Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

ВИЉЕМ ТЕЛ | 25-

НФАЈФЕР. Хвала! У Грезау морам данас стић'.

— Ма како тешко јоште стењали

Под бичем вашим намесника злих,

Трпљиво сносте! Може у брзо

Да се измени, да на управу

Државе дође један други цар.

Признате ли једном Аустрију,

Тад сте за навек Аустрије роб. Пфајфер оде. Штауфахер снужден седне на клупу испод липе. Такога затече његова жена Гертруда, која покраћ

њега стане и дуго га Њутећи посматра. ГЕРТРУДА. Зар увек тако нем и озбиљан 2 ја те не могу више познати.

Већ много дана гледам ћутећи

На твоме челу бразде суморне

У твоме срцу немир пребива,

Па својој верној жени повери,

И дај да с тобом делим невољу.

(Штауфахер јој пружи руку п ћути).

Шта те у души тишти, реци ми,

Сваком је срећом награђен твој труд:

Житнице пуне; с крдом говеда,

Претили коњи, лепа пасмина,

Са планине су сретно приспели

Да у подруму згодном зимују.

— Ево ти куће! ко двор племићски!

Сва од бираног лепог дрвета,

И сва по мери вешто склопљена;

Прозора доста па се светли сва;

По њој сликани разни грбови,

Изреке мудре, знано: биране.

Пред које сваки путник застане.

И помно чита њима задивљен.

ШТАУФАХЕР. Да, кућа нам је лепо зграђена,. Но, авај, њен се темељ љуља сав. ГЕРТРУДА. Вернере драги, како мислиш тог

ШТРАУФАХЕР. Овде сам неких дана седео,_ Радосно нову кућу мотрећи, Кад из Киснахта, своје тврђаве,