Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

та а ; ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК „МЕ 16:

наше ништавило. У лепој летњој ноћи најлакше је разумети зашто је Спиноза био „опијен Богом.“ Размишљања са горчином, али која снаже душу, спречавају да се примају оне саможиве мисли које имају нечега ситнога и унижавајућега. Саможивост, сујета, осетљивост, представљају неку врсту моралне блесавости, и човек се навикава да се стави у вечност времена и простора. Чак на лепој месезини, када та мртва звевда сјаји на небесима и потамни сјај звезда, мирна и тајанствена светлост која обасјава поља и шуме, изазива мисли о лепоти и о величини. Ако се осећања и идеје разбуде у полусањарији, онда се може сачувати исто онако свежа осећајност као у лица које би први пут видело звездано небо, или као у морепловаца кал после одређене линије опазе како се на видику диже за њих непознато звездано јато.

Шума.

Великоварошко становништво није лишено само лаљних видика, сунца и чаробних боја, ноћи и звезданога неба — него је оно лишено и других многобројних лепота што их природа пружа. „Кад се на небу ломе црни облаци, када киша сипа као из жабла, а инок у стени размишља, зар има веће радости! На цветној обали реке дуж које се плави венац планински, инок седи, весео, удубен у мисли; зар има од тога више радости.“ [Тћегасајћа, 51. 555, 537]. Зар Св. Бернар не каже: Апаша тенНиз !пуепје5 а 5уЈ8 аџат 1 ИБи5. (Нешто друго боље наћићеш у шумама, него у књигама.)

У дну сећања буде се слике дугога живовања ваших праотаца у густим тајанственим и опасним шумама. Њихова осама буди силна осећања, која пооштрава сигурно прави чисти ваздух. ја сам провео најлепше часове младости у шумама у Шамонију, у тим тако лепим и разноврсним шумама. У свако доба године оне су изгледале друкчије, зими се види њихов снажни труп, а о јесени сваки лист је као цвет од злата или од пурпура. Свако

и