Velika Srbija

БРОЈ 754

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 17. МАЈА 1918. ГОД.

ГОД. III.

ВЕЛИКА Гјр

ГЛ бКћМОЕ 5ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно Р.'0 драхме, тромесечно 13-50 драхмк, годишње 51 дрехми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

Стаи уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

1 ; У ре^ује 0 Д Б О Р | |

БРОЈ 15 лепта

Н05 НАПА1 НЕМАЦА Почетак нових борби на западу

ПоследужегзастсПа.грозничавог прибираша и свестраногспремања Немци су поново почели борбе на западу, рескирајући још један покушај, свакојако највећи, најбезобзирнији и по својим последицама најсудбоноснији. По претходној артилеријско! припреми, појачаној у дејству загушлшвим гасовима, прешли су у напад налинијама Рбмс-Соасон, Лисе и Локра-Верме зеле. Изгледа, да је за сада најјачи напад на линији Ремс Соасон и да се — у претпоставци да је он главни — врши у намери да се отвори пут за Париз, чиме би сејош 1 едном потврдило, да им је Париз остао и даље главни војнички објект, капија за немачки, милитаристичко-освајачки мир. Још се позитивно не може утврдити, да ли је напад на линији Ремс-Соасон одкста главни налад овог непри јатељског покушаја. Многи мисле, да је то диверзија са вадатком да маскира главни напад и овоме створи повољније услове за успех. Претпоставка није без основа, али и поред н>еке вероватноће није поуздана. Вероватност њена исто толико је оиравдана, колико је могућа и друга, сасвим супротна претпоставка. Досадашње ратовање дало је неколико интересантних податакао тенденцији и начину извоћења немачких напада. Немци су увек развијали и изводили главни напад на сектору где су најпре отварали борбе. Да ли су то и тако радили из оба зривости и тежње да главне снаге сконцентришу у што већем броју на једном месту, не желећи да лри-

влаче веће противкичке снаге на своје ослабљене фронтове, или из убећења да ће своје противнике гући и без демонстративних напада, — ствар је другога реда, ма да није без пресудне важности за коначан исход рата; али да су Немци увек рачунали са противничким оклевањем ангажовања великих снага за парирање првог напада због вероватноће да може имати демонстративан карактер да су, дакле, стално ра чунали на поузданији успех свог првог напада, — то доказује и њихова немоћ, да до краја развију свој први напад или почну нови, пошто противници уоче њихове на мере и предузму озбиљне мере за сузбијање предузетог извршења плана. Није без основа вероватноћа, да ће Немци и у овој прилици упогребити исти метод. Овакав немачки метод, до сада редовнопримењиван, од нарочитог је значаја за оцену јачине непршатељеве и самог исхода ове крваве борбе. Ранија немоћ Немаца, да свој први и једини напад изведу с успехом до кра^ ја и без демонстративних напада, дакле са свима својим снагама, нападајући при том на локално много слабиј^г противника, чше главне снаге стоје у резерви и обазриво се, после дужег проучавања њихових намера, поступно пуштају борбу, — речит је доказ о томе, да су они, Немци, много слабијн од Савезника. А то је уједно и главни разлог, збогкога споуздањем можемо гледати у исход овог најновшег немачког напада, који у почетку

можеи мора имати локалних успеха, као што може и мора да се на *рају претвори у потпун немачки пораз.

ЦИРИХ, 17. — Бепки Корсспопденц Б.фо демантује вест: да је по.бско питаше решено прилико.м последњс посстс у немачком нггабу. МО. КВА, 17. - У Харбину је образонана нова руска владт која ради у пуиом споразуму са генералом Семјововнм и Савезницима. ЛОН10Н, 17. — Лорд Сесил изјавио је у Доњем Дому: да 140 букурешки уговор о мирЈ’ измећу Румунпје и цвнт-ралних сила беаусловио бити понаштен. ЦАРИЗ, 17. — Фр: ицуска алада олред. 1 ла је за свогз предстанннка на белгијеком двору г. Дсфрана на место г. Клобуковског.

ЗНАЧАЈНЕ ПСЈАВЕ Поводом крославе у Итадијн Рим, 17. маја Цео италшанскв народ бпо је врло одушевљен симпати јама к солидарнош*ћу које је цео свет указао Италији приликом прославе трогодишњице уласка у рат. Итвлија разуме, да сви народи цене н.ен положај у борби за слободу народа. Цталвјански 1 е народ решен да у борби све жртвује ради остварења правде и права. Политички италијански кругови истичу, да је ова прослава значајна нарочито због тога, што формула о ослобоћењу потлачених народа дефинитивно улази у програм владе. Они сматрају да слободан развитак свију народа једино може да обезбеди европске народе од немачког империјализма. Прослава је на свечан начин извршена у целој Италији. У Милану је становништво обасуло цвећем поворку инвадида, у којој су учествовали и војннци чешкословачке легије. Ови су ишли улиц8ма певају&и патриотске песме. Код саборне цркве министар Бисолати др жао је одушевљен говор у име владе, изјављујући да је постигнут дефинитиван братски споразум измефу И талије и потлачених народа

Аустро-Угарске. У Турину је говорио минисгар Беренини.

НАШЕ ПОУЗДАЊЕ Изјава Дра Трумбића Крф, 17. маја Интервјуисан од дописника једног италијанског листа, председник ЈугословенскогОдбора, г. Др. Трумбић, изјавио је при повратку из Солуна: »Посетио сам цео српски фронт, а нарочито сам се задржао код војника југословенске дивизије. Ови ратници обдаренн су неупоррдими.м особинама. Они су необично вадовољни што се налазе у средини своје браће по раси и што подноее исте тешкоће ради остварења заједничког идеала. Можемо са поуадање.м очекивати догафаје. Контигенти се свакодневно повећавају. Посетио сам, такофе, и италијански сектор, где ме је генерал Мсшбели са својим официрима врло срдачно пркмио. Умоју част приредио је и банкет, на коме је иадо више здравица за срећу оба народа. Једиом речју: ја сам необично задовољан својим путовањем«.

СИТУАЦИЈА У ТУРСКОЈ На прагу катастро*е

Цирих, 17. маја. Према поузданим изеештајима, ситуација у Турској постала је врло критична. Заразне болести, оскудкца и глад изазивају велику смртност у масама И поред свих мера које је влада предузела, јавно турско мишљење зна врло добро за енглеске успехе у Месопотамији. Енвер паша је тражио од Немачке помоћ, изјављујући да му је немогуће, у случају негативног одговора, да спаси ситуацају. Да ои се \брзала ова појачања, фон Сандерс је отпутовао у Берлин. Избили су озбиљни сукоби измефу Немаца и владајућих турских кругова. Талат паша тражио је ослобофење Турске од немачког јарма. С друге стране, велкки нереди владају у околини Смирне. Читави батаљони дезертирају и придружују се побуњеницима. Турски су политич-

ки кругови и сувише љубоморнн на Бугарску због нарочите пажње којујој Немачка указује.

БЕЗ ССБЕТЕ »Једноћ било, сад се спожин>ало« Орган СтарчевићеВе Хрватске Странке Права у Загребу, Хрватска Држава, доноси ову белешку: »Никола Пегровић - Његош кегде у страном свету мора бити силно замишљен. Чује сваки дан, да је иестало његове краљевине, а штоје њему жалије, чуједа је нећенико да рестаурира. А то га силно боли. Какав је онда он краљ, кад нема краљевине? На велику несрсћу и љуту жалост сиромаха Ник >ле, прете му, да Фе Црну Гору уједанити са СрбгЈом. Гк ка се зато Никола нипошто не боји, да 4\е ваљда Црногорци вратити њему или његовој децн оне батине, што су примили на »баби Јели«. Демократија не познаје освете. ПЈто је било, прошло. Најбоље би било, да он уштеди оне паре, што троши зн издавање »Гласа Црногорца« и нека заборави на прошлост, која се никада више неће повратита. Једноћ било, сад се спомињало!«.

ЈУГ0СЈ10ВЕН. ДКВИЗНЈА Народно јединство на маћедоноиом Фронту

Орган Црногорског Одбора за Народно Уједињење, Ујеоињење, што излази у Женеви, довоси овај иаписл »Уточиште свих бораца за слободу нашега народа, Србија је у редовима своје војске од увек имала представнике свих наших крајева. За време наше револуционарне акције у Старој Србији и Маћедонији, Врање је било логор уетаника из целе Југославије. Синови Црне Горе, Босне и Херцеговине, Далмације и Словеначке, Бачке, Баната и Срема мешали су своју крв са Србијанцима и Маћедоицима, везујући своја имена за највидније борбе у чишћењу наше народне територије од бугарских насилних чета. У балканским раговима уекоци из свих крајева Југо-

КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ

— Код Данила Крајиновића благајника покретне радионице п. 414 имају карте из Србије: Алексић Светоаар, из Ракинца карта од сестре Цајке из Мраморца. Банксвић Бранко, из Кусатка од Животе и жене Обреније. Брајковић Љубомир, био у 18. пешад. пуку из Сараорца тражи га мајка Милојка. Вићентијевић Стева, карта од Станоја Матића заробљ из Браунау — Чешка. Вујнк Љубо, из Рабровца од брата Л>убисава. Илић Мврисав, из Придворице, фотографија од жене Алексије и деце. Маринковић Милин, из Ку-

сатка одмајке Љубице и жене Драгиње. Марисављевић Миладин, из Кусатка, од брата Милутина. Милосављевић Матеја, из Кусатка од жене Милице. Прокић Живота, из Ракинца, од жене Милице. Најдановић Младен из Церовца, фотографија од жене Миленије и деце. — Код Косте Костића Ваљевца, п. 16 карте из Србије: Драгиша Радуловнћ, пешад. капетан од Љубице Радуловић из Ваљева. Милош Марковић од Павла Видића из Ваљева. Јовиша Јоксимовић, добробровољачки батаљон има фотографију (пошиљалац непознат). Љубомвр Петковић (фотографију) од деце и Даре из Крагујевца.

— Љуба Брац има карту од своје жене Спасеније из Краљева — код Малутина Пешића поручник п. 48. - Поручник Хаџи-Петровић има 3 карте од Зорке Хаџи Петровићке из Косовске Митровице код Јована Ђ, Петровића брд. пук п. 801.

САОПШТЕЊА —• Обрад М. 'Бурћевић.болничар 2 завојишта п. 603, моли своје познанике за извештај' о његовом оцу Милији Ж. Ђурфевићу, који је био обвезник 3 позива дрин. дивиаије. — Вукадин Здравковић,2—3 пошта 4, моли 8а извештај о брату Станојлу Здравковићу, болничару. — Здравко Петровић, митраљЛко оделење п. бр. 60, моли свога брата Јсвана Пе-

рића, да му се јави или ко шта зна о њему. — Радован Мијаиловић, 2—3, п. 48, моли за изештај о своме брагу МиловануМајсторовићу. — Светомир Д. Васиљевић, 3 митр одел. пошта 84, моли за извештај о Богомиру К. Љубисављевићу, или ко шта зна о њему. — Василчје Несторовнћ, 1—3 пошта 88, моли да мусе јави Ђорће Д. Вујичић, студент права из села Раче, Срем. — Велимир С. Лазовић, п. наредник 2—3 пошга 16, тражи свога брата од ујака Драг. А. Бућвћа, санитетског капегана, или ко шта зна о њему да му јави на горњу адресу. — Тихомир Каненчић, наредник 3—2, п, 60 тражи свог роћака Тодора Илнћа ив Ку-

шиљева или ко шта зна о шему. — Спасоје Петровић, 3—1, пошта 60, моли за извештај о своме брату Анти К. Петроваћу, из села Трњана, округ крајински. — Димитрије М. Маринковић реконвал. оделење пошта XX моли за извештај о сину Трајка Карамитровића, трг. из Бујановца. — Цветко В. Крстић, свештеник пошта 56, моли за извештај о Душану Р. Илићу и Жавку М. Цветићу из села Планниице, округа тимочког или ко шта зна о њима. — Јанићије Јовић, активни пешадијски капетан I класе, умро је 9. маја 1918. г. у Солуну, оставивши ожадошћене: супругу Џесу, сина Душка в остњду фамилију. 2—2