Velika Srbija

ВРОЈ 732.

СОЛУН. СРКДА 2Г>. АПРИЛА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 Г>0 драхме, громесечно 13-50 драхми, годиши.е 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ

Сган уреднишгва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

I I

Урефује 0 Д Б 0 ! Ј

I I I I

БРОЈ 15 лепта

0 ВАНРЕДНИМ КРВДИТИМА Извод из говора Министра Народне Привреде г. Дра Велизара Јанковића

У свом дугом говору дао је одговор посланицима из опозиције иа њихове приговоре иизјавио да хо-ће да баци шш више светлости на финансијска питања, како би пре решења сваки посланик имао пуну слику о нашој фи нансијској ситуацији и примио пуну одговорностза сво! вотум.Противно тврћењу опозиције да Финансијски Одбор није добио доволшо обавештења, износи да су та обавештења дата, као: усмени експозео општој финанси 1 ској ситуацији и о америчком авансу; деталше информације и рачунске таблице штампане су у Завршном Рачуну заИ)16. годину; дати су аутографисани табедарни нрегледи о расходима у 1917. години и о распореду и утрошку америчког аванса. Ауто; рафисан је извештај > Ји-флимсп 1 арНОг Одбора и дата су сва усмена обавештења на питања које је Финансијски Одбор тражио, сем оних на која се из техничких разлога није могло одговорити. Односноконтроле финансијске вели, да је она свакако сада јача но што 1 е раније била. Парламенат највишеингересујеполитичка парламентарна контрола у виду буџета, Завршног Рачуна, Парламентарног Одбора. Али је буџет данас немогуће израдити,Јерфалеосновни елементи: завршни рачуни за последње три године. И иначе сваки буџет који би се сад израдио за прилике у

изгнанству постап би потпуно неупо!реолдпЈ оног момента кад до■ђемо у земљу. Тада ће се појавити сасвим друкчије потребе чији се ни карактер ни величина издатка не могу сада предвидети. Уства ри и данашњи глобални кродити троше се у две петине износа по распореду буџета из 1913. године, који по закону и данас важи за личне издатке. Остали, ван буџетски издаци, врше се по решењу Министарског Савета уз учеигће Парламентарног Одбора. И у Француској,и ако је код куће, финансирало се глобалнимкредитима. И Француска је први пут после три године данасдобила буџет.Али и уФранцуској и данас као и у Енглеској буџет обухвата само један мали део државних издатака, а оне велике ратне суме троше се тамо у виду ванредних кредига глобалних. Друго средство парламентарне контроле: Завршни рачун, Србијаједобила овегодине и он ће послужити посланицима као и страним повериоцима — Савезницима —каојакаи озбиљна контрола нашегфинансирања. Парламентарни Одбордопуњује ту контролу над трошењем ванредних кредита. Само Парламентарни Одбор треба реформисати, јер се он због неодрећености законске — денласирао, присвајајући функције Владе и Главне Контроле и прелазећиправоНародне Скупштине. Он треба да се ограничи на сарадњу

с Владом у распоређивању кредита,а не може имати право рсшаваља, право вета и право да одобрава исплате. На послетку он је гпор, јер је прорлн) ч р;-н • 1917. годину идобри тек 26. априла. Односно поверљивих фондова, одговара опозицији, да њих није установила ова Влада, него да су они делом установљени законом о рачуноводству изаконом о ванред ним кредитима, а де том решењем прошлекоалиционе владе. Конгрола над њима припада но закону само Министру Председнику, Одбија приговор, да у Миниетарству Финаисија влада неред, јер се то ничим нијеутврдило. Напротив, као доказ реда и уређен.а нослужиће данас изведена цен трализација благајничке службе, вођење засебних рачуна за стране монете, банкарска организација чековске радње, ажурна евиденцша депо а у иностранству и т. д., чега раније није било. III го ( С гичс хитности закона о кредитима изјављује да је она утврђена самим законом о пословном реду који тражи, да финанеијски одбор најбрже има поднети свој извештај. И док је прошли кредит под коалицијомбио свршен у Одбору за два дана, данас је Одбору требало готово читавих месец дана. Хитност кредата намеће се и самом еитуацијом, јер неутрошених кредита има свега још највише за два месеца. Али та хктност постала је још много већа кад Је америчка Влада затражила, да се досадање краткорочне обвезниЈде, по којима смо примали по-

зајмице, епентуално могу претворити у дугорочне. 36 )Г те конверзијс допуњен је гекст првобитн 1 о кредитима како би. • 1 ад .'1 добила .. ло овлашћеи/- »■«'•!-• До сада иијз имала. X.] гност је ова била у тој! ико већа, што су досадања америчка срсдства била исцрп-

не посгављајући већини немогућне услове. ШНШНЕ ВЕСТ 8

Дондон, 25. — Немачка штампа почела је нову кампању у корист мира И поред демантиа Вати кана, немички листови стално говоре, да 'ке Пипа учинити нов корак у кољена. Затим објашњава рист мир( ,_ да то овлашћење нијеј Париз,2Л. — П редседник било ЗГОДНО тражитиза- { ф р анцуске владе г. Клесебиим ла..оном, јер би| манс0 п Р имио је иредстав се и у томе закону мо-, ништво иредентистичког

рао тражгти одговарајући кредлт. Он, међутим, за досадање америчке авапсе и иај-НуЖ' није будуае, изнео би око 70,000 ()()() динара.

А како јоШнеутроше -}' ника

них и н ангажованих кредита има свега још око 40 ми гиона динара и како је Јпозиција изјавила д: овој Влади не да ник. квих нових кредита, а о и такав засебан зак -н не би решао питаље. Влада јг међутим све чинила д до средстава из Амер>. дсђе и док она не игну помоћ ко1а сг , јл. • у Србију Не к уд< лч. .»адржааи. Госп. Др Милан Марковић рекао-је да жали и осуђу'е о .г.тоЈ у слању помоћи у Србију. Али како би тек требало жалити и осуђивати онај велики застој од годину и по дана, за време коалицгре, када се гшмоћ у Србију слала за годину дана онолика, коликО ова дзнашња Влада шаље за месец дана? Кредити су врло хитни и новацје потребан не овој Влади него Србији оној у окову у земљи и оној под оружјем у Солуну. Зато је дужност опозиције да или уз резерву критике ово! Влади пусти кредите или да и сама уђеу Владукоалициону,

становнаииива у Аустро Угарској а изразио му је цнајтоплије жеље за осло"' бокење пшх нчрода. Проз •неколико дана одржаке се у Паризу конгрес представ потлачених народи.

Атина, 25. — Какламос отпутовао је за Лондон. Он ке бити постављен за представника Грчке на енелеском двору. Париз, 25. — Господа Нлемансо и Пишон изломсили су комисији за спољне чослове разне покушаје ау стријске дипломатије у везч са писмом цара Карла.

&УГАРСИА И ТУРСКА Опчуд заоштрекоет односа Цирих, 25. априла Осврчуки се на тражење немачких листова, да Бугарска пошаље на за надни фронт један део своје војске, софијски Мир пише: да појава једног новог фактора на маћедонском фронту не дозвољава бугарским војним чиниоцима да олако узму и испусте из вида тако важно пигање, нити да одвајају ма и најмањи део од своје војне снаге. У осталом — вели даље лист — садашњи дипломатски положај Бугарске забрањује да њене снаге буду употребљене ради интереса који нису чисто бугарски.

Услед оваквог држања Бугара наступила је већа заоштреносг турско-бугар ских односа. Сви еавезници Бугарске стоје на гледишту, да њени успеси, у колико их има, у ствари нису Јвени, него резултат немачких напора и да је Бугарска дужна да и од евоје стране уложи све за заједничку ствар. Међутим Бугарска би хтела и да добије и да се не жртвује.

КАРЛОВО ПИСМО Прави ауктор Цирих, 25. априла Дајче Тагес Цајтунг пише: Прави ауктор писма цара Карлајесте граф Полцер, којије, у више махова, инспирисао радсуверена. Он јеглавниподстрекачза амне стију чешких првака. Он је такође тајно интригирао нротину савеза са Немачком. Благодарећи његовом утицају, појавили су се многи неспоразуми између цара и Чернина. Пољаци су успели да придобију за себе Полцера, који их је заштићавао кодсуверена. Као резултат тога појавило се обеТњње цара Царла о усностављању гранвце Шолма, обекање ко^е се иотпу-

но противило политицихрафа Чернина. Унутрашња забављања Од пре некодико дана немачки листови објављују подробне извештаје о политичкој ситуацији у Аустрији. Према тим извештајима, у свима кругоаима монархије влада велика узрујаност, која је изазвана двобојем између Чернина и Клемансоа и откриКима која су му следовала, што је с друге сгране довело до непријатељских мапифес тација противу цара Карла. Један баварски ли т објавио је кругшим слоинма, да је др. Хаузер, прелаг за Горњу Аустрију, приликом посеге код Чернина и СаЈ длера, молио ова два државника да убеде цара да ће верност немачког на рода према Ауетрији бити озбил>но компромитована, ако се не спречи утицај бурбонских принчева на двор. То исто говорио је и шеф националистичке немачке групе др. Валднер. Извесно је да је ова кампања упућена противу царнце Зите, коју пангерманистички ауртријски кругови чине одговчрно., . новништва противу н с м штине.

НЕПРИЈАТШКА ЗЛОЧИНСТВА Из најновије анкете Д ра Рајса Гоеподин Др. Рајс, наш 1 становника. Таквим начи-

познати приЈатељ, довр-1ном, а корисгећи се и свишио је своју стручну ан- ма документима која су му

кету о повредама међународног права и ратних конвенција од стране иаших непријатеља на овоме фронту. Пошто је ломоћу нашвх Савезника храбра наша војска ослободила један део Маћедоније, као и варош Бнтољ, Др. Рајс је, заједно са војском, улазио у ослобођена места и ту одмах, на лицу места, вршио испитивања заосталих

стављена на расположење, испигујући лично заробљенике, бегунце, и наше и бугарске, избеглице итд., Др. Рајс је могао доћи до значајних резултата о томе шта су све наши непријатељи починили у нашој освојеној земљи: на територији која је ослобофена, као и у Србији која је још под привременом влашћу наших непријате-

КАРТЕИЗ СРЕШЕ — У Команди Места у Солуну имају карте из Србије: Алсксасдар Милојевић, тумач од Ваје Милојеввћке из Београда. Алекснндар Стојановић, артиљеријски мајор одМилице Ђ. Милић, (место непознато). Александар Стаменковић, артиљеријски п.поручник од Јордана Стаменковића из Врање. Андра Петковић, капет. С} г дија од Милице Николајевић из Београда. Александар Ђор-ђевић, од Александра Викторовића иа Крушевца. Богдан Јовановић, капетан од Манасија Танасковића из Лапова—Рача. Вељко Петровић, коњички официр од Олге Петровић учитељице из Шапца. Здада С, Николић, капе-

тан од Даринке В. Николић из Београда. Војислав Д. Петровић, поручник од Селимира Ђорђевића из Бруноша-Чешка. Војислав Живковић, коњички п.поручник од брата Влатка из Дебрецина Маџарска. - Код Душанц Бачаревића, 2—2, п. бр. 48 имају карте из Србије: Јевта Поповић, од зета Гаје Лекића из Богутовца. Новица Корићанац одБожидара Николића из Богутовца. Милорад Ковачевић, од оца Сретена из Богутовца. — Стеван Петровнћ има карту од кћери Десапке (месго непознато). — Код Милутина Прокића, Делегација, п. бр. 801. — Михајло М. Медић, (фотографију) од мајке Драге из Жаркова код Јована Т. Ђорђевића, 3—3, п. бр. 84. — Јеврем Јевремовић и

Живорад Ашковић, имају карту и фотографију од сестре Христине (место непознато) — код Василија Угриновића, 3. пољска батерија, п. бр. 414. Димагрије Микић, поручник има карту од сестре Дане из Крагујевца код поручника Гаврила С. Томашевића, п. 6р. 84.

САОПШТЕИзА — Тражим свога брата Недељка Младеновића из Сераца и молим сваког ко би ма што о њему знао да ме извесги. Риста Старачки бив. комит. војвода из Сераца (срез прешевски, окр. кумановски), реконванецентно одел. п. бр. XX. — Драгутин Цвегковић, болничар у Престолонаследниковој болници, п. бр.999 тражи свога брата Љубомира Цветковића, ђака, којн је, по чувењу, отцшао у

Волос и моли сваког ко ма што о њему зна да га извести на горњу адресу. — Милош Манојловиђ, мајор да сејави РадосавуС. Антићу. п.нареднику, Змитраљ. оде .1 ље, п. бр. 8 ради пријема двају извештаја од своје породице. — Ако ко шта зна о Мити сину пок. Саве Живановића, б. кројача из Шапца, моли се да то достави госп. Добривоју С. Мијатовићу, пешад. капетану иошта бр. 711. Зна се, да је Мита отишао из Призрена за Бигољ, али се незна шта је даље са њим било. Наредник кројачке чете Јеврем П. Видојковиђ пошта бр. XX, моли свакога брата Србина, који буде шта знао, о његовом шураку Драгољубу Костадиновиђу трг. помоћнику из Књажевца који је раиије био у нишком депо-у а на служби у нишкој пошти и са истом се евакуисао, по саанању доцније је придо-

дат првој брдској батерији Дринске Дивизије која се је евакуисала преко Ђаковице Пеђи и дал>е до у Валоне, да ме извести нашта ђу му бити увек благодаран. 2—3 — Са најдубљим болом и неизгладивом тугом за својим сином, јединим братом, девером, стрицем, ујаком и шураком јављамо свимасродницима и нашим и његовим пријатељиматужну вест, да смо изгубили изненада 7. ов. м. нашег доброг ф Николу Радовика кафеџију изВеограда којИ је као обвезник дринске пекарске чете на Крфу преминуо у Ахилеону после седмодневног боловања у 39. години живота не дочекавши да се поврати у своју милу отаџбину. Захвални смо пријатељима: Недељку Николиђу иар. посланику, Радоју Ускоковиђу профссору — еекретару мин. пр\освете, Алекси Милошевић> архивару и Авраму АвЈрамовићу нареднику, који 9ам први јавише о смрти јадног Никода,

као и свима многобројним пријатељима и друговиме Николиним.којисвојимприсуством увеличаше му спровод до вечне куће и друговима, који му на одар венац положише. ОЖАЛОШЋЕНИ: брат Миханло Снмић резервни пешад. мајор (II багаљ. П. Бр. VIII), синовац Момчило студент права, у поробљеној Србији: мајка Танкосава, сестра Јованка, снаха Василија, синовци: Гвозден, Драгомир и Добра, сестрић Раде, сестричина Ружа, зет Милован. 2—3

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Сотир Цветковић деловођа опшг. бошњачке наредник 4. чете 1. багаљ. последње одбране стараца, П. бр. 999. Моли Сотира Лешњака, из Лесковца да извести породице ниже именованих, да су живи и здрави: из Бошњаце: Љубомир Т, Стефановић,

Ђорђе Г1. Станковиђ, Петар Т. Стефановић, Милош Цолиђ, Васиљко Р. Коцића, Светозар Р. К а ц и ћ, Ђорђе П. Јовић, Годор П. Стефановић, Владимир П. Костић, Светозар П. Станковић, Љубомир П. Томић, Профир Ј. Стаменковић, Ђорђе П. Петровић, Драгутин Г. Станковић, Владимир Т. Стојиљковиђ, Влајко Ц. Павловић, Ђорђе Ц. Павловиђ, Костадии Т. Ђорђевић, Стојан Цолић, Благоје Ј. Сганковић, Младен Т. Стефановић, Глигорије Т. Томић, Васиљко Т. Тонић, Драгутин С. Нишкић, Профир Тошић, Антанас В. Стефановић, Благоје Т. Стојановић, Никола Г. Стојановић, Михаило Ј. Миљковић, Драгутин Пејичић. из Пертате: Павле М. Илић, Димитрије Павловић, Костадин Павловић, Никола Миленковић, Петар Миленковић,