Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

ВИЉЕМ ТЕЛ

Нити су добро вешти вожењу Али је овде, госпорару, Тел, Један одважан, један човек јак, И зна да вешто лађом управљ Како би било помоћи се њим > "Тада намесник меви прозбори: "Теле, би ли се у се поуздо

Да нас из ове беде избавиш, Лишх:о бих те твојих окова.

Та рекох- ја се узлам у бога,

И могу спасти, господару, вас. "Тако се лишим уза гвоздених

И стадох вешто крмом управљаг. Но, испод ока, стрелу гледо сам, И посматрао да жал опазим,

Где бих у згодни час искочио: И када једву стену плочасту Спазих у воду како понире —

ИБАР. Испод Аксена Великог је, знам. А ја сам лржо; на њу нико жив Искочит неће, јер је стрмена.

ДЕЛ. Викнух да момци возе снагом свом, Да што пре оној стени стигнемо, јер снама је, рекох, нама спас Лада возари живо, на мој глас. "Сви завеслају, и у један трен На означено место стигосмо. "Споменем бога, напнем спагу сву, Прибијем стени лађе задњи бок, та зграбим стрелу и у један скок Ја сам на плочи стене стајао,

И једним «снажним ногоударцом ЧОдгурнем лађу на јаз водени Нек тамо лута како хоће бог. Тако умакох бесу буре зле,

ТИ бесу људском, што је гори |ошн. "РИБАР. О, Теле, Теле! бог је на вама Показ'о своју силу чудесну;

Једва што могу да то верујем —