Velika Srbija
СТРАНА 2.
»В Е Л И К А С Р Б И Ј А«
БРОЈ 728
лед тога је гајење стоке постало теже и интензив није, где је пољопривредник био упућен да мањи или исти број стоке и преко дана држи затворен у шталама, двориштима итд. или да је напаша лоред пута и поред свота ииања. Али кад се узме у обзир велики лични труд и дангуба око таквог држања стоке, а нарочито вредност хране, коју стока потроши, морамо признати да смо у последње време постали нрилично скупи произво■ђачи стоке. — ВеК пред сам рат 1912. године почела се опажати извесна нелагодност и тешкоћа у околности шго смб више абмљи шта разорали него шго можемо с коришћу обрадити највећим делом услед оскудице у људској радној снази, да се је многима почела нагурати мисао да један део своје земље понова уливаде и да га одреде сточарским циљевима. Наше прилике носле рата измениКе се у овом правцу још више: бићерелативно мало људи а довољно земље те се помисао на заједничке сеоске испусте прнова јавља. Значај заједничких испуста за стоку има да буде као и омај дечјих забавишта: да сопственици своју стоку не морају преко дана држаги затворену нили је лично чувати, док су раније често и своју децу из школе вадили да би им чувала сгоку. Стварање заједничких просторија за чување и испашу стоке биће нарочито благогворно за сиромашнији сталеж, који је у главном и проузроковао у своје време њихов нестанак, остав без стоке и не могући се више њима користити, јер он ће се тада моћи више бавити сточарењем без кога се благостање и напредак пољопривредника не да ни замислити. Испусти су нарочито ко рисни за младу и ситну стоку, једно што је слободно кретање неопходно погребно за правилан пораст младе стоке, а друго што је то економније, јер се стока делом и нахрани, и треће што се извеснезаразие болести, од којих на првом месту долази туберкулоза, не могу код стоке, која се на пољу налази, тако лако да развију. Ја у
тим испустима гледам, отворено кажем, један врло важан услов за подизање нашег сточарства и скрећем пзжњу меродавнимада преко овог питања не прећу лака срца. У новим крајевима треба ово ннрочито имати па уму да се при расподели земље оставе комплекси за заједничку улотребу, а да се и у старим границама одмах приступи комасацији и катастрацији земље имајући у виду потребу о заједничким пашњацима. 8. Пружити земљораднику кредит за набавку стоке, производњу пи^е игд. 9. Угврдити план о поправци наше стоке увожењем приплодних грла страпих раса сходно потребама појединих крајева каше зсмље, а имајући у виду аклиматизационе подобности појединих раса. Још одмах предузети све претходне мере да се ово увожење може отпочети чим прилике, по свршетку рата, то буду допустиле. 10. Обезбедшпи здрпвље
стоке и осигурати је од зараза. Ми ћемо пссле рата бити у овом погледу у сасвим друкчијем положају него пре: Ово мало сгоке што нам буде остало толико ће нам бити драгоцено да не смемо упустити ни једно грло да нам пропадне, колико је год то у мо1,и државе и људског предвићања одн. науке. Ранији греси у овом правцу могли су се услед доволшог броја стоке и претрпети и мање осетити, али сада, код овако малог броја стоке, они би били неразумни и убиствени. Ово обезбећење здравља наше стоке може се постићи једино уз сарадњу солидно оргаиизоване ветеринарне. службе, која тај посао има у главном на себе да прими. Ветеринар на струка има се реорганисати и поставити на модерну рационалну основу, јер се на њу сад имају ставити много веће наде и много тсжи задатци него раније. (Свршиће се)
БОРВЕ НА 3АПАДУ Коментари и појединости Париз, 19. — Генералисим Фош је изјавио новинарима. даје положај Савезника бољи и много бол.и од положаја Немаца. Цирих, 19. — Првих недеља немачке офанзиве, у болницама Екс-ла-Шапел било је 100 000 рањеника. Париз, 19. — Тактика одбране и прогив-напади дају најбоље резултате. Вести из Немачке, преко неутралиих држава, јављају, да продужење рата изазива код немачког народа велику узнемиреност. Лондон, 19. — Војни дописник телеграфије без жица јавља: Пенријагељ је 10. априла отпочео сиетематски напад на савезничке положаје: Кемел—Касел — Ипр. Папад је извршен са 15 дивизија. Немци су претрпели страховиге губитке пре пего је напад отпочео. Али кадп су 10 априла почелн нападати у густим колоиама, савезничке су тр>пе узастопце одбијале еве налете са бескрајним губитцима по непријатеља. Францутти су заробили известан број војника. Источно од В-рмезела н измећу Локре и Шерпенберга Немци нису могли оствариги никакав успех. Борбе су се завршиле на штету Немаца. Безуспешни и учестани налети непријатеља успели су да униште код немачких војника сваку наду у могућност победе. Огроман пораз Иемаца види се и по томе, што они намерно нису хтели да објаве у званичном комуникеу борбе код Локре, у којима су употребили огромне снаге и прегрпели страховите тубитке. Лондон, 19. Тајмс пише: Генералисим Фош и франпуске армије чине чуда. Ми се искрено дивимо брзипи француских свежих јединица, које су нам пригекле у помоћ. Њихов је долазак освежио и неизмерно охрабрио наше армије. Борба око заузећа пристаништа на Ла Маншу може трајати целог лета. Ати док постоје француски и енглески пукови, који ће осујетити пут, ни један немачки генерал не-ће никада устети да доспе до висова више Булоње.
с д г * т н * х Са солу-н. фронта Француеки коминике Солун, 19. априла На сектору Вардара иавршен је смео препад. који је нанео Вупарима осетне гуСЈигке. Заробљено је војника. Северно од Ветреника срцска 'е артиљерија тукла нспријатељеке трупеу иокрету. Грчки авијатичари оборили су северно од Ђев’5(уелије непријатељски пероплаЈ Енглески су авијатичари бацили ваше од 1000 килограмај експлозива на неприг ”ељске логореублизи (емир-Хисара. Грч I су аероплани успешно бомба|>довали Тополани северно од сереске станице. Фраац. комнникв Париз, 19. априла Врло јака а]л рлеријска бо])ба у областиВилер—Бретоне и на обалама Авре. У Лорену француске су патроле заробиле војмика. На осталом фронту ноћ је прошла на миру. Доцннје. — Сем јаког бомбардонања у области северио од Мондидиеа дан је прошао на миру. Солунск и фронт. Узајамна артилеријска борба на разним секторима фронта. На српском сектору, у области Ветреника, одбијени су многи непријатељски н а п а д и На завијутку Црне Реке француски су одрсди разјурили многебугарске ! ишднице. Савез н и чкн а в и ј а тича р и извршили сумнога бомбардовања, У ваздушној борби оборена су два бугаррка аероплана. Евглеоки коминико Лондон, 19 априла Одбијен је локалан непријатељски напад у близини Сен Жилиена. Наше су трупе заузеле на јуриш непријатељске положаје на сектору Метерема и заробиле неколико војника. У успешиој операцији француске су трупе лобољшале своје положаје у близини Локре. Доцннјс. — Активност непријатељске артиљерије у близини Бетима и у области Локре. На
ФРОНТОВД
осталом фрон гу обична канонада и локални сукоби. Енглеске су трупе заробиле у току марта 1918. године 1061 војника и 59 официра; у току априла 5241 војника, од којих 130 официра. У овај број не улазе војиици које су француске трупе заробиле. Италиј. ксшинике Рим, 19. априла Енглеске су патроле напеле непријатељу губитке југо-западно од Канове и јужно од Азијага. Актив|фст непријатељске артиљерије у зони Тонале, у области Азијаго, на обалама Бренте и у близини Кор
зире. Наша је артиљерија енергично одговарала и изазнала полшре и експлозију у непријател,ским линијама. ВДЖНЕ ВЕСТИ Цирих. — Дописник 'Геглише Рундшау у Бечу јавља, да ће бугарски краљ Фердинанд вратити посету сулгану у току маја. Ваза. — Главни шгаб јавља, да је један батал,он заузео Або. Црвена гарда напушта обалу измефу Хангое и Нистад и повлачи се у унутрашњосг земље. Лондон. — Грчки министар војни Микалокопулос рааговардо јо, са.енглеским министрима Лојдом Цорџом, Балфуром и Милнером. Д Н Е В Н Е В Е С Т П ИЗВЕШТАЈ СРИСКЕ БОЛНИЦе! Штокхо ^. ма ' авља ЈУ : Г . е , 4 0 1Г г нерали Корнилов и А Од 8. до 15. априла бо- г • '
статују, да су сада први пут све странке бациле сву одговорност за данашње стање у АустроУгарској на цара Карла. Аустријски парламепт поново је одложен због тешкогстањау Монархији. Париз, 19. — У Француску је стигао корпус чешких добровољаца. Вашингтон, 19. Сваки дан даје нов доказ америчког војног индустријскоги финансијског напорау корист огромног рата. Надлежни кругови мисле да Ф.е 1918. година биги оешавајућа у смис;1у да Ее победити велико јединство савезничке акције и одредити оријентацију коначне победе. Париз, 19. — Из
ДОПУТОВАО Његово Преосвешгенство Дебарско - велешки Епископ, Господин Варнава, допутовао је јуче у Солун. НОВО СРЕДСТВО ГЈрема загребачким листовима, оделни предстојник хрватске владе за про свету, Др. Ројц, памерава да о трошку хрватске земаљске владе изда хрватски конверзациони лексикон. Трошкови ће изнети три милиона круна. Осврћући се на то, бечка Рајхспост напада због тога Хрватску владу, нарочито што речник треба да буде писан источним наречјем, из чега закључује да ће то бити ново средство за уједињење Југо оловена. Чега ли плашити! ?
се још неће
НАШВИЈЕ ВЕСТИ
Верн, 19 .— У Прагу ф дошло до великих сукоба између ' чешких и мађарских пукова. Има много жртава. Појединоети јот нема. Берн, 19. — Немачка штампасвеје нсрвознија збогнеуспеха последљег напада на западном фронту и отворено прети Швајцарској да ће убрзо доки крај њене неутралности. Берн, 19. — Немачка Је посгавила нове и још теже услове Румунији, не признајући потписати мир. Због овога је
Од 8. до 10 . април_ __ 1 лексиЈев приспели су у ловало је 10 лица; м т ога ПеТроград. Максималису оздравила 2, а осгало сти из Украјине беже на на боловању 14 лица. Крим. Немци настављају Бр. 3387. Из капцеларије своје напредовање у РуКраљевско Српског Гене- СИ Ј И и П0 Р°Д протеста максималистичке владе. Руска црноморска флота решена је на отпор противу Немаца, ако ови покушају да напредују ка Севастопољу. Мадрид, 19.—Принц Сикст од Бурбона посетио је шпанског краља Алфонса и објаснио му је пацифистички дух Карловог писма. Рим. 19. — Постигнут је споразум изме■ђу Холандије и Немачке. Холанди|а дозвољава пренос песка и животних намирница и цемента који неће бити у свима румунским кру- употребљен за ратне
ралног Консулата у Солуну, 18. априла. СРПСКО ТРГОВАЧКО ДРУШТВО Обавља све банкарске послове. Врши размену новца гјо најпоаољнијим дневним курсевима. Прима новац на штедњу и чување. Канцеларија се налази у улици Александра Великог бр. 7, у згради хотела »Кавала«, преко пута бив. грчке централне поште.
циљеве.
говима избило велико незадовољство противу Маргиломана. Париз, 1.9. При Папиа 19 1 пп \ пов Р а,пк У са фронта иариз, и. — 1ро- ^клемансохеиз авиодоструки напал Немаца /ш Ј ор Ј ере дела на западном фронту , с Ј а гАрло скоро ко,и су извели са огром-' * ^ ним снагама, потпуно ■ ^ 3 јепропао. ћемци су претрпелн страховите губитке. Кнглески ратни дописници тврде: да је Нсмцима нсмогуће лоново употребити дшшзијс које су до сад учествовале у овим 6орбама. ј жртвовањем извршила Т Т ’ 1Г . н ‘је препад јужно одГраЦирих, 19. листови дешнице и довела занеутралних држава кон-’ робљенике.
Са нашег фронта Српски званичан извештај Солун, 19. априла 18. априла јача обострана пешадиска и артилеријска ватра. Једна патрола са великим по-
ови: Драгутин Величковић, Тома Станојевић, Мита Ристић, Станко Пешић, Анћел Стошић са два сина, Драгутин Јовић, Анта Павловић, Станојко Пешић, Станојко Станојевић, Никцла Илић, сри из Првоказа, Душан Николић, „Војис чав Ђорђевић из Дуга Луку. Сви моле за извештаЈ од својих фамилија из Србије. Н Л ВА КЊИГА: ТаЈна Превратиа Оргавизација, целокупап ч. звештај са познатог цретреса у Војном Суду за Официре, заједно са пресудама. Књига има 040 страна. Цена јој је 5 драхми. Поруџбине треба упућивати: Николи Л. Бркићу, новинару, — Солун, Краља Пегра улица бр. 70 (у згради уредништва »Велике Србије). Књига :е може добити и у књижари М. Ристивојевића, дод Беле Куле, у Солуну.
СРПСКА КЊИЖАРА М. РИСТИВОЈЕВИЋД Код Беле Куле Препоручује поред осталих књига: Роман »Хању« др. 3. »Српску Драму« др. ‘4. »Енглескигру у српској 1 војсци« др. 3 50. Доживља јји Наредиика Миладина са ■додатком слика из српског повлачења кроз Албанију : др. 3. »Југославију« др. 2*50. ; »Изгнаник свете жртве« др. 2. »На Капији Будућности« превод од Анатона Фпанса др. Р50. »На Рекама Маћедонским« др. 1-50, »На Помолу« др. Г50. »Под Туђим (Кровом« др. Г50. Велики календар »Домовина« др. 1. 'Кали:’пар џепни др. (Г40. Учитељ еппеског језика од Ђ. Петровића у меком по• везу др. 3-50 у тврдом др. ј5. Уџбеник француског јеј зика од Алкалаја др. 4 — од ' Плеца др. 2-50. Свеске »Мале Библиотеке« комад 0.40 др. Венеричне болести др. 2. . Нови Завјег у фином по'везу др. 1-50. Тајна Орга.низација др, 5. ј Дописне беле карте по шајнижој цени.
Н О В О: Мали џепни речнпк који садржи 40 страна најпотребнијих разговора Српско Француских, 'Галијанских и Енглеских писано српски др. 1-20. Роман «Наше Срце« са сликама др. 4. Речнике од Стевовића српско-Француске н Француско-с-рпске комад 6 50 драхми. Књпжара моли поштоване муштерије са фронтч да поруџбину врше преко курира пошто јој немогуке слати робу преко поште.
о ооо-оо оеооо сооос \ кафана „ВАЛ>ЕВ0“ Игњитпјева улица Ор. 390 Препоручује своје Његошко вино, које ке га продавати само за ускршње празнике, као и остала нриродна ника. Поред кафане препоричује и своју добро 8 урекену срнску кујну. 3« носету моле 8 Драгић и Теша У 3—3 Ввљевци бООООООООООООООО
ШТД»ПАР«ЈА ЈЕЈШКА СРБИЈА“ Штаипарија »Великв Србије« снабдевена је свмм потребним материјал. , и машинеријом за израду свих штампарских послова, као: књига. формулара, плаката, огласа и т. д. и то осим ерпског и на свима Савезничким језицима. Послови се примају у штампарији »Велике Србије«, ул. краља Петра бр. 70 (прва трамвајска станица од Камаре, идући ка жељ.станици) Израда брза, тачна и солидна. Ценеврло умерене.
УРЕДНИШТВО „ВЕЈИНЕ СРБИЈЕ“ ПРИМА 0 ГЛАСЕ ПО ИАЈУМЕРЕИИЈОЈ ЦЕИН.
I 0600 000 000 оооо БАЗАР КАМХИ ? МАНИФАКТУРНА радња ? о Трговац из Битоља о 2 Продаје свилене, ву- § ® нене, памучне ткани- ® | не за даме. Цепе су Т о врло умерене. о о Улица Фртнкова бр. о ® 41 — Солун. 3 15 ° о о оооо ооо—осо оооо
СРПСКИ МА1АЦИН ДУШАКА СТОЈА ЈОВИЋА Навахија Лимбо ул. бр. 36 пошавши од хотел Париза ка П окривеној Чаршији прва улица десчо у непосредној близини Бурмали џамије Има на стоваришту разне сорте гарантирано ччстог природног вина у бурадима и флашама, које нарочито препоручује српским менажама. Магацин је обилно снабдевен коњаком„ликерима, ракијом и осталом робом. Продаја на велико и ка мвло. Цене умерене. 21-30
НОВА КЊИГА Ту скоро изашла је нова књига: Срби и Бугари, у прошлости и садашњости, историско - политичка расправа са етнографском картом Срба, Хрвага и Словенаца. Књига има 104 стране. Написао Овчепољски. Цена 2’50 драхми. Може се добити у администрацији нашега листа и у радњи Ђорћа Цупаре — Мисир Чаршија. 3—4
Нова американсказубна клиника Д-р ПАНАСКЕВОПУЛОСА ул. Егнатија бр. 367 на углу »Ка мара« Једини атеље нове американске зубне клинике, где се могу излечити болесни зуби и начинити вештачке америкаиски десни са зубима. За господу: српске официре и војнике знатан попуст у ценама. 12—12 ~зш\» г.мјјјч ,гдал
сооогосооооогсчсчоооо ^ Д-р АЛЕКСЗНДРИДЕС
Специјалиста за интерне болеетп Директор Волнице за заразне болссти Прнма свакога дана од X 11 и по до а по чгс - : у / француској апотеци, ул. Д Франк бр. 35, а од 3—4 код б куће, у улицн Престоло- 0 насл. Ђорћа бр. 33. п НЗ. Инјскцпја силвар.мна 6 и галила против сифилиса. ()
8-13
8
СИФИЛИС и све венеричне болести лечи са потпуним успехом директор болнице венеричних болести у Солуну Д-р ХРИСТ. ХРИСТОДУЛУ прима у својој клиници: од 3 до 6 и по час. по подне ул. Етнатија бр. 314, улаз из ул. Методио 15. 17-30
Штампарија »Велика Србија« Краља Петра ул. бр. 70.