Velika Srbija

БРОЈ 886. - ГОД. Ц|.

СОЛУН, ПЕТАК 28. СЕПТЕМБРА 1018. ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

-лзт-гс^- ..а&ж* [к ЕВАМОЕ 8ЕВВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАИ ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 4'50 драхме, тромееечно 13 50 драхми, годишње 54 драхми. РУКОШ1СИ СЕ НЕ ВРАЂА.1У Стаи уредни штва: у..жца Краља Петра бр. 70. УређуЈе ОДБОР

Његовом Краљевском Височанству Наследаику П^зестола Србије Чувши велику вест са Истока, хатам да поздравпм Ваше Краљевско Височанство џ име портцгалског народа за сливин удео који је храбра српска вајска узели у сјајној победи савезничкој у Ма-ћедонији. Сидонио, Председник Португалеке Републике. Председнику Поргугалске Републике Веома Ми је мио поздрав португалсног народа ноји сте ми испоручили и молим Вас да прнмите уз М оју <>л : ■ годаиност уверење о М ојим симпатијама за Ваг и за португалску Републику. Александар. Шеговом Краљевском Височанству Наследнику Престола Србије По потпуном слому једног од наших непријатеља желим да упутим Вашем Височанс.тву моја најсрдачнија и најтоплија честитања, као ч велику радост коју осећам кад видим, после дугог искушења српске нације, да Ваше херојске трупе улазе побебоносно у ослобођену отаџбину. Увучен против своје воље, после неправичне повреде своје земље, у једну борбу која је само прекалили његову душу, народ, 'чија је судбпна пама поверена, показао се достојан наших мокних и племенитих савезника иоред којих се тико храбро б орио ос.лобокавајуки своје огњиште држеки веома високо своју част. Нарочато се сматрам срећан што су грчке трупс имале задовољство да се боре под командом сјајног француског војника на српском земљитту и на тај начин пскупцле издајство једног ееропомног режима и по■ тврдиле братску солидарност која ке везивати I 'рке и Србе у будекем миру који нам наглатава бугарска капитулација. Веннзелос. Његоиој Екселенцији Господину Веиице лосу Министру Председнику Од срца Вам бласодарим, драги Председничс, н« ститкама које сте Ми послали после бугарске капитулације која завршава серију зверстава извршених на нашим земљиштима од стране несавесно г нтријатеља. У рату који му је наметнут, српски је народ храбро бранио счо ју слободу и своју част. Одричуки се од почетка туђих земљишта он је само изјавио да мисли овога пута дефа нитивно осигурати своју независност и своје народно ује■ дињење, што му Једино може гарантовати миран раззитак на који сматра да има право као и остали народи. Такоке сам срекан да видим да се, благодареки бритској кооперацији храбрих грчких труиа, поново васпоставља солидарност наших двају народа, који ке, помогнути од стране наших мокних савезника, надам се, ускоро, остварити њихове нациолне ревандикације и да ке се мар којч су часно заслужили васпоставити у њиховим земљама. Адвксандар. Његовом Краљевском Височанству Наследнику Престола Србије Александру Вест о великој победа коју је однела храбра српска војска под узвишеном командом Вашег Нраљевског Височанс.тва испунила је дубоком радошку срца свију прпјатеља херојске Србије. Пољаци, лишени своје с гободе век втие од једног вска, осетили су више но и један други народ неизмерну несреку која је била снаииа њихову сестр!/ Србију за време овога рата. Народни Одбор Пољске за уједињење и нсзависност у верен је да ке величина српског препорокаја избрисати све трагове претрпљсних патњи и молч Ваше Краљевско Височанство да изволи примити његове најсрдаччије же ље за скоро ослобокење и греку Србије. ГрОФ ЗашоЈснп Заступник Председника Пољског Народног Одбора Грофу Замојскова Заступнику Председника Пољског Народног Одбора П оздрив који Ми је послао П ољски Народни Одбор врло Ми је драг. Н ационилне аспирације Чољске налсзе по ■ требан одјек у срцу срискога народа који, желеки да види остварену своју независност и сеоје уједињење, прати са интересовањем и врло великом симпатијом борбу коју води пољскп народ за своје ослобокење. Данас када је. п 'остао господарем јаднога дела своје народне груде и има п уну веру у своју будукност, ои се п ридружује М ени ради аошиљаја Одбору, Представнику П ољског Народа, уверења својим братских осетмја и наде да види П ољску скоро ослобоЂену и уједињену. Адександар.

НА НАШЕМ ФРОНТУ Коминике Источннх С&везначких ВоЈсака

Српска војска, у шоку свог енергичног гонења потучених непријатељскнх елемената 9. септембра у Лесковцу, доиша је прекјуче у контакт са немачким трупама, коуе су се журно искрцале у

Пишу. Пос.че огорчсне борбе.вођенес. јсдне и с друге стране лселезничке пруге у правцу Кочана, 10 километара јужно од Ниша, српске с.у труие наста! вилс своје Напрсдовање ка северу, допрле до реке | Топлице, заробиле нових немачких војника и за ‘ плениле три тоиа. У области северно од Скопља француске су трупе продрле у Приштину, од које <е коњица знатно одмакла, џеуморно гонеки неиријатељске ; одреде у бегству пред нама. Све ове оиераци1е из'вршене су по страшном времену. У Албанији, аустријске с.у трупе биле примо ! ране на лсурно повлачење Лакифранко-српскпод■ \реди гоне у шстопцс непријатеља.Гонећи неприја! телуске извиднице у правцу Елбасана, ми смо ушли ; у варош септембра. Западно од Дебра ч у иравцу Призрена наше • се напрсдовање наставља и неуморнопотискујемо ' непријатељскг одреде, који су сс склонили у нла1 нинс да би избегли иредају. Данас смо у стању да тично оценимо резул' татс одлучне задобивене победе од етране Г.авсзничке Источне Војске. Благодаре1ш маневарским особанама команде, вештпнн штабова, аздржљивостн и храбрости труиа, које никаква прспрека није могла да ' задржи у њихову гонењу, избациле су из строја бугарску војску, од којеје главни део. у који улази готово цела 11. немачка армија, бш> опкољен у кичевским и тетовским кланцима. Оне су заробиле скоро 90.000 војника, од којих 1.600 официра и 5 ђенерала, заплениле више од 800 топова разног калибра, стотине бзцача бомби, хиљаде митраљеза а огроман ратни материјал који није могуће избројати, а у који улази железаички материјал за нормалну пругу, више од 1.000 вагона и 200 локомотива за уски колосек. / У пвај број није ушао персонал и ратни материјал бугарскихдивизија разоружаних на основу одредаба конвенције од 16. септембра. Тај материјал је стављен у депое на местима које је одредио Јлавни Командант Савезничких Војсака. Персонал је поелс разоружања упућен у Бугарску.

! „С У Д В 0 Н 0 С Е Н В Е Р Х“ Видовитост бившег краља Фердинанда

Новодом абдикације б}гарског краља Фердинан( да сетили смо се једног онда неразумљивог, а да.наспотпуно објашњивог ! догафаЈа. | Било је то за време последње Новакови ћевевла!де у септембру 1909. го‘дине. Бугарски крлљ Фердинанд желео је да учини ботаничку екскурзију на наш Копаоник и да се том приликом еастане са Ње говим Краљевским Височанством Наследником Престола Александром. >Са наше стране изашло се са највеФом готовошћу у сусрет жељи бугарског суверена. Непосредно пред екскурзију стигла је од нашег посланика у Софији информацича: да би се тамо врло лепо примило, кад би у пратњи Његовог Краљевског Височанства Наследника Престола Александра био, поред наставника ботанике на нашем Университету г. Недељка Кошанина, још и један од наших минисгара. Желе-ћи да се учини свс за што пријатнији боравак бугарско: владаоца на н а ш о ј територији,

председник ондашње владе, сада покојни Стојан НоваковиЈ;, позове једног министра, иначе познатог политичара и признатог нашег научника, и, саопштивши му информаци>у нашег посланика у Софији, предочи и изјави жељу: да на себе прими ов}' деликатну дужност. Министар се одазове жељи предоедниковој и после неколико дана Његово Краљевско Височанство отпутовало је у гусрет краљу Фердинанду, заједно с минисгром и г. Кошанином. У екскурзији по Копаонику попну се сви на највиши његов врх, одакле се пружа величанствен поглед на Србију и Стару Србију. Затим се спусте до једног малогзаравањка, непосредно испод овога врха, где је била пририфена вакуска. Разговори за време закуске нису излазили из оквира дворских формалности, ма да су дисали интимношћу. Али је један моменат ипзк одвошо. ГТри крају закуске краљ Фердинанд је подигао мало чашу са шампањцем и обратио се присутном на-

шем министру. Наздрав'љпјуки, кралг Фердинанд показаСуво Руднште, врх гордог Копаоника, и значајно добаци: »Судбоносен верх!« и — испи своју чашу. Министар се

на то поклони, а судбоно сни разговори о судбини . Балкана отпочеше.

: Прошло је од овог дога•ђаЈа доста времена. Крупнији догађаји низали су се један задругим и, после једанаест година, кад је краљ Фердинанд могао мислити да су сви наЈвећи врхови Србије под њего; вим ногама, дохватила га је са врхова Сокола, Доброг Поља, Бетрсника Судбина и оборила са тих висинз истовремено кад и са краљевског престола, да би се испунила његона реч. Српски је министар данас опет на истом положају као живи свед ж обадва догафаја.

П0Л81ШЕ ВГСТН

ЦИГМХ, 2& — Из Цприграда јављмју: да је кибинет поднео остапку в даје султан опуномоХио | бившег турског амбасадора у Лондону Тефик пашу да образује нову турску владу. БА315Л, 28. — Из Берлина јављају: да Л.е Маке Баденски доти сутра у Рајхстагу ноне изјаве и развити програм свога реда. АТИНА, 28. — Веиизелос н министар (ринансија Негропонтис отпутовали су за инострансгво. По повратку сазваће Народну Скупштину. ЦИРИХ, 28. — Иа Будимпеште јанљају: да је Ве.керле конферисао Ј са Карољијем и Баћоњијем, који ! су се вратили са посете код цара Карла. Овоме се разгпвору придаје велика важност. НЕМАЧКЕ НЕЕОЈЕЕ У вренену срозавања Базел, 28. септембра И.т Берлинз јављају: да су тамо стигли кајзер и Хиндснбург. Кајзер је одмах сазвао крунски савет под његовим председнвшгвом. Савету су присусгвогали нови канцелар Макс Баденски, Хинденбург, Хертлинг, Пајер потпредседник пр)’ског министорства Фридберг, шеф цивилног кабинета Борц, мпоги мииистри и председник бавареког министарства. Штрасбургср Пост јавља: да је на седници поред осталога претресано пите-ње о повлачењу нвмачких трупа из Бугарске и о успостављању веза са Турском преко Одесе.

СТДЊЕ У МОНАРХНЈИ Уочи љеног распада Цирих, 28. септембра Једна врло озбиљна личност, која је допутовала пре неки дан из Беча, прича: да је становништво Аустрије пало у велико очајање. Маса убогих људи свакодневно тражи хлеба од путника који долаае у престоницу. Станице су препуне изгладнелих људи. Призор је врло дирљвв. У Угарској се је појавио јак сепаратистички покрет. Воћ овог покрета је граф Карољи. Он пропагира установљавање федеративне балканске заједнице у којој би учестаовала и независна Маћарска. Мећутим, неки од