Velika Srbija

БРОЈ «09. — ГОД. Ш.

СОЛУН, ЛЕТАК 13. ЈУЛА 1918. ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

1А 6ВАИ0Е ЗЕВВ1Е

ЛИГТ ИЗЛАЗИ С.ВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОГИ: Месечно 4-50 драхме, тромесечно 13-50 драхми, годишн.е 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ЂРАЋАЈУ Стан уреднишгва; улица Краља Петра бр. 70. Уређује О Д Б О Р

С И Л А Поводом пада Са Предссдник аустријске владе, др. Сајдлер, најпосле је одистински поднео оставку свога кабинета. Оставку је цар Карлопримио, траже-ћи у исто време коме би могао поверити образовање новевладе. Тако је Др. Сајдлер отишао у коло бивших, где ■Ке ускоро отиђи и његова драга Аустрија. Сајдлер и његова влада дуго су били на челу управе ЈеднеполовинеМонархије. Он је дошао на позорницу ипримиовладу у времену, кад су унутрашње незгоде, потекле из незадовољства разних народа, озбиљно запретиле раскидањем неприрод них веза једне скроз застареле заједнице; а дошао је са задатком, да те везе учврсти и тиме подигне и пропао политички кредит државе и подривену моћ државног аукторитета. Лли се ни он, као ни љеговипрстходници, није могао отрести традиционалне аустријске политике: да све мора бити како он хоће, аконе под утицајем примамља ■ вих обе-ћања, а оно под лритискомбрахијалне силз; шта више, он је дошао на владу са планом о још јачем потчињавању разних народа немачкој милитаристичко! вољи. За Сајдлера се с празом може казати да је чак и као Аустријаиац био несавремен и да за своју улогу нше био дорастао. Немац по националним осеђајима, бирократа по традицијама, апсолутиста по амбицијама.он нијени могао дасхватии правилно оцени време и прилике. Разумевши да је његова нација изозвала рат у циљу завојевања и владавине над светом, он је дошао на владуса унапред изра-ђеним планом о владавини мањине над свима другим народима Двојне Монархије и потчињавању свију народа у држави

1РАВА длерова кабинета »вишим интересима др жавне заједнице«. Ме^ђутим, догодило се је опо што се је морало догодити. Потлачени народи Монархије, вековима зарани, експлоатисани. угњетавани, па чак и мрцварени, схвативши велико време џиновске борбе света за лраво и слободу свију народа, нису могли да се поведу за Сајдлеровим обећањима, нити да подлегну његовим претњчма, тим мање што су били уверени у победу демократије над тиранијом. Али 1‘е Сајдлер. убгђен да је сила јача од права, хтео да иде до краја. Показавши сву ругобу свошх заваравања ,и обмана и откривши праве намере Монархије са Брест- Литовским уговором о миру, он је све народе. Двојне Монархије. жељне слободе и уверене у победу права, изазвао и сјединио противу себе; а када се.то десило, он је почео са изво ђењем плана п^го веђег и тежег мрцварења њихова. Историја потврђује, да су увек народи били јачи од СВ01ИХ угњетача и да су народи на крају увек побеђивали. То је Сајдлер изгубио извида, пајенајпосле морао подлећи. Погрешно би било веровати, да се доласком другога на власт ствари ма у чему могу изменити. Народи Двојне Монархије, чије се тежње своде на ослобођење и независност, нису водили борбу противу личности; они су је водили, па ђе је и наставити, за промену свога положаја. А тај положај не може се ивменити док постоји Аустро Угарска, чији пад и коначно уништење представљају једини услов да они буду потпунозадовол>ени. ПздСајдлера само је један детаљ њихове борбе, а може да послужи као предзнак и п ретеча пада и пропасти Двојне Монархије, јер под

ударцима силе права мора да се еруши свако право силе.

ПШШНЕ 8 ЕСТ 8 ГЕРМ, 13. Граф Чернин сгцгао јс Ј' Вуди 1 -Иош п, где је имао дуг саггинап с.а графо.м Тн ом. ПАРИЗ . 13. — Јав л»ају из Кијеаа: да јг украјиги ка ндади тражила (-д Румуније пг>- Јвтак Бгсарабије. БУ.’&.’!, . - Пд Бсрлина јавла;г> )»: Хег ери.ч отпутова) за х.1 иогт о убијеног Мирбача. Рим, 1 3. — Успоетављени су дипломптски односи измефу Ватикана и Португа.тије. Португалска вдада наимеиована је за свога нредставнпка у Ватикаау Паличиана да Коств. бившег минастра грађевина. ЦИРИХ, 13 — Иа Кијева јављају: Прекашни минпстар епољних нослог.а Украјине, Шулгин, наимснован је за посланнка Украјине у (.офијг.

ЈУГОШВЕНШ ПОНРЕТ Помоћу Сгла Споразуиа Базел, 13. јула Градачка Гагеспост доноси: »Оснив;:ња словеиских држава помоЈ у Сила Споразума није идеја само Чеха; она се налази и у загребачкој изјави југоеловеиског посрета под вођстаом Дра Корошца. Само су франковци и они око надбискупа Штздлера променули декларацпју у смислу Монархије, насулрот љубанском бускулу Јш дићу који аагребачну декл*” ацију, која дра! ОПЈ 11 ТГ ■•!.••-•) , Ш?ра дакле помс'-* Снбрагума, цодупире и шири свим ередстаима којима он располаже. Тиме нека се позабавп влада Дра СајДлера«

ТРАЖЕ ИЗЛАЗА Дотерало цара до дувара Цирих, 13. јула Аустријски листови, нарочито Арбајтер Ц ајтунг, не крију одвратност према пруском милатаризму, чији се утицај очигледно појавио за меном Килмана са фон Хинцеом. Соцнјалистич.ч! лист увиђа да је Иемачка пала у канџе пруских милитариста и изражака жељу да избегне њихов јарам. мУ Немачкој — вели лист — војници решавају. И поред напора у Берлину за промену личности није се успело да се измени систгм. Са триумфом генерала над Килманом ишчезао је и последњи атом истине о могућносги брзог мира. Због тога, Аустро - Угарска неће моћи вишј прећутно прелазити преко догађаја, који се

одигравзју у Немачкој. Ми не сумњамо више у то: да ли владајући кругови наше земље желе мир. Еконо.мске, друштвене и политичке при лике у којима жиаимо приморавају их да желе крај рата. Али се он не може постиви само побожним жељама. Дошао је моменат да се одговори: да се Берлин и Беч слажу у ратним циљевима и у настављању рата? Ми имамо хитну потребу да преговарамо са Немачком и решимо једиом за увек пи1 ање које се односи на објект наше борбе Потребно је ограничнти борбу«.

БЕЧКА ИДИЛА Од чега очекују спасење Берн, 13 јула У једном допису из Беча Б удапешти Хирлап довоси и ово: »Само за време грозног убиства у Сарајеву био Је ваздух тако врео као данас и толика је затегнутост била у царској в роши. И тада је у души постојао оссћај неке кеизвезности као и сада. Знао је онда Беч да ћс се догодити нешто изванредна; нешто слична и сада очекује. Тада је избијање светског рата решило кризу. Сада измучени бечки свет чека свој’ спас Од двеју могућпости: или од победе не.мачкаг хача на западд, или од отваран>а житница ла храну на истоку који је. приморан на мир...«

АУСТРШЕ НЕВЗЈЕЕ Једна сличица нз парламвнта Цирих, 13 јула Из Беча јављају: За време првог читања привременог буџета посланик Вебер изјавио је у име националиста, да се најбрижљивије ради на решењу пољачког проблема у аустријском смислу. Председник пољачког клуба, Тертил, констатује, да је Сајдлеров говор у парламенту изазвао велике размарице између народа Двојне Монархије. Не може се владати над Немцима, али се још мање може управљати са Оољацима и другим народима. У кме пољачког клуба поздравља оптужене у Мармарош Сигету. Подела Галиције не може никада наступити. Пољаци су готови да п; еговарају са Украјинцима, али само на основи о недељивости земље. Посаник Офнер изјавио је, да су либерални бечки посланици готови да гласају за бу џет у интересу државе, али само за четири месеца, нб

дајући тиче влади поверепш. Чешки посланик Стрибен сажаљева што Аустрс-Мафари рћаво поступају са словенским елементом Он тирди, да је чехо-словачка мисао ствар целог народа и огорчено критикује Брест Лиловскиуговор, јер је послужио једино да се продужи рат. Италијански посланик Кончи изразиоје симпатију према Чесима и Југословенима и рекао да ће гласати против буџета.

ОСВАЈАЧИ НА ДЕЛУ Немачко поступаше еа Литвавциша Цирих, 13. јула Наје Цпрхер Цајтунг објављује интересантне податке о поступвњу Немаца са »ослобоћеним<( слановвиштвом ка Нстоку. Од 506 (XX) Литванаца, колико их је било у Курландији пре рата, једва'28.(400 има и обрађује своју земљу. У току рага пола милиона Литваннца било је приморано д* емигрира и немачке вла( га не мисле да их врате на)раг. Немачке власти 'Пј ављају у Курландији, и Литванији без икакве контроле. Оне дају немачком елементу непокретна имања осталог становииштва и припремају пропаст Литванаца.

У РУСКОМ ХаОСУ За и протнв монархнје Токио, 13. - Сибирски Лист Куришја Жизн> објављује следеће писмо Миљукова, шефа кадета; »Ми не знамо шта ћемо чинити. Што се тичеукутрашње ситуације, знамо да се Русаја може спасти једано васпостављањем монархије. Догаћаји последњих месеца показали су нам, да наш народ још није зрео за велике слободе. Ако он гласа за републику, учипиће то под пресијом терора«. Штокхолм, 13. — Финска екупЛггина претресала је и одобрила, на другом читању, нови пројект финског устава. У њему се предвића васпостављање монархије, вероватно у корист каквог немачког принца. Пропао је предлог републиканске странке, да се питвње о монархији реши плебисцитом. Мећутим, дефинитивно решење одложено је до посде избора за нову скупштину. Шгокхолм, 13. — Мзксималистичка странка журно ради на учвршћивању републике. На петом конгресу Совјета изгласал г је одлуку о правима народа, што ама

КАРТЕ ИЗСРБИЈЕ — Миладин Андрић, има карту од Живане Андрић из Сепаца (Крагујевац) — код Милутина Прокића, делегација, п. бр. 801. — Алекса Павловић, има карту у нвшем уредништву од Косаре удаве Влад. Крецловић из Београда. — Стојан Цачковић и ЦветкоЈоцићод Персиде Цачковић кз Зајчара — код Милића Ненчића, штаб артиљ пољ. пука п. бр. 216 — Драгиша Петровић, вваничник Мин. Унутр. Дела има карту у нашем уредниппву од Зорке Антоновић из Београда. — Павле Лајковић, артил. поручник има карту од Даре из Београда код жандарм поручникц Живојина Јанићије-

вића п. бр. 999. ч — Антоније Алексић, има карту од М. Јанковића из Београде — код Јована Т. Ђорђеввћа, наредника 3—3, п. бр. 84.

САОПШТЕЊА

— Капетвн МилиЈ - а А, Ристановић јавио се из Русије. Пита за Ранка и Бранка Ристановиће и артиљ. капетан Вељу Мла.еновића. Нека именовани јаве своје адресе Милораду М. Јоаановићу, обвез. чинов. ради вој. друмски одсек, п. 6р. 999. — Тодор Ј. Ђорћевић, п. наредник, пређе у коњич. дивиз. 1. пози’ва мсравске ди* визије, има фотографију од своје породице код Живана С. Стојановића, митраљ. одел. 3 батаљ. п. бр. 52.

— Василије ЂорЈзевић, жичана железница. п. 6р. 111, тражи свога оца Марка Ђор ћевића из села Шљивице.срез морвховски, округ битољски, који је био рзњен у сепгембру 1916, а по томе евакуисан у неку болиицу. — Милан П. Илић, тешка артиљер. п. бр. 603 тражи Радисава Митровића, народног посланика, који Је, почувењу У последне време био у Бордо-у и м-’ли да му-са јава. — Христофор Ј. Николић, хомесар болнице да се јави Милошу Р. Јелисавчићу (;келезничка школа — п. бр. 333) ради пријема писма од своје жене. , — Ив. Лазаревић, капетан извештава зета Бору Гуцаковића да је на служби V пољ. пуку, п. бр. 71 /, и да је од »Зуке« доби<Ј карту. ~ Жавота А. Парађанин,

финанеијска делегација — Солун, извештава све Пољанце и М. Дреновце (срез левачки) да је добио ичвештај од свога оца из Србије, да су им породице свима живе и здраве и траже да се сваки одмах сам јави својој породици а по могућству и ’ своје слике пошаљу прекс његовога оца, јер су им породице у великој бризи због њиховог дугог не јављана. Тако исто и сви из осталих села среза левачког и села у околини Пољне и М. Дренове нека сеодмах јаве својима, јер то њихови траже. адреса- мога оца је: Ооиуегпешеп! С$п6га1 Је Ве|дгас1е (5егђ1а) га АпЈги у. РагаЈјапша 1г РоНпе Рекоуас, Р- јадосНпа. — Гвозден Милутиновић, из Драгодола нека со јави Светиславу Д. Ђорћевићу, чиновкику в. железничке ин-

спекције, п. бр. 999, ради пријема извештаЈе од своје породице. Живојин и Живота Николић, имаЈу карту од Милоја Нико^ика ратног заробљеника у Аустрији, код наредника Уроша Урошевића, 1. бате* рија. п. бр. 44.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Раденко Маркићевић. жандарм из села Рићача. срез трнавски, округ чачански, моли суд опшгине Паковра^ске да извесги аегову породицу да је жив и здрав в да од њих ни до данас није добио никаква изаешћа. Моли за извештај о породици истим путем. . ■ поп гт>Јтттшмшт»ттшт»тлтт>1титвЈаг