Velika Srbija

БРОЈ 883. - ГОД. III.

СОЛУН, УТОГАК 25. СЕПТЕМБРА 191.°. ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

1.А ОВАМОЕ 5ЕК81Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАГА ИЗНО( И: Месе.чно Т ЈО драхме, тромесепио 13-50 драх.ми, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стаи уреднлштБл: улица Краља Петра бр. 70. Уређује ОДБОР

НА НАШЕМ ФРОНТУ Комипике Иеточпих Саветничких Војсака У Албанијч француске су трупе, и порсд правихурагана ктиа, напредовалс сивтф/јукисве тешкој\е које им је природа на супрот иапчцала. Попшскујући нрсд собом нспријатсљске заштнтницс, снабдевене митраљсзима, Французи су достигли 22. есптсмбра Дрицу у долшш Дсволи и Камару на дру.чу Лин Клбасан. У току ових борби заробили су сто војника. Па осталом фроиту р1)аво јс иреме владало у заузстим областима од наишх трупа, кварило путеве и спрсчаиало нашим авшатичарима сваки рад. ПРИЗНАЊЕ ФЕРДИНАНДА КОБУРГА Злочииац открива саучеснике У својој прокламацчји, ;и тенденција абдикзције, упућеној бугарском на-да избегне васлужену кароду поводом овоје абди- зну и Бугарској омогући кације, бугарски »цар«' нову игру обмана и преФердинанд изме-ћу оста-јвара, с. по потреби и излог вели: »Добро цареви- даја, на које је она већ не захтева од сваког гра-. навикла. ОЈ гадруго могу 'ђанина да поднесе најве->значити речи: »Ја дајем ће жртве за добро отацби-: пример ради њеног ие. Ја дајем пример и, уз (Бугарске) успеха и њене пркос везама које ме < ри-. вс-личиле «? Каквог удесетгодина везујуза зем ’спеха и какве величине?! л»у, решио сам се, ради Ако није хтео да се каруга љеног успеха и њене ве- и Бугарској и бугарском личине, да абдицирам ..«.' народу, онда јебестидно Сем признаља слома сно-! рачуоао, да су Савезници је политике, »цар«Ферди ‘способни чак и за неправнанд не крије, дакле, да је ду,да би задовољили споје његова личносг сметња. иепријатеље. Иначо .оу»успеху и величини« Бу-; спеху и величини Бугаргарске и да његов посту- ске тешко да 6и се, у дапак има да послужи као нашњим приликама, усуосталим винов- дио да говори чак и бугарске ката-.Фердинанд Кобуршки! | Самим тим, штојесисве био еаучес-јшао са »царског« престо-

јник, бугарски народ,мора'Оне су нашле потпору ктд да искуси последице своје п Р 0пца Рунрсхта, који није издаје и свога дивљаштва. После тога Борис Гре-; д а 6и се Ј спасж; Прус.ка. ћи моћи ће да дели с бу-ј дужност је сви>. правих Бруса гарским народом — како да сеуједине ради вс-ђен>а е је у својој прокламацији | Н{, Р гичне борбе противу бру исгакао — »пчлостн н е- талннх снага >' НемачкоЈ. На исгакао »радости њг ., фед1 р азви ј а ј ге „руске ратјне аасчавс

гових славних подвига

ШШТјННЕ ЗЕСТИ

проТиву унутрашњег и спољашљег непријатеља«. ИОНСОЛИДОВШЕ КИИЕ

ЦИРИХ, -5 - Вугарскн минп стра Маџаров и Мплов поднели су оставкс, јср нсгодЈју због капиту- Настојања аовог прадсвдлације Бугарскг. ј ника републиае БАЗПЛ, 25. — Иа Берлша јав- ј л.ају: После боравкп од нецолико; Пекинг 25, септембра данау КерлпнУ немачки амбасадор * _ ’ V Украјини фон Мум а ^снерат Прсма извештајима из сиГревер отпутовали су за Кијево. гурног извора, иови председник кинеске републике паме

рава да измири северне и Јужне крајеве, избегавајуБи спо рове и иасиља. 0н такоће на-

пример ницима строфе. Ко је

ПАРИЗ, 25.— Прекјучеје држана министарска седница под председништаом г. ГЈосикареа, на којој је претресана полатичка и војна ситуација. . .Ј-гг г, . | Г ? - -, гв - гг ■' лерава дл у Кипи заведе мир, који Бе омогућити слободно ПР ЗН ЊГ ФРаНЦУСНОЈ р&псиј п' т,е нациот1алаог жи ' 4 и “ вота. Мови председник 1 елеграм а..ле])ичкизг 11о- ..„ е1)е у у СТ _, в праве републ>ака Јликанске ос;!ове и смањиие (всјпе снаге у северним и јуПариз, _о. септембра жним обласгима. Ои жели ГЈредседник Републике прн- да учврсти одпосе Кине са мио је из Чикага следени те- савезнич.-им земљам.т и да леграм.-вКонгреспредсгавника приномогне победоносном Пољака, који 'станују у Оједи- свршегку овога рата. љеним Државама и Канади, .. т изражава Вам своју б гагодар носг на иастојању Француске, ? да створа ујсднњену а неза-! »исну пол.ачку држаау, као и због декрета Вашс Екселен-! цаје, којим ,с.е одобрава стна-; ран.е пол.ачке армије и зво-1 Лондон, 25. септембра нично призн у чољзчки на-’ КомсотаришуГ.и нову војционалва саает. Изјављује- ни-кт и полнтвчку ситуациЈу мо своју вррносг и ода- цз Балкану, Манчсстер Гаарност Француској, Сједиље- диан пише: Немогуће је да је ним Државама и Савезници- председпик бугарске владе ма. Славна Француска и њена херојска војска воде снаге демократије у извесну побрду«.

ЗНАЧАЈ УСПЕХА После бугарске капигудације ПРУСИ Е ВА8АРЦИ Међусобаа гложења у Немачкој' радио из своје сопствене ини цијативе. Он је за го придобио војску, која, као што је познато, одавна жели мир. I Пошто је Бугарска избачена из борбе, настаје питан.е: 'какав ће зтицај њеиа капи туладија имати на Турску. Положај Савезника је знагно побољшан. Опи могу одмах Лондон, 25. септембра створити нов фронт прогиву Лига Пруеке објавила јр, у Турске, угрожавајући директ форми апела свима доорим но Ц риград Вероватно је да Прусима, у циљу да се Пру • 'Гурска неће да рескира да ска спаеа од мржње јужних изгуби своју престоницу и да Немаца,|једно признање о не- ће поћи путем Бугарске. Апи покорности војника у бавар- .е врло тешко преговарати са ским армијама. Пошто се Ба- Турском, пошто овога пута варци оптужују да су хтели питање отоманске царевнне да упропасте Немачку и да мора дасе дефинитивно реши одузму власг од Пруске, у Избацивање Бугарске из памфлету се вели: »Бтварска борбе омогућава стварање раду, саучссник чија кри- никзда не може да будс: је срушила јединствб нашег новог фронта и према Ау-

ник злочиначке и издај-’ла, Фердинанд је дао приничке Бугарске, то он од- знање о својсл' одговоррсђено каже у нродуже-'ности за срамну издају и њу своје прокламације: повукао последице свог »ОдлазеФи из Бу гарске са бестодмог рада. Али је он дубоком тугом у души, тиме признао, кдо своја, изражавам бугар -:ом на-.зло »инства почкњена над роду захвалност на пот- сртским народом; а запори у токумоје зладави- 'хваљујући бугарском нане». Он, дак е, констату р< ду на потпори, уједно је, и за то позивље као јс откриоисвојесаучеснисведока цео бугарски на- к>. Питање је: да ли је род, да је баш тај исти н егова абдикација довољбугарски народсаучесник па одмазда зп сва злочииу његовом злочиначком сва и сгшрепства? Не, то.

вица стоји у сразмери ње- .->а владарске погрешке ом гове потпоре. , е изгубио иресто; а за Сем констатација, до ј шчинства треба да искуочигледности Јасних, из сизаконскеодговорности, цитираних ставова избија .:ао штс» и његов саучес-

френта. Нспокорност у ба , етрији, дуж старе српске гра варсквм армијама била ;е у- чице, у близини југословен зела велике размере. Послед- ских области. Аус.тро-Угарска, ње године све баварске ди- ангажована са ц-лом снагом визије у Фландрији одбиле су у Игалији, није моралио и да се покоравају наредбама. материјалпб спрем а да ив*

држи нои удар, чијс би последвце биле фаталне по п,у. Овакво стање сгћари наговештава крах саме Немачке. 8ЕМШ0 ИРИЗШЕ Сталаи немачки цорачи на западу Цирих, 25. септембра У име мингстра војног, ћенерал фоч Врисберг дао је пред главном комисијом Рајх стага следећи експозе о вој ној ситуацијц на лападном фронту: »Сазаустављањем наше офапзкве појавила се значајнл промена у општој сигуацији. Ми смо се морали ограничити на дефанзиву. Г1р«и иепријател,ски напад извршен је код Марне. Први савезнички успесн били с\ огромни. Повлачење нзшпх трупа, из стратегијских разлога, јужно од Ена и Вссле на се: рну обалу тих река, успело је. Непријатељскц је офанзива, дакле, прстигла врло добре тактичке успехе. Ннпад савезничках армија 5. јула нпје изненадио н;.:иу команду. Што су, и поред тога, Еиглези постигли огроман успех, ичају да заблагодаре употреби многобројних тенкова који су изненадили наше трупе. Ми смо сс морали повући са фронта Мондидвеа и са јужних положаја. Непрајатељска офанзива код Роа извршена 1 е фронтално. Иа северу Енглсзи су извршнли нов напад измгћу С-оме и Окарпе н успели су да нас потисну до наших старих линиЈ'а. Предвифамо поне непрн!атељске нападе. Ппилике су такве да губимо много војника и велики број тоггова.

НОВЕ КНТРИГЕ Стара песма на нов глас Берн, 25. септембра Нови немачки канцелар, прннц Макс. Баденски, изјтвио је у Рајхстагу: »Пристанком надлежних лица царевине и народних представника и у сагласпосги са нагаим савезницима упутили смо ноћу изме-ђу 22. и 23. септембра, посредством Швајцарске, ноту председнику Билсону, тражс-%и да престану иепријатељства и отпочну преговори за мирт. Овај нови покушај Немачке, да изазове Савезнике на преговоре и добије свој мир, пропашће као и сви раиији њени покушаји. С немачком се не може разговарагк, а

ИЗВЕШТАЈ Обавештајког Бмроа Срп Црв. Крстау Солуну о испла ћеним пошилжама по уплг тама гголоженим код Бирог. Овај извештај је састављс.г на осиову добивених спискгва о исплаћеним пошиљкама: Ђ. Ј. Савић — Фанки, г:о признаници 28736, од 29. фебруара круна 7515. .Марко Милосављевић—Ж гвки, по признаници 28740. од 3. марта круна 190-50. О. ЈовановиК — Зорки по признаници 28336, кр. 149-80. Д. Здравковн-ћ — Лепос гви, по признаници 28338, кртна 157-39. С. Јоксимовић — Милгви, по признрници 28242, круна 89-08. М. Лукић — Милеви по признаници 28243, кр. ЗМ 60. С. Рмсшк — Јордану, по

првзнанг ци 28245, кр. 169 99. Мил. Ћ. Станојевић — Милеви, по признапици 28217, •д 28. мЈрта круна 327-99. Марковић—Зорки, по прчзнаници 28249, од 25. фебруара круна 453-40. .1. Магочевић — Јулијани, по признаници 28251, од 25. фебруара круна 157-39.

,1

САОПШШУ

— Г. Борисав Живковић, •полициски писар, да се јави ■Оделељу Службе Безбедности '— улкца Краља Петра бр. 70, 'с позивом на акт под број {4816, и Леоп Фортомаревић, трговац из Солуна, с позивом на ^ акт под бр. 4992. — Жика ЈаниЈзијевић, жалдармериски поручник и Бора К. Нлколић, Оделеље Службе

, Безбедшзсти - С-олун, извеI штавају Л.|«у К. Николића, Јкапетана, дасу живи и здра■ ви, Жика има извештај од ку'ћеда су сви здрави, а Втра јнема никакних вести од деЈцембра и моле га да им се )ави. | —Чедомир Т. Бушевић учитељ — наредчик има извештај I од свога о.ца Тодора — код {Милептија С. Нииолића, ппо‘ ручника, пошта 16. ј — Миладин Мацић има из• вештај од своје породице код Гаврила Живкопаћа, поднаредника, Оделење Службе Безбедности, пошта 999. ] Све-гомир Станковић свештеник, има карту у нашем гуреднигцтву од сестре Маре из Француске. — Радомир Цветковић из ( из Ужица има извештај од своје породи:.е код Недељка Јевгића 2-2, пошга 16.

— Код п.поручника Ф. Кнежевића, 2-3 пошта 92 и.мају писма и карте следећа лица: Артиљеријски мајор Тома Павловић, капетан прве класе Стојон Марјановић, наредник Милисав Р Тајсић.редов Драгољуб Аћимовић и Светозар Ристић (прећеу4. прекобројном пуку). — Поднаредник Саво Ђокић, сигналско одељеље пошта 96 тражи роћаке Илију и Спасоја Видачића добро вољце кз Амгрике и моли да му се јаве. — Велимир Калелић, 32, пошта 96 тражи свог оца Николу и брата Милана Калелића и моли све познанике да му се јаве. — Милован Радовић 1-3, пошта 32 тражи брата Радомира Радовића, подаареднихв, који је 1916. био у 2-3 т.шта 28 и моли сваког ко

би ма шта о њему знао да га извести. ј — Ћура Његован, редоа добровољац, 4-2, пошта 40 тражи брата Николу Драгаша ; и моли да му се јави. ј — Кирило Божић, подна! редник, сигналско одељење пошта 96 гражи роћака Јована Тијановића из села Баљковице (Зворник — Босна). — Јован Попадић, 2. ми граљезко одељење пошта 32тражи брата Панту Попадића и Петра Митића, који је дошао из Русије. — Станислав Милутин, архипар ПрилепсЈсе Пуковске Окружне Команде и Миладин Вељковић, обвезниктелеграф ског одељења имају извештај од својих породица код Борисава Г. Лазића, писара у оттабу 1. батаљона допунске командг ношга XX,