Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК =" 157

осећати. Треба одржавати стално пламен осећајности правим непрекидним стварењем. Навика, као што време избледи деликатне боје са слика вели-= ких уметника, спаруши оно што је најфиније у осећајима; навика забатали онај фини механизам који везује емоције с идејама, те престане радити, а идеје више немају одјека у осећајности, оне-су“ сироте, апстрактне, готово сасушене. _

Улога песника, сликара јесте у томе да: нам помогну да се поново оваплоти идеја у осећању, да поново оживи у нама, леним и лакомисленим, дубока осећања која у правој души изазива лепота обичних, свакодневних призора. Они нам отварају очи и уши. Они нам откривају значење дневних ствари, њихове скривене чари. Они чувају живост утисака креола кад виде први пут снег, и невину душу детета које се и са најмањом сетницом забавља, његова уобразиља допуњује оно што нема. Читава чуда су потребна да се обичне душе покрену, песници нађу та чуда. Они знају да покажу како се у свакоме грозду обнавља оно чудо из Кане.

(Осећање за природу не прима се тек онако. Тек неприкидним вежбањем и истрајном пажњом сензације, перцепције и емоције које природа изазива, достижу пуну снагу. Треба уживати радост дисања, пријатност седети лети у хладу а зими грејати се на сунцу, онако као један обични гуштер; треба имати уживање у својој окретности, у добром апегиту, у здравом умору. Треба дубоко осетити вечиту и разноврсну светковину које домишљата природа приређује нашем виду и слуху.

Али ни то није доста, осећајност никад није довољна сама себи. Осећајност је само нужни услов за свако развијање душе; остављена сама себи то је голотиња, јер навика сахрани под своју тамну кору и најделикатније цвеће. Осим овога, има и то да емоције не зависе од нас, јер човек може иу сред најсјајнијега предела да не осети баш ништа.