Velika Srbija
БРОЈ 743
СОЛУН, НЕДЕЉА (1. МАЈА- 1018. ГОД.
ГОД. III.
НСШМ ЕЛ 6КНМ0Е 5ЕКВ1Е
ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13Т>0 драхчш, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
Стан уреднишгва: улица Краља Петра 6р. 70.
БРОЈ 15 лепта
Уређује 0 Д Б 0 1 Ј
БРОЈ 15 лепта
ВУГАРСКА У ПРОЦЕПУ Страх од будућности
Кроз све софијеке листове провејава од пре неколико дана извесна узнемирсност и иеприкривен страх од евентуалних догафаја на Балкану. Ма дастално истичу: да ће се овај рат, па, наравно, л судбина Бугарске, решити на западном фронту, они не крију бојазан од последица препуштања бугарској зојсци одбране маћедонског фронта, и нервозно доказују потребу да се бугарској војсци што пре пошаљу појачаша. У комплетирању савезничке војске придолажењем грчких трупа бугарски листови виде и нарочито апострофирају опасност не само за Бугарску, него и за везу измсфу Берлина и Цариграда. Ова узнемиреност бугарских листова избила је, у два или три маха, и у бугарском Собрању. Неки народни посланици, излажући огромне тешкоће у земљи и извесчу жицу незадовољства у војсци, тражили су од владе објашњења о њеним корацима и раду да Бугарска не остане сама на бранику маћедонског фронта противу бројних и јачих непри јатеља. Ма да су и председник бугарске владе и министар воши настојали да умире узнемирене духове, а последњи још и да одговорност за незадовољство у војсци баци на »недозвољене агитације неких непатриота«, ипак су узбу•ђење и страх притисли душу свију бугарских кругова. Интересантно је и треба нарочито нагласити, да јеовај бугарски страх
нешто јаче избио тек после неуспеха немачке офанзиве назападу. Док су бугарски листови, сви без изузетка, најодушевљеније поздравили почетак немачке офанзиве и злурадо ликовали над »сигурном пропаш ћу Француске и Енглеске«, очекујући од тога остварење својих тежња и планова, дотле сада, после пропасти офанзиве и одвофења на западни фронт немачке војске са свију других фронтова, па и са ма■ћедонског, у циљу об нављања покушаја, они са страхом гледају на садашњи свој положај. А тај страх продро је и у бугарску војску, чије држање је прилично поколебано још и недовољном и слабом исхраном, што су признали и председник бугарске владеи министар војни, правда1ући и објашњавајући то потребом општегприношења жртава у интересу дрЗа оцену стања духова у Бугарско' може да послужи и факт, да су се у старим крајевима Бугарске појзвиле многе чисто бугарске комитске чете, или, како их председник бугарске владе назива, »разбојничке чете, које из планина силазе у села и пљачкају незашти-ћену неЈач, жене и старце, убијају-ћи свакога ко би им се покушао успротивити«. И кроз бугарске листове и кроз изјаве меродавних бугарских фактора провејава најцрњи песимизам, и о исходу овога рата, и о будућности Бугарске. По предузетим мерама одстра-
небугарских војнихвласти може се са позитивнопгћу закључити: да је народ незадовољан и огорчен и да је стање у Бугарској врло р-ђаво. Незадовољство је, изгледа, појачанојош и бескрајним пустошешењем Бугарске одстране Немаца и захтевима Турске у питању ломе рања границе у Тракији, а делом и уверењем да је Бугарска, улазећи у рат у циљу »уједињења«, што на свима другим језицима значи у циљу отимања и пљачкања, дошла у положај монете за поткусуривање туфих рачуна. Такав је увек био положа 1 ненаситих злочинаца. Ш8ШКЕ весп Парнз, 6. — » Тан « сазнаје,, да је холандски изасланик у Лондону, кога је канцелар опуномо1\ио да се споразуме са енглеском владом о основима мира, морао огппутовати из енгле ске престонице због одлучног држања надлежних енглескџх мта тари. Москва. 6, — Немачки посланик Мирбах упутио је комесару за спољне послове Чичерину ноту у којој тражи да се одмах успостави поштански и телеграфски саобра1\ај измефу Русије и Немачке.
СТВАР ПРАВА И ПРАВДЕ Изјаве г. Клемансоа Париз, 6. маја Председник француске владе, г. Клемансо, примивши представнике потлачених народа у Аустро Угарској, учинио им је, сем онога што је јављено, и врло јасне и категоричке изјаве о њиховој независности и политици коју треба да воде према Аустро-
Угарској. Он Јв поиовно и истакао ис 1 е идеје, које је раније 1 ’зложао пред парламентарсом комисијом. Он је нбЦочито гонорио о чешко- швачком одреду, чију П:ч !ТИЧ8у и војничку важнос врло добро зна. Био јг јз :о задовољан сазнавши да ј • на великој манифестацв/и у Прагу чешки народ, акламујуКи ствар и победу Споразума, акламовао такофе Лојда Џорџа и њеса као иред седвика француске владе. 4»&И1С'л ВРЕМЕНА СЕ МЕЊАЈУ Бугари и маћедонски Фрснт
Епока објављује чланак о значају сарадње грчких трупа у оиерацијама на солунском фронту. Писац износи успех'грчке моби лизације и одушевљено ра сположење грчких војника, шго се потврдило и у операцијама на Струми. Услед велине бојазни од офанзиве на маћедонском фронту, Бугари употребљавају велике напоре у Швајцарској и Амнуици, да увере Санезннке аа се Бугарска може о итч од цензралних сила. Писац закључује, да ће кооперација Грчке и Сила Споразума спасти Балкан од немачко-турског јарма.
ДВЕ СТРУЈЕ Биће боља која не потоне Рим, 6. — Дипломатски кругови у Швајцарској цене, да се пооле постигнутог споразума између аустријског и немачког цара мора очекивати прокламација анексије Пољске од стране Двојне Монархеје. Према истим извештајима, чешки и југословенски посланици решени су да у бечком парламенту најжеш ће нападну обнављање у-
говора о савезу са Немач ком и да траже да се одмах закључи мир. Немачка штампа саветује, да се пошал,у немачкетрупе у Чешку и југословенеке области ради угушивања ма каквих покрета или манифестација. Цирих, 6. — Часништво бечке општине протествовало је прогиву евенгуалног нокрета за стварање југоеловенске држпве, па ма она била и у границама Монархије. Пут ка Трсту — вели се у протесту мора остаги отворен за Беч«. Као и увек, и овај антисловенски манифест завршава са изјавом о вер ности према савезу са Немачком. БОЉИ ИЗГЛ5ДИ Предстојвћи резултати јединства командв Лондон, 6. маја Говорећи 4. маја у Гласгову о војној ситуацији, генерал Смитс је изјавио: »Врхунац нагомиланих напора, у току од четири го дине дана рата. пада свда на нас. Непријател», мислеки да је куцнуо час његог:сј срећз, предузео је ве‘лику офанзиву. Ситуација у Русији и Румунији дозволила му је да концентрише на западном фронту огроман број трупа. Сада је за њега најзгодније да зада Савезницима одлучан и највећи удар. Он је решен да приведе рат крају. Његов је план у почетку офанзиве био да одвоји енглеску од француске војске, да заузме пристаништа ЛаМанша, признајући да је енглеска армија одлуч .јући фактор борбе и, а\о успе да је туче, да ће се рат завршити. Непријатељ је знао да ми носимо огроман терег и да ће за енглеску војску кампања у 1918. години бити најславнија у историји. Ми морамо доказатиНем-
цима, да војека и народ Велике Британије не могу бити замореии. Непријатељ никада није био надмоћнвји у ефективима од нас, али је имао ту добру околност да обезбеди јединство команде, него смо ми били лишени. Сада пак, када су Савезници постигли јединство команде, резултати ће бити врло повољни. Земља мора бити захвална садашњем првом министру за учињене напоре да се постигне ова реформа«. ЛАЖНИ КОМЕНТАРИ Немачка штампа о обновљеном савезу Цирих, 6. маја Коментаришући историјску важност аустро-немачког уговора о савезу, немачка штампа износи извесне примедбе. Тако: Франкфуртер Цијтунг
вели: Не познавајући питања која су се претресала на конференцији, може се ипак рећи да су питања политичке природе морала сачињмвати главни предмет дискусије између Берлина и Беча. После почстка г° пријатељсгва осетила се, у Немачкој као и у Аустрији, јача струја за тешње аближење обеју зе.маља. Берлинер Тагеблат пише: Немачка мора да изравна политику између државних група. То је могуће ако не мисли на нове анексије. Она мора ј адити на томе, да принцггш аустро-немачког уговора имају подједнаку важност за Немачку и Аустро Угарску. Форверц не крије саоју узнемиреност, коју изазива конференција између еуверена, и вели: »Ко зна да ли династичко питање нијебило предмет дискусије? Ово питање највише интересује народе централних сила«.
МИНИСТАРСТВЛ НАРОДНОГ ЗДРАВЉА и наше зетеринарство
И.чгледа да је код пас ^ већ ехввћена потреба и значај министарства нтфодног здравља, и да није далеко ни дан његовог остварења. 0 потреби ове установе код нас свестрано је расправљано на седницамалекарским и ветеринарским, као и о значају заједничке сарадње хумаиих лекара људских лекара — и ветеринара, у ингересу народног благостања — здравља људи, домаће сгоке и живине, — чији су односи у најтешњој вези. Лекари и ветеринари су у истини две засебне струке, али им нико не може порећи сродност и потребу за што тешњу везу и сарадњу на хигијени и сузбијању заразних болести — профилакси. Хигијена им је заједнич-
ка у толико, што од добрих хигијенских условаједј ног народа зависи и напредак домаће стоке и жизине, од чијег опет доброг здравља зчвиси у главноме исхргна о, т ојчади - деце и људи, што условљавадобро здртвље у народу. Заједнкчки рад насузби јању заразиих болести профиликса, у ширем смислу у томе јо: што отклањају у општг заразне болести од људг, стоке и живине, а у ужем смислу, што тешње сарађују на сузбијању оних заразних болести, које прелазе, и под извесним условима могу прећи од стоке и живине на људе — зоонозе, од којих су главие: туберкулоза, дифтерија, прострел, сакагија, беснило, шап и |ус 1 обоља,бобице, трихине, екинококус, шуга и т. д.
КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ — У Обавештајном Биро-у у Солуну, имају карге из Србије ови учитељи: Александар Анфелковић од Трпка Јовановића, Београд. Александар Ћермилац од Јеле Милосављевић, Крагујевац. Вељко Грифунац од Софије Трифунац, Београд. Владимир Костић 6 ком. од Перке Симић, Београд. Владимир СимићодМице Филиповић, Београд. Вујица Петковић, одЖивојина Тодоровића, Гредиг. Владислав Новаковић, од Кате Голубовићке, Брзан. Вукосав Милошевић од Јанике Петровић, Крушевац. Војислив Милошевић од мајке и сестре, Лесковац. Владимир Гојковић, од Кате Симић, Аранђеловац.
Грујица Јоковић, од Смиље и Јелене. Душан Симић, 4, од Руже сестре, Кораћица. Драгомир Домановић од мајке, Јарушице. Данило Ристановић, од сестре Данице, Ваљево. Драгољуб Јанковић од Мих. Јанковића, Букуровац. Душан Ђелмаш, од Милеве Станојевић, Београд. Димитрије Продановић 3, од Круне и Живке Бонић, Наталинци. Десанка Стевановић, 2, од Маре Моравац, Крагујевац. Ђорђе Николић, од Вукосаве Марковић, Београд. Живојин Милосављевић, 3, од Мих. Илића, Крагујевац. Живота Живковић, од Кост. Спасојевића, Ваљево. Живадин — ЖиворадДимитријевић, од Саве Димитријевића, Ашах. Исидор Стаменковић, 2'
од Наталије Борач, Крагујевац. Илија Лазаревић од Антонија Рајчића, Крагујевац. Јова Стојковић 6, од Виде Димитријевић, Београд. Јова Милојевић, од Косовљанина, Женева. Јова Милосављевић, од Јерине Соколовић, Београд. Коста Димитријевић, 6, од.Мице Јовановића, Београд. Љубомир Ранковић, 2, од Милице Грујић, Београд. Љубомир Марковић, од Јелице Пантелић, Београд. Љубомир Симончић, од Јелисавете Симончић, Крушевац. Милорад Стојић 5, одЈеле Стојић, Сјеница. Милутин ПантелиН, од Ангелине Димитријевић, Крагујевац. Милосав Јовановић, од Данице Јовановић, Шабац. Милорад Павловић, од Љубе Урошевића, Крушевац. Милош Крстић, од Мили воја Крстића, Вршац.
САОПШТЕЊА — Позивају се да предстану канцеларији Крзљевско Српског Генералног Консулата у Солуну по акту бр. 3064 Божидар Станисављевић лимар из Аранћеловца и Коста Трајковић пиљар из Врање. Из Канцеларије КраљевскоСрпскогГенералногКон сулата у Солуну 28. априла 1918 год. — Ниже именована лица позивају се да предстануу канцелар. обавешт. Бироа Срп. Црв. Крста у Солуну или јаве своје тачне адресе, ради пријема новца ито: Петар Димитријевић обв. пошт. депоа по акту бр. 1771. Милош Коцић ресторант или Мита Бунтић по акгу бр. 380. Жив. Брзаковић, мајор по акту бр. 4940. Из канцеларије Обав.Бироа Срп. Црв. Крста у Со-
луну 28 априла 1918. год. бр. 49,0. — Министарство Просвете тражи преко овог бироа следећа лица: Младена Милосављевићи матуранта из Неготина кога тражи отац, Љубинка Марковића ћака 3 раз. гимназији из Београда кога тражи Катарина Марковић, и Драгишу Миленковића ђака из Лесковца кога тражи Мица Трајковић из Крушевца. Моле се сви који знају ма шта о именованим нека пошаљу свој извештај обавештајном бироу у Солуну. — Код активног поднаредника Душана В. Зељића 11 завојиште п. 315 имају карте: 1. Љубисав Лукић коњички ескадрон п. 315 од Милана Лукића заробљен. (место непознато). 2. Јован Илић од братаЖивојина Илића заробљеника (место непознато). 3. Михаило РељЛћ п по*,
ручник од сестре Нате Рељић из Крушевца. — Паале Митровић, из Брдарица среза посаво-тамнавског, округа подринског, обвезник 2. чете, 1 бат. заробљеника Бугара, пошта 111, моли своје сељаке и сваког ко шта зна његовом сину Чедомиру Митровићу, регруту, да га извести на горшу јединицу. — Ноћу између 5. и 6. априла т. г. премцнуо је после кратког а тешког боловања у француској болници у Сакуљеву, Степан Тодоровић, трг. из Љубовије, обвез. 3. позив. дрин. дивиз., о чему извешгавом цокојникове рођаке и другове. Д. Г1. Цедић, унитељ Сакуљево. — Читуља. Господу Богу било је угодцо, да већ поред примљених невиних душа моје добре деце и узор ђака: сина ми Светолика, уч. V. раз. гимназ. и кћери ми Наталије, учени
це IV. раз. гимназ. прими прошле године и душу моје добре и никад незаборављење супруге Јелене Марковићке 23-ће годишње учитељице у Средњеву.срез рамски, окр. пожаревачки, коју вест 3. ов. месеца сазнадох. — не поштедивши је, да сачека ослобођење наше миле Домовине и мој повратак, те да заједно у договору гробове наше мцле деце уредимо, спомен прдигнемо и у хумаиа удружења упишемо.јер и она преминуше у времену овог светског ужаса, а и да остале наше породичне к фамилијарне ствари, колкко толико средимо, већ и она мене самог остави да сам бригу бринем и тужне ствари средим. Са дубоким родитељским и супружанским болом извештавам о горњнм мојим недаћама своје и покојничине рођаке, пријатеље, познанике и другоае,
&