Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

144- о ЖИЛНАО

управља њиме. Угаснла се она живахна, активна, јака, довитљива памет, она што утиче на људе и ствари: човек се претворио у канцеларијскога чиновнвика. И кад га пензионишу, навике канцеларијске нестане, те и он пропадне.

На ту врсту честе несреће не обраћа се велика пажња. Она је одавно позната по манастирима. Какав калуђер дотле беспрекоран, постане одједном немаран; сетан, непажљив. Утоне у одвратност, у тугу и у клонулост. Не-верује више, не моли се Богу, осећа да га је Бог напустио. [о је она страшна акедија. -

У мисирским манастирима где је био заведен ручни рад, успевало се да се воља људска поврати путем ручнога рада. Али, у манастирима на западу где тога нема, акедија постаје очајна: калуђери све дубље и дубље тону у ниске грехове. Кога снађе, он постаје развалина.

Исто бива и са многим старцима који постај раздражљиви, јер је. зарђала воља, устајала и не гредузимљива. Остаје им још питање заморно за старе очи и досадно. Ручни рад, који води непрекидно. борбу са материјом, који увек доноси праве радости јер ствара, јесте вечито васпитавање воље. - Ручни рад држи на ногама земљораднике и умет"нике, и њихова старост је много срећнвија од старости интелектуалаца-са закржљалим мишићима. Ако сем нађу сгарци-земљорадници раздражљиви, то је зато што немају умних наслада; они су као тице с осеченим крилима, немогу се више винути у небеса.

Необразовани, неспособни и безвољни људи, гризу се у себи, а не могу да изиђу из својих · ситних јада. Али онај прави чича, који зна све што је људско, који се, за време одмора од умнога рада, латио каквога ручнога рада, неће никад дознати шта је акедија [реч грчка: невнтересовати се] Ов неће знати шта је то сета, шта опет умно попуштање, које одводи толике умне људе у циције, У пијанце, н у још нешто горе.

И Це УП