Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

84 ТОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕР

· Тада сакристан звончем зазвони, Па сви клекнуше и ја клекох сам, И монстрании се сви поклонише А капи нико, ко да није ту.

ЛАЈГХОЛД. Све ми се чини, да ми пред капом Овде за ругло, друже, стојимо; А за катане једне то је срам ~ Да ту пред једном капом стражаре, == И свак нас поштен мора презрети. = — Да се свет једној капи клања ту! Та то је једна глупа наредба! ФРИСХАРД. Зашто не празној капи, кад се знаш Да многој шупљој тикви прекљањаш2 Е ХИЛДЕГАРДА, МАТИЛДА п ЕЛИЗАБЕТА, пас са депом и стану Море мотке. ЛАЈТХОЛД. И ти си један лупеж услужни И.радо поштен свет би кињио. Може ко хоће проћ мимо капу, Ја ни погледат нећу никога.

МАТИЛДА (поругљиво). Децо, ту, ево, виси намесник Почаст му дајте, сви на колена!“

ЕЛИЗАБЕТА. Бог дао, па он што пре отишо, А пуста капа ту му остала; Због тога неби нико заплако.

ФРИСХАРД (гони их). Хоћете л ићи! Жене проклете! Ко вас ту зовег Амо мужеве, Нек они царској вољи пркосе,

„Ако их боцка храброст њихова! (жене одлазе). ТЕЛ, са стрелом долази; води за руку ВАЛТЕРА, пролази покрај капе и не осврће се на њу.

ВАЛТЕР (показујући руком према Банбергу). Бога ти, оче, је ли истина, Да на ономе брегу стабла сва Крваре кад их секну секиромг

ТЕЛ, Ко ти је, дете, ово рекаог