Velika Srbija

БРОЈ 798. - ГОД. ИЈ.

СОЛУН. УТОРАК 3. ЈУНА 1918. ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

1Д СШОЕ ЗЕВ61Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мссечво 4‘30 драхме, тромееечдо 13 рО драхчи, годишн>е 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Став уредвиштва: улиаа Крал>а Петра 6р. 70. Уређује О Д Б О Р

Коалициони кабинет, који је обрззован новембра 1914 год. у Нишу, поднео је оставху Н>его8ом Краљевском Височанству Наоледнику Престола 10. јува 1917. годинева Крфу. Ова је оставка дошла услед појављених несугласвца у питан,у помиловања лица, осуђенвх на смрт од страве редовнсг војног суда за покушај преврата или велеиздаје. До тога тренутка Коалицисни Ккбинет био је цложаи у литању тога суЈ>ења, као н у другом евом раду. Он је у почетку децембра 1910 годвне сложно решко, да се отлочне истра^а о противправним радњама офицвра, иа хоје се еумњало да имају ве,-:е са покушаним атентатом -за !Бегово Краљевско Ввсочанство Наследника Престола; и кад јеистрагом констатовано, да постоји гајна терористичка и револуционарна организација, сложно је решио, да се кривци предаду суду. Коалициони Кабинет је такс Ј>е донео одлуку, да се не прадају суду сви они, који сд' пригтадали тајном друштву гУједињење или Смртс, негс само коловоЈ>е и онн, који су имали учешКа у покушају уСиства Наследника Престола и преврата; а порсд њих и они, за које 6и се утврдтло. т су учинили ЈОШ које друго кривич о дело. 0 осталим члаковима гога тајног друштва решеко је, да се казне адмвнистратмвно; на првом месту они, за које се сматра да не могу остати у дрчавкој служби, кад су лолокили оклкпу заклетву, каква је предви}>ена у њиховом тајном уставу. Тек на питању о изнршењу судске пресуде, којом су би. и ос)4;ени на смрт 6 офи■: ра и један аустриски граданин, појавиле су се разливе у мишљењу ме4>у Министрима. Чланови Коалициоког Ка бинета, који су нрвпадали Самосталкој Радикалној Странцн, сматрали су да Његовом Краљевском Височанству Наследнику Престолатреба предложити за помвловање од смргне казне све сфициЈе, :-:оји су на ту казну били осу&ени. У томе циљу они су, још пре него што су Министар Увутрашњих Дела и Мннистар Војни дошли нз Солуна и донели пресуду Великог Војног Суда. и пре него што су они доспели да у Министарској Срдници изчесу своја мишљеља о целом процесу, покушали да у једној приватној аудијенцији код ЈБаговог Краљевског Ви сочанства Наеледника Престола расораве питање о помиловању. Пос. е овог пренагљеног поступка они су поднели сво ЈУ осгавку, у којој су, поред другвх, спбредних, разлога за такав корак, изнели ово: Ј Има крупних државних разхога спољне и унутрашње политике, да Влада предложи ЈВеговом Краљевском Височанс.тзу помнловање од гмртне казне сеију официра, осу$ених на њу њено прстворсње у казну двадессто-годишње робије«. Члан Коалиционог Кабинета, који је припадао Напред ној Странци, међутвм, у својој оставци ' није додиривао пвтање лресуде Војног Суда, зеђ је изјавио, да и он даје

КОМИНИКЕ КРАЉЕВСКО-СРПСКЕ 1ЛАЛЕ

оставку: » пошто ]е у своЈе време дао пристанак на улазак само у онакав коалициони кабинет, какав је до тада постојао «. Овај поступак тројице Министара изнеиздио је и дирнуо њихове другове у Влзди, јер се уви4>ало да услед тога настаје веома деликатна ситуација. Кад су чланови Коалвционог Кабвнета из Самосталне Радикалне Стравке изјавили, ода престају бити чланови Коалиционог Кабинета«, Председник Министарског Са вета упитао их је, да ли би други чланови њихове странке могли у!,и у нови Кабинет, ако они остају неодступно лри својим остаккама? На то питање одговорво је г. ДрашковиС: »О томе може бити говора«, али је го г_ Давидови^ пресекао речима: »0 томе не може биги говора, јер ми смо шефовн странке«. Прематаком одговору Председнкк Коалиционог Кабивета поднео је 10. јуна 19 1 7 год. Његовом Крал,евском Вл сочанству Наследнику Г1рестола оставку целог Кабинета. У таквој ситуацији Његово Краљевско^Височанство Наследник Престола обратио се, по парламентарном обичају, зх савет тадашњем Председнвку Народне Скупштине г. Андри Наколићу. Председвик Народне Скуп штиие, пошто је претходно консултовао шефове странака и нзложио Његозом Краљевском Височанству скупштинску ситуацију и расао ред свага у Народној Скупштини, дао је савет Кртни, да се обрати ;т састав Владе представнвку Радикалне Странке, као најјаче скупштинске гргпе. Његово Краљевско Височанство Иаследник Престола, према гоме, поверио је састав ноес Владе шефу Ради калне Странке. Г. Пашкв, узевши у оцену пвтање, ва коме је криза створена и општу политичку ситуацају, који су захтевали да се криза што пре реши. првмио се образовања Каби нета из Радикалне Странке. По мишљењу новог радикалног Кабинета. а пошто су саслушани надлежни Мвни стри и прочитана пресуда, од помиловања од смртнеказне иаузета су само тројвца: два официра, колово^е, и једак зустријски грађгоин, за које, не само да нису постојале охакшаваме околности ве4> су, напротив, постојале многе отежаене околносши, које су неминовно морале спречити Министарскн Савет, да их предложи за помиловање ГБеговомКраљевском Височанству Наследнику Престола. Тано је лнквидирано питатзње о помиловању осуђе них на смртну казну, које је, као што се види, довело до кризе и дссастава нове Владе. Ва непуна два месеца после тога обратио сеКлубНародиах Посланика Самосталне Страике преко свога председника једним протестним мемораидумом (од 4. августа 1917. годкае) на тадашњ г Председника Народне Скупштине, Г. Андру Нвколића. У томе се меморандуму про тестује, што Председник Народне Скупштике нвје схва-

тио, како требг, евоју дужност, и што није, водећи рачуна о траг >чној судбини нашег народа, разумео потребу копцгнтрације свих сна а и солиЈарности свих полит.ччких ( :емената приликом решагења последње мииистарске ркзе. »Председвик Народне Скупштине је, »аже се у томе меморандуму. н развој послед н>е кабинетск- кризе гледао о чима једног т 'чписког човека, а не једног дрз гавника. — Без тога он не б * могао саветовати Круни, ,;а у овим тешким, судбонс ним дани.ма повери састав Владе једној једино; полвтичкој групи, која нема ни коорума; која се по■ казали уеек гскључиеа ч пар тиска, неспоЊбна за рад у зајсдници *. Лредседник Ктуба Независннх Послаиика Радикалне Странке, Г. М. Трифхови^ћ упутио је 8. аггуета 1-917. год. Председнику Народне Скупштине такођг једну изјаву, у којој се готоло исти < р Ј дом н. лажу мислк, изнете већ у поменутом м*-морандуму Самостатне Сг анкс и ако у нешто блажој формн. У том истол смислу поднео је једну пр:д- тавку Председнаку Народнс Скуцшгине и председник 1 луба Народких Посланика * аппедне Стран ке, г. Милој и. Панлокин (8 августа 1917. годинОУ свима тим протестама, који су упућени Председнпку Народне Скупштине, а доцније саопштени и Ераљевској Влади, оптужује се Радикална Сгранка, као да је она гаскинула коалицују и проузтоковала пад Коалициоиог К&бинета. »јер се ни Председни-с Народче Скупштине, ви Шеф Владе нису умели узвисити и схватити ситуацију, него су се рукцводили партиским интерееима*. Мефутам, из развоја кризе. који је тачио историски итложен, излагн са вим обонуто; на име: Председник Коалкциове Владе и Председнвк Народне Скупштине желели су и покушавали су, да < е обрззује нов коалициони кабивет на тај вачиз, што би шефови, који су иступили из Коалиц'оног Кабинета, одредили друге представнике сво јих групз, који би ушли у Коалициону Владу, кадсувећ они изјаввли, да у њој не могу остаги због питања о помиловању осуфепих офи цнрз. Што до образотања новог Коалиционог Кабинета нвје дошло, кривица је, дакле, до шефова Самосталне и Напрсдн.е Стракке, који, не само да нису хтели остати у Коалиционом Кабинету, него нису хтели ни првстати, да у њега уђу на њихова места други представници њихових странака. Ову је кокстатацију било нарочито потребко подвуГи због тога, што се та забуиа и неправидво схватање рсшења кабинетске крвзе, истакнуто у мсморандумима опозиционих клубова, пренело од стране епозиције и у Народну Скупштину, кад је покренут говор о решењу кркзе, изазване одступањем господе: ДанидовиГа, Драшкови4>а и Маринковића из Коалиционог Кабниета. Том је ориликом утврфеко још једном, да је Радикалка Странка хтела н желела, да се одржи

Коалиционе. Кабкнст; али дв су се томе успр тнвили шефсви опозиционих стравакг, који нису допуствли, да друге личносги из њихових стра-’ нака уђу у коадицвони кабинет. Да је Радикална Странка и у ов'ј прилиди, као и ув;к, свом< партиском интерссу претпо тављала опшги и национални интерес, постоји доста историских Јоказа. који утврфују дух жртвовања оп-ј штим интересима, који у ње-: ним редовима влада. Да наведемо за то овде само два три примера. За време Ансксионе Кризе радикална је странка предложила образовање широке четворне коалиционе владе, и ако је у Скупштини имала неоспорну веђину. У очи Балкавских Ратова она је позивата опозицију да прими учешКа у о-Ј бразовању једног коалиционог кабинкта, али опозиција није тај познв прихватила.! После прекида односа с Ау-

стро-Угарском радикална је! Влада позвала распуштенуј ('.купштину, у сојој је опози-| ција водила била опорукци ! ју ради мењзња Устзва и а- ; пела на народ, и акоје Пред | седник Н. П. Пашив докази | вао, да томе није време и да народ треба оставити коју | годину на миру, Радикатна 'Ст н а.њ«.*јс у пЈ 2 е..»г■ • ■*-' цу те исте 1914. годане по-' иудила опозиционе груне, да! уђу у Кабинет. ма да су оне.ј у почетку скупштанског ра- ( да у Нишу, изјавиле. дз ће' помагаги тадашњу Владу у одбрани земле од непријатељског напада. На супрот тврђењима опо-1 јзиционог блока, Радикалиаје, сгранка и у орој последњојј Јкабинетској кризи, као и у-ј век до сада, бв.т такође во- ј •ђенц искључиво нсционалним | интересима. ■ Одмах по састанку Народнс | Скупштине, сазване за 80. јануар оте године на Крфу, један од првих напора Лредседника Краљевске Владе био •је уиућен на то, да се што ; пре и пре почетка рада .у јНародној Скупштини иристу[пи образовању коапиционога кабииета, како би се на тај

дана, а Његово Кра.вевско Височачстпо Нас.тедник Престола за то време консултовао све шефове и подшефове политичких странака, заступљених у Скупштини. Гре^а фаза је. кад је чињон грсћи нокушај, који је дошао по лвчној ииицијативи Предеедника Краљевске Владе онда, кад је здружена опозиција ве4> мзнршила свој нспарламентарнн корак иаласком из скупш.'инске седнице у тренутку, кад се приступило глгсању о ратннм 1 среди 1 има. желеђи да на тај начин онсмогући њихово вотирање. И тај треФи покушај није дао лозитигних резултата ; лрво, услед ранијезауаетог држања олозиционог блока, којије. тражеђи конценграцију снич политичких в партијских снага, у исто време искључивао политичке снаге и првак« Радикалне Странкс из коалиционог кабинета, и друго, услед погрешног схватања примене Устава за лреме рата, кад је наступио случај неодол.ипе силе, која онемогуфава извршење и примену маогих уставних одродаба; као и услед неиспуњавања од стране опопициових посланика оних посланичких дужности, које су

ј начин избегле у Скупштини јбесциљне препирке и узајам на окривљавањз. Али шефо *ви опозвцконог блока нала , зили су, да прво треба одпој чети рад у Скупштини, па ,тек онда и у току њеног рада [отпочети преговоре за обра.товање коалиционог кабинета јТо је свакојако карактери . ствчно. Како су преговори о образовању коалиционог кабинеј га текли, кад су једном ве^ започети, види се из писама, која су том приаиком измењана. а која се могу другом присиком и објавити. За сада напомињемо да јс било три фазе у тим прегопорима. Прна фаза, кад еу први по ! кушај образовања коалицио[ ног кабинсЈа прс уласка у ! рад скупштинеки одбвли шеф<тви опоавционог блока. Друга фаза, кад је чињен други покушај, после избора ( купштинског Председннштеа и после оставке кабтше јта, чиме се од стране Владе ■ желела пружити повол.наприлика ла преговоре о образој вању коалициопог кабанета. I — И тај покушај није дао ( повољног резултата, и ако су . »реговори Еофени готово 20

Устш ом и законвма изречно нарсђене и које захгевају да сви постаници присуствују пгТ.Рма Иароткс Сктштгине и глаеају а д; сс не узд)т жавају од гласањз, противно закон) о Пословлом Реду V НароднојСкупштини (Чл 117. Пословника).

()позициони ОКУПШМЖСКИ блок, који је додчије, нк Крфу, утвр-Јјен једнич нарочм тим споразумом, састављен је из пос.таника: (Ја.мосталне и Напредне Стравке и »Иезависни.х Ј‘адикала*(. '1ај блок, као што се види из меморандума њихових, заузео је ово 1 ледкште: »Министарска кризо. од 10. јуна решсна је непарзаментарно, јер је на у1 ,рпву земље дошла Влада, састпвљена само т једне политичкс групе, која представља мањину од укупног броја свих народних посланика (160), и која нема Уставом пропис.ансг кворума (половину од 166 посланика вишс један т.ј.84 посланика)«. 'Гако гледиште у овим ратним приликама, које су последица са.ме еиле ратних догаЈ>аја (форс-мажера), скроз јо погрг-шно: а о го погрешно гледиште разбијали су се свн покушаји образовања једног новог коалиционог кабинета. Да је, мефутим, наше гделиште лравилно, а да по глс■дишту онозицијс парламентарнн и уставни живот Србије не би могао опстат м, ако би се у оним приликама, које сусиломратних догађаја створеие, сгрого и без обзира иа (ј)оре-мажер држали само с.това Устава, јасноје увидети из ових чињеница: I) Ло нашем Уставу једна Сиупштвна,. која је распуштсна, као ова садаши.а, ) чији су посланвци изгубили скоје мандате самим тим распуштањсм, не би могла да се поноцо оживљује и еазива у законодавон рид ла време од неколико година, коткко т рај( овај рат. Једиии случај, у комс ио нзгаем Устаау може бити сазиван.а распуштецс Скупштине је онај, кзд по е.мрти старог Бладаоцт има дх с<-