Velika Srbija

БРОЈ 723.

СОЛУН, СУБОТА М. АПРИЛА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

*

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4Т>0 драхме, громесечно 13-50 драхми, годишње 54 драхми.

РУКОПИГИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Г'тан уредништва: у.шца Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

Урсђује 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

БЕЗГРАНИЧНО ЛУДИЛ0 Незајажљивост бугарске прождрљивости Бугарска прождрљивост — нека нам се дозволи овај израз — нема граница. Она еваког дана постаје незајажљивија. И, ако овако по траје, извесно је да •ће немачки научници имати грдне муке у разуверавашу Бугарске, да какав део немачке земље није — бугарски. Ствар прилично комична, али и савршено истинита. Пре уласка у овај рат Бугарска се задовољавала констатацијом, да је Ма-ћедонија, у ве-ћем свом делу, чисто бугарска. Без обзира на то, да ли је та њена констатација одиста тачна и да ли је одговарала фактичном стаљу ствари, многинепознаваоци прилика на Балкану, заглушени уличном дерњавом бугарских агената: да је Маћедонија бугарска, сматрали су је као доста умерену. То је заголицало бугарске ;) ггртч-ГА г-7 бмрз) Ј Ј * 1 * ј

ним положајем, пристали да преговара ју са непријатељима о миру, Бугари су одмах похитали да докажу своје право на целу Добруџу. Видећи доцније, да су Немачкаи Аустрија пристале на привремено касапљење Румуније и одузимање целе Добрууе, Кугари су се покајали што су »мало« тражили и халапљиво су зинули и на — Бесарабију. Ма да су и раније били познати апетити Бугарске, ипак се свет згрануо. Међутим, ни ту Бугари нису стали. Они су нашли, да су сродни са Арнаутима и да као сродници имају бити уједињеии. Чак су се и историЈом послужили, наравно на свој начин, да докажу ту сродност и своје право на — Албанију. Кад су Бугари мислили. да су убедили свет о својим »правима« на 1 сзе побројаке земљс и

ност, а с њоме и влада Деда Радославова, па и бугарска опозиција, од једном су, лосле нашег повлачења, проширили аспирације и »права« Бугарске на све српске области до рекеМораве. Али ни на томс није остало. Кад су Грци, издајством бившег краља Константина, напустили Рупел, Драму, Кавалу и Серез, Бугари се нису задовољили самом окупацшом тих крајева, него су одмах прокламовали и своја »национална права« на њих, допуњујући их још и »правом« на Солун. А кад су Румуни, натераки силом еитуације на истоку и својим незгод-

градове, они су завирили у историју и, видевши да су још нештозаборавили, посегнули су, с историјом у руци, и на — Косово. Није ово каква измишљена шала на рачун бугарске »скромности« и бугарских »националнихправа«, него једна апсолутна истина. У свом броју од 28. фебруора ове године, Камбана допоси »докумснтован« уводни чланак о правима Бугарске наКосово.Као доказни материјал она је употребила и историју и географију и етнографију и »животне интересе бугарске расе«, па чак и народно предање. Накрајучлан-

ка она одважно, онако по бугарски, вапије: »Нећемо сумњати, да је с ових разлога и ових неоспорних и необоривих основа плодио Косово, с веома лепим и шумовигим планинама које га окружавају и земљом од Мораве до албанске границе, обухватајући округе приштински и призренски — неоспорно бугарско, и треба даостанебугарско и после закчвучења мира. Велики •ће грех понети бугарска влада ако сада, при одрефивању права Бугарске, на конференцији мира, допусти да се одсече овај бугарски крај од тела мајке Бугарске«. Тешко је паметну човеку, да нађе одговарај у•ћи израз, да би правилно окарактерисао ову и овакву бугарску прождрљивост. Изгледа нам, да Бугари желе по што по то да до1)у до свога Косова. Другојачеје тешко разумети њихово прижељкивањс за туЈјим Косовом. Нека се мало пристрпе! Можда •ће их наш Средец, који сада носи наметнутоиме Мудрости, ускоро умудрити и дефинитивно заситити. А кад то буде, Бугари -ће моћи да се поносе и — својим Косовом. На њему им нико не-ће завидети. •

ШШЧМ ВЕС1& Амстердам, 74. — Из Беча јивљају: Одбор чешких посланика решио је да се бори у корист брзог закључења мира. Посланици чешког и југословенског клуба изразили су своје неповерење новом министру спољних послова Буриану. Рим, 74. — » Месађеро « сазнаје из сигурног извора, да је кајзер извештен на време о одаши.шњу писма

ПРЕД ОДЛУКОМ

цара Карла принцу Сиксту употребили оружје противу од Бурбона. Немаца. Многи су рањени и нренешени у болшиц*. ! Узрујаност се проширила ; и ин околину. На желсзАмврвка противу Бугар иичкој станици Дравагос ске и Турске (џеколико војника СловенаI ца употребили су оружје Лондон, 14. априла. ; ради одбране своје браће прекјуче је у америч- од беса немачке масе. ком сенату всђена живај у Виндишгрзцу је један дискуси^а о питању об- Немзц опалио шамар Слојаве рата (-једињених вепцу који је дошао из Држава Гурској и Бу- Св. Ивана и причао шчо гарској. се је тога дана тамо догоМноги сенатори ИЗ- ДИЛО. Тај поступак је изаразили су своје велико звао крвав сукоб. Идућег чуђење, што Сједињене дана носланик Корошец. Државе до сада нису говореКи на другом збору објавиле рат ТИМ зем- у Св. Ивану, изјавио: је]да љама, сматрајући сада- је народ решен да жртвује шњу ситуацију абнор- све за триумф југоеловснмалном, јер Сједињене с.ке ствари. Државе не могу бити у, г ~ т 1 .«.г-дпг|Г^г.-.ртдгп^д™ рату са Немачком, а у ј м нријагељским односима ; иЛ иЛисУДЈ са њеним еаиезницнма. Заклетва чехо - словачЈуче је сенат требао да : К1,х добровољаца изгласа одлуку о том ј питању. Сматра се као ‘ Јим ’ аи Р ила врло вероватно, да - ће' До писник листа Пололо ^ 1 С, д‘ Италша на италк|анпредлог сешиора Кинга ском фронту јавља, да су бити изгласан и да 'ће чехо-словачки војници и оодмах ПО том наступити фицири положили заклетву објава рата Сједињених к °Ј а гласи: Држава Турској и Бу-ј »Обавеаујем се да ћу огарској. * ! стати веран чехо-словач.. ——- ' ,.. п ј С твари, за чију ћу се ЕЕНЦИ И НЕМЦИ, рити. Обавезујем се да ћу Појединостн једног ј ее покоравати наредба Насукоба (ционалног Савета чехо! словачке земље и да ћу сав Рим, 11. априла [свој рад употребити за доСукоби који су се дого-јбро народа и отаџбине«. дили пре неколико дана у • Церемонија полагања заСв. Ивану измефу Немаца[ клетве била је врло дири Словенаца били сј г оз-!љива. Чехо-словачки војнибиљних размера. Немци сајД 0 отпевалису са капом у Дране дошли су са својимјРУЦ и чешку химну. Многи послаником у Св. Иван уј с У плакали од узбућења. намери да овај узме реч на[^ в0 Ј свечаности присусгвословеначком збору. Слове-| вале С У мвоге вићеније Iиичности начки су се посланици успротивили вичући: »Напо-1

ље Немци!« Ови су одговорили називајући Словенце лиздајницима«. ГТотом је дошло до сукоба. Маса је почела да туче Немце који су бегали ка железничкој станици. Словенци су разрушили станичне ограде и

ПР83НДНИ ШНЕВРИ Изјава председника италијанске владе Рим, 14, априла. Министар спољних послова, г. Сониио, замолио је на .једној седници пар-

ламеита посланика Чириани-а да не претреса питање о предлозима мира који с у ових дана били предмет мећународне полемике. »,1а врло добро познајем — наставио је министар — иитересовање мојих колега у парламенту, изазвано живом полемиком измећу г. Клемансоа и аустроугарске владе о преговорима сепаратног мира. Моја је жеља, а и у интересу је земље, дасе ме узимају у претресање таква питања. Влада зна да је то непријатељски маневар садвојаким циљем:дасеизазове неслога код Савезника и да се искорисги народно осећање које могу изазвати код стаиовнпштва многе вести о преговорима за м и р.!

Познајући намере непријатеља, италијанска влада никада није узимала у озбиљан поступак љегове пацифистичке маневре. Изјављујем ово зато, да би се угушили гласови које непријатељ и дефетисти протурају на страни, као и у земљи, о неким условима за мир које је Аусгрија тобоже вољна да поднесе. Данас не желим детаљно говорити о тој ТСМИ из разлога да се не појаве дискусије које би корисно послужиле неваљалим циљевима иепријатеља. Ја, дакле, молим г. Чирш.ни-а, да не инсистира на тражењу објашњења по том питању, јер га нећу дати.« Посланик Чириани био задовол>ан са овг ч изјавом г. Сонина.

ИЗ Н&РОДНЕ СКУПШТИНЕ Дискусија о устанку у Србији и о кредитима Крф, 12. априла Данас на дневном редуу Скупштини одговор Председника Владе на интерпелацију Илије Илића и Светозара Ћорћевића и другова о побуни у Србијн. Сетнипа по«»ела ' г У •*ва. Лосланичке клупе пуне; 1 алерије такофе. У дипломатској ложи посланици Француске, Енглеске и Румуније, секретари посланстава Сједињених Држава Америчких и Италије и њихови тумачи. Све то као и тишина и озбиљност на лицима свију дају седници свечан изглед. Пошго су интерпеланти Ђорћевић и Илнћ образложили своје посгбне интерпелације, полако са министарског стола устаје Министар Унутрашњих Дела г. Љуба Јовановић, коме је Председник Владе уступио одговор на ове интерпелације. Кроз тајац Господин Министар полако и мирно почиње излагати тужне догаћаје који су се прошлога про-

|лећа десили у поробл,еној [нам Огаџбини. Још однајстаријег историјског доба па до данашњих дана Бугарска је грамзила за оним што није њено; она и сада полаже уображено праВО -ОПЦЈ',- . 1 Г-: : Г« Турци од нас а не од Бугара освојили и коју смо од Турака ослободили ми а не они. Да преваре свет о тобожњим правима фалсификују документа, пишу разне чланке и издају произвољне карте. Ми имамо нешто јаче од свега тога: живот ннродни. У освајачкој незајажљивости они тврде да је њихово и Поморавље, Тимок, Крајина и јужно Поморавље са Врањом. Уни су и Аа садањег Министра Председника, који је роћен у Источној С-рбији, рекли дч је бугарски отпадник, као што су доказивали и за нашег прослављеног јунака Краљевића Марка да је Бугарин, као што је то и Хајдук Вељко, пошто су

ОАОПШТЕЊА — Сајџиска радња Мише Лазаревика у Солуну улица Венизелос број 12, моли своју муштерију којој је оправила стари сат аатворен емалиран, па му је место његовог сата дала исто такав други сат у коме су у капку урезана слова Ж. Д. Т., да му исти врати. 1-2 — Вида Калдерон, родом из Битоља, стара 30. година, умрла је 31 марта о. г. у овд. болници за Српске избеглице. ИзканцеларијеКраљ.Срп. Генералног Консулата у Солуну бр. 2936 11 априла 1918' год. — Капетан Антоније Стојановић, има писмо од Атинске Банке у овом Консулату зашта се умољава да му предстане. Из канцеларије Краљ. Срп. Генералног Консулата у Солуну 11 априла 1918 год.

— Позивају се да јаве своје адресе Одељењу Службе Безбедности с позивом на бр. 1496. Стојан Ракић, ћурчија из Смољинца окр. пожаревачког. Гавра Милојковић, управник крушевач. пор. одељења, и Милутин Станојловић. — Да се јаве оделењу службе безбедности: г. „г. Љуб. Туцаковић арт. капетан и Воја Чакаревић, председник општине охридске. — Ако ко зна, где се налаве доле именована лица, моли се, да њихове адресе достави Одљењу Службе Безбедности улица Краља Петра бр. 70. и то: Василије Томић, практикант. Ђ о р ћ е Димитријевић, пракгикант. Малић Биљаловић, служитељ. Петар Јовић, пракгикант. Сима Живуловић, практикант. ј

Ђорће Томић, практитикант. Сава Жмијић, практикант. Христа Ђорћевић, практикант. — Позива се Тодор Лекић, трговац из Скопља, да се одмах јави царинској Делегацији (Битољска ул. бр. 86.) ради хитног саопштења с позивом на акт Ц. Д. Бр. 702, 1918 године. — Јавна продаја у згради руског генералног консулата — Авени Краљице Олге 18. У недељу 15/28 априла у 11 часова изјутра лицитацијом ће се продавати један клавир, ћилимови, старо оружје, одело, намештај и т. д. покојног руског генералног консула у овој вароши г. Кала. Ствари се могу видети сваког дана од 9 до 1 сата пре подне и од 3 до 7 сати по јподне.

— На Цвети 15. • ов. м. одржаће после службе Божије у цркви Св.Саве, трогодишњи помен својим незаборављеним родитељима, г-ћа Б. Ог. Кириакидеса вој. лекара. — Мирко Тодоровић обвезник чеге Бр. П. XX извештава све своје другове и пријатеље да је његов добри и никад непрежаљени брат Стеван Тодоровић, двадесето-четворо годишњи члан фирме Бра ће Тодороваћа грг. из Љубовије, после кратког и тешког боловаља испустио своју душу 6 овог месеца у Сакуљеву, као обвезник трећег позива. Извешгавајући другове и пријагеље, како моје тако и мога покојнога брата, обавезан сам најтоплије заблагодарити команданту г. Милошу Манојловићу као и осталима г.г. официрима, начелнику ст&ни це г. Ковачевићу и стаиичном особљу, снештенику

г. Станку Гошићу покојниковом добром пријатељу, подофицирима и војиицима, који испратигае мога брата до вечне куће и тиме му указаше и последњу почаст са своје стране покојнику. За мавек ожалошћенм за своји« драпш братом 1—3 Мирко Тодоровић.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ Наже именовани из Кладова среза кључког округа крајинског, |јавл>ају својима да су живи и здрави и то: Резсрв. пешад. капетан II кл. Јован Н. Настасијевић-Ђорћевић »Морун« Милија Ерић, Мита Николајевић, Стева Барбатесковић Јован и Никола Челенковић, Стојан Јончић, Мита Морун, Никола, Милан и Драгутин Цингалашевић, Ђорће Мијучић, Јанко Мокић, Павле Дуњеранкић,!

Пера А. Мизаковић, Милан Анћелковић, Никола Јанковић, Влада Михајловић, Мика Граовац, Цанко Граовац, Димитрије Ћирковић, Раша Петровић, Власта Анћелковић, Веља Петровић поручник, Стојан Вожвновић, Влада Марковић порезник, Аца Ннколајевић, Јован Николајевић, Милан Анћелковић, Влада П. Ђорћевић, Илија Барбуловић, Влада Јовановић практикант, Траило Недељковић, Драги Завишић, Мита Геннћ и Милан Николићпоштар. Пегар Ђ. Николић болничар 36 Генерал. болница Бр. 999-6 извештова суд општине Костојевачке срез рачански округ ужички да су доле именовани живи и здрави: Љубисав и Драгољуб Јеремић, Јаћим, Драгомир, Алекса, Чеда и Рака Новаковићи. Савко Бабић, Сретен Чолић, Пан!телија Живковић, Радован

Димитријевић, Недељко и Божо Вујићи, Радомир Зарић. Рајко Владимир и Вељо Ивановићи, Рајо Тешић Гвозден Спасојевић, Рајо Јевтић, Рајко Ђокић, Ивко Драгомир и Радисав Ћуричићи, Обрад, Обрадин и Јовиша Трифуновићи, Никодин Филиповић, Лука СпасоЈевић, Станко Александра Мигровића, Чеда Павловић, Будимир Николић, Велизар Петронијевић, Велисав и Тома Перчићи, Лаз. Димитријевић, Светислав Кузмановић, Јеврем из Церја и Љубомир Петровић. — Бошко Г. Јовановић, 3 завојиште, пошта 315, извештава своју породицу у селу Слатини, срез тамнавски округ ваљевски да је жив и здрав и моли за одговор. — Илија Ранковић, 3 брдска багерија пошта 216 извештава своју фамилију у селу Појазитову, срез и округ крагујевачки да је