првим мерама за обнову Народне ГЈривреде: Народној Скутитчнп, Подносећи Иародној Скупштини законски пројект о П рвим Мерима за Обнову Народне Г! ривреде, налазим за потребно да изложим у најкрупнијим цртама разлоге, који су ме руководили за подношење овог про јекта као и ци.кеве, којежели.м помоку љега остварити. После рата у иашој зем љи владаке велика оскудица; у људској радној снази, у сгоци за рад к приплод, у оруфима и материјалу за производњу, у артиклима зо подмнреље иај ЈгрешнијФх иотрошачгах потреба и г. д. Орткво стаље ствари иа ме-ће нам дужност: да набавимо и унесемо у земљу артикле потребне за обнављање привредпог живота и снабдеваље земље; да те артикле равкомерно распоредимо по целој земљи сразмерно погребама сва ког појсдиног краја, те д,» на тај начиц бар донекле отклоиимо оскудицу, која ће постојати; да путем целискодне организације ра да и пугем здружеља привредног инвентара јавног и појединаца што боље ис,користимо оруће и мате* ријал за производњу, те да ублажимо оне штетне последице, које би морале ием.иновно наступити услед мањка у радној снази и врукима за производљу. Као што се види први задатак, који лежи на нама састоји се у томе да унесемо у земљу што је могу•ке више и ору ђа и матерајала за производњу као и најпрешнијих потрошач ких артикала. Имајући у виду да наши трговци. услед оскудице у капиталу и кредиту као и услед других теџдкоћа нд којс ке наики, при иабавци у ииостранству, неће моки у пуној мери задовољиги ову потребу, ја сам у споразуму са Министарским Саветом и Скупштинским Привредним Одбором одлучио да најпотребнија оруђа и материјала за производљу као и најпрешније потрошачке артикле набави сама држава. Поред ове набавке које •ке вршити држава набављаће разне артикле и трговци. Држава, односно Министарство II а р о д н е Привреде трудике се свим средствима да им тај посао што више омогуки и олакша. У том циљу предвиђене су и одредбе о царииском ослооофељу, о рефакцијама железничким о увозним премијама. Мефу тим срествима, долази наравно и ствараше трговач-

ког кредит ч, који ће се гакоће потиомагачи на све начине. У другом реду долазидржавна брига да се сва купљена оруђа л материјал за производнл „ао и артнкле потроппке г -шномерно Ј>астуре у земљи сразм<-рно потребама гВааог појединог краја. У овом цгЉу ја сам аигажоаао за * ачадп. п као помокпе рр 1 ане:сакс)управна тела, округе и општиие н привредне корпорације: Главни Сммјз Земљорздничких Бадруга,- ( рпско Пољопринредно Друшгво, Трговачку, Пндусгријску и Закатлијску Комору. Ова тела иајбоље позиију локалне приликс' ге ми она пружају .ј •.•)>• .10 гаранцнј. за равномер .ч расцоред купг.г.и у. сс само ио !••;,•, да и у о вом, као и у свима другим пословима, ја апелујем на помоћ и сарадњу народних послаиика. Што се тиче распореда ових артикала, које поједи ни трговци буду увозили у земљу, држава нема начина да утиче на тај распоред али с. нравом се надам да ће слободна конкурепција и закон поиуде и тражље утицати и овде на равномерну поделу. Последњн а у исто време и најважниЈи задатак лежи у томе да це цривредна снага и целокуцац у : з.емљи привредни инвентар искорнсти што рационалније. Оскудица, која ће у том погледу владати одлучила ме је да учиним извесна ограничења у слободном кретању цривредника, као и извесна цдстуцаља од нормалногначана рада.која ограничења и одсгупања у првом моменгу могу изгледати врло тешка, али која ћс по повратку уземљубити неоиходно погребна. Да напоменем одмах да

ке се ова интервенција државе појавити само код иољонривредне производње једно због тога шго је оиа најважнија грана наше народпе иривреде и друго због тога што ке се оскудииа у средстаима за производњу овде највише осекаги. У осталом оваква и слична ограничења постоје у свима другим ратујуким државама. По чл. 9 закона држава ке сва иабављена оруфа и материјал за пољопривредну производњу, а тако и сто и стоку за рад ПјЈОдавати не појединим пољопривредницима већ самосамоупрашЈИм телима: окрузима и опшгинана и земљорадиичким ОЈнанизацијама: задругама. Продајуки им ова срества, држана им ставља у дужност да помоћу њих а пргко нарочитих одбора (код отштиие н округа) обрађују јавна и ариватна имања, како кад потј>еба буде изискала. Али извршење ове дужноста доноси и општинама и задругама лепу награду за њихов гр.уд, — јер послеЈ изнесног времена кад сФ привредне прилике у земљи колико толико среде, оне иродвју земљорздницима с.за ова, од државе у пола цене иримљена производна сргстна, уносеки цео вишак продајне цене у своје касе. С друесстраие закрнцредвика тацо1;е у иртеррсу што }).'" •г-охЛНиј 'зе?.:афС, Г 1:рО' изподње, и рекврзицију оруђч и стоке за рад, који ее налазе у привагној свс-

То јс испшна, госшг1)0, али ц пшшшмј сЈии ког мира српски војници и српско оружје нс!',е имаши вишс иииипа да кижу. (Вцд, ћсмо! — Ур. »Н. (].«). У осталом шти аи Срби смишритс ли иоиипен мир? Ји се не ралумем много у полшници, или то добро знам ди ми Срби не можемо ди скт ■ иимо мир по цену жртвовања српске земље А без мора не можемо живети. Морамо се ујединити с Црном Гором и — И? — - Разуме се да осшале тачке. нису сада актуелне. — Мпслите ли на Босну? — Па.јесте, и на тосам мислила. Уви'1)ам да се у данашњем сшању не може озбиљно говорити о томе И ово бч била вслики жртва за нас, јерсмоуовом рату за нмционилнс идеале највише крви ми пролили «. * Кад наши у иоробљеној Отаџбини о то божњем миру овако гово]>с са непријатељским игенпшма, може се онди претпосптвипш шти они о томе мисле и како гледаји на исход овога рати.

УРУСИЈИ Политичка ситуација Пегро 1 рад, 5. априла Један од најутицајнијих члааова народних комесара, 'Јуначарски, дао је уреднику Новаја Жизњ значајну изјаву о вођењу политиг.ј коју максималисти мисле да усврје. »• -дада Совјета — рекао је оц — није противна идеји о сцоразу.цу са нај.рши. као принудне радове.' бољим слој 4 има буржоазиИ једно и друго разуме се, Ј ЈУ

само онда, ако се та мера покаже као неопходно по требпа и само онде где та реквизиција и принудни рад не нанесу ш гету дотич ном привреднику. Најзад се законом пред вика и таксација цене за артикле који служе за подмирење најпрешнијих по требл (животне намирнице) Ова одредба ограничава слободну трговину; али сматрам да је такво ограничен ? е у интересу- потрошача неопходно цотребно. Ово су главни прицципи, који су ме ЈЈуКОВОДИЛИ при израдп овог законскогпројекта, а целокупан рад Министарства на овом тешком привредном проблему и детзљна објашњења о појединим законским одредбама имаћу част изложити Народној Скупштини приликом дисжусије претреса самог закона. 12111 1918. Крф.

НАШИ У П0Р0БЉЕН0Ј ОТАЏБИНИ О тобожњем миру са непријатељем Ма1јарски лш и, »Будапести Хирлап « доноси у броју од 75. марта ову интерссуцтџу ствар : »Јене Ирињи, иала.нТш сс у Бсограду, упитао је госпођу код које станује : ишт она мисли о миру. Госшгђа Мара Миловановикка, жсна рсзервног коњичког капстана, одговорила је, на тврднлЈ рвог новинара да је ис.точни рат завршен, овако: Иас нећетс мо1ш сваритц ч — пазитс! — Ми смо и сувише тежак залогај за непријатељски стрмцк. — Признајсм, госпо1)о! — одговорио је дописник .»— Али не мислите ли да је вапијуЈц интсрес српског народа ди што пре затра жи мир ? — Кад би хтели поштрн мир да склопите с нами, брзо би се могли споразумети. Али нам неможетедиктовати такав мир каоиџпо сте диктовали Русима и Румунима.

је. У Русији се не може успоставити чисто соција-

листички режим, јер би он изазвао њено фатално распарчавање. Неопходно је потребна слога свију снага земље, т. ј. споразум са финансијерима и великим ивдустријалцима. Не могуке је остварити револуционарни социјалистички режи.м само конфискацијом ПЈЈИватних предузека. Нлмеке сс тапоке аг.есн.л рсрргацизоција војске и сви . способни инструктори које Јуји позицамо' на посао мррају узети активног учешћа у раду ради снасења отаџбане«.

БУГАРСКИ - „МАШОНСКИ ПРОТЕСТ ' 1

XII Пигање Егсарије н њепо оснивање иије изосгало ни у овом »Протесту Македонаца«. Њега Бугари свуда ваде као »кебу из иојасасо Да им није још овога питања — ко зна шта би раднли. Оно им је срество са којим покушавају обманути сгранце — као да је плебисцитом решено »Ма ћедонско питање« у корист Бугара — као шго већ речр Ризцв Венделу. {Биме »доказујуа да се је народ прокламовао за »Бугаре« и најзад оно им служи свему и свачему да га према приликама у моменту употребе. Многи наши интелектуалци изнели су ово питање и расправили га онако — како се је у ствари развијале и побуде народа које Су исто изазвили. Г. Вендел у своме одговору Гизову овај је одељак расветлио бол.е него ли ма ко, али сви разлози, сви историјски аргументи овога питања иду за Бугаре у кош. Они де праве глуви нрема овоме и никад се несмеју упустити у питање ове расправе. Њима је оно цотребно да га у т потребе .јгодно, а што им фцкта друго налажу то ијс се никад није и изгледа неће тицати. Стицрј политичких прилика измефу нас Ц Тур? а дао је мцха бугар-

ским агентима данајидеалнију борбу иашег народа у тим крајевима искористе за себе. Борба поведена за богослужење на словенском језику између становништва и Па гријаршије није се испољавала у националну, јер зато није имала потребе, пошто је тај народ имао сво!е народно име српско, коме ни напамет није падала промена његова. 1Јо, учестани сукоби устаника српских, а доцније ратови између Србије и Турске за ослобокење тога истога народа — учинише те су 'Гурци повели најоштрију борбу противу срискога имена. Школе нозагваЈ)аше, учигеље и свештенике српске поубијаше и по хапсанама позатвајшше; српске књиге почеше уништавати — Једцом речју по признању самих турских писмених извора, који су се по турским архивама нашли: »Треба то кауриско име уништити да би једном душом данули«. И 'јГурци, КОЈИ нису у цолитици били наивчине, нашли су најзгоднвје срество да противу Срба употребе Бугаре који су се, — благодареки графу Игљцтијеву, тадањем руском послацику у ЦариЈ-раду — век били сместили у Елсархију. Од тадц је настцлц права хајка ца све што је срц-