Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК · 3 – 182

остављају дубоки утисак, а на невернога никакав.

Онај страшни део ове књиге за невернога изгубиоје значај; за њега остаје само размишљање о ни-. штавилу људскога живота и о потреби бити госпо– дар над собом.

За младога човека је најбоље да чита само оне: књиге, које су изашле пре дванаест година и које су за то време очувале свој добар глас.

Сваке године се штампа на стотине књига песама. Већи део су само набрајања. Реч људи безснаге и оригиналности изазива само аутоматску поворку уобичајених придева []. Рауоћ: Арргетпззаге“ де Р ап фестгеј. Међу тим многобројвим стихо– творцима изађе по неки добар. И код највећих, као. код де Вињија и код Ига, има доста слабих, бесмислених страна. Де Вињи у свом Стаклу у мору Га Вошеше а !а тег) губи много од великога де Вињија. Виктор Иго је непрекидно нетачан, уве–личава, бесмислен. Али поред тога он је написао:

„Оне који су побожно умрли за отаџбину;“ „По– кајање,“ и друга ремек дела. А колико их је ол. Ронсара и ди Белеа, до Малерба, Карнеља, Расина, Ла Фонтена, здравомисленога Боалоа, Андреје Шенија, Мисеа, Вињија, Леконт де Лила, Виктор Ига!.

Расејаност убија умове.

Главно је избећи разтрзање које уништи савремене умове. Изберите стотину најлепших страна, песника, и начините од њих као неку светињу и чувајте је. Читајући их често. читајући их на глас, разумећемо их све боље и боље, у нама Не наћи све дубљега и дубљега одјека,

Главна мана нашега доба јесте растуреност, растрзаност, грозничава журба, те се у нашој па– мети, у нашем памћењу, у нашој осећајности ништа не, организира. Свака идеја, свако осећање су усамљени, не помажу се узајамно, не окрепљују се, не ослањају се једни на друге. Заборављамо лекције оних неимара што су радили старе задужбине. Онису победили тежу ударајући темеље који су веко–