Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

__10—________ = = жилепајО

висину стрмоглавих брегова са висином многобројних хотела у долини.

Тек после неколиких озбиљних верања по брдима почињу се разазнавати најфинији преливи слика, које велика планина оставља у очима.

Приликом оваких пентрања по Алпама човек“ осети пуну радост што производе мишићи у покрету. Осети ову дубоку сласт здравога умора. У потпуно чистом зраку, у сјајној светлости, у величанственим призорима, бескрајно разноликим, цело се биће окрепљава и човек се осећа лак и чио, радостан. Ту радост повећава радост што је савладана једна тешкоћа и чула пробуђена. Ако је веровати филозофима, који су изучавали љупска уживања, највећа је радост у оној мирној енергији, у поверењу у себе, у смелости, са којима човек гази и стаје час“ на обронак час на ивицу каквога комада глечера у високим планинама, гледајући како се испод његових. стопа одваљују комади леда и са треском се котрљају у долине. Уз то чисто физичко осећање јавља: се још једно: задовољство усамљености, ослобођење воље „господара тела које оживљава“.

Циви изовани људи, упетљани у друштвене конвенционалности, проводећи један готово немогућ живот, овако, у планини, они се враћају на једноставна осећања примитивно а живота. Очарани су слободним, скитничким жи отом,. постају гладни као »уци, па, са слашћу, једу оно нешто најпростије хране и срчу бистру планинску воду или свеже м еко по бачијама; то је читава једна симфонија за чуло укуса. У тим приликама људи се зближују, и туристи им вође: уже, које по неколико турисга везује једног за другога, јесте као неко оваплоћење солидарности. Ако се догоди какав несрећан случај, он само“ опомиње на стварност.

Приликом ових излета пуно је догађајчића: наиђе се на вејавицу, на вихор далеко од сваке помољи. И кад човек доцне у ноћ нађе склониште он осети колико је оно пријатно! Ноћи су сјајне, јасне, свака;