Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

ВИЉЕМ ТЕЛ 93

ТЕЛ (намеснику). Опростите ме метка овога. Ево вам срца, па гађајте у њ! | (Раздрљи прси), Зовите амо своје катане, Реците нек ме коњ'ма прегазе!

ГЕСЛЕР. Твој хитан хоћу, а не живот тво. — Та ти све можеш, нит се бојиш шта; Ко стрелом исто крмом управљаш, ' Нити ли тебе плаши буре бес, Када ко тражи да га спасаваш. Сад, свеспаситељу, спаси себе сам! Тел у ужасној душевној борби, трзајући и ломсћи руке, час погледа намесника а час у небо. Наједном гграби тулац, извади још једну стрелу и задене је за свој појло. Намесник пази на сваки његов покрет). ВАЛТЕР ТЕЛ (под липом). ; Та, гађај, оче, не бојим се ја!

ТЕЛ. Мора се! (Он прикупи снагу и нанишани).

РУДЕНЦ (који је био у силном узбуђењу и себе савлађивао), Не, не, господару, не! Ви даље шалу збијат нећете Зи ћете — То је кушња била тек Смер сте постигли — Кад је без мере Строгост, промаши свој паметни циљ, И најзад прсне пренапеги лук.

ТЕОЛЕР. Ћутите, док вас зовну на говор!

РУДЕНЦ. Хоћу да зборим! Ја зборити смем! Мени је увек света царска част; по ипак така строга управа Можњети мора мржњу народа. То није царска воља — ја то смем Да тврдим = Таку грозну свиреност пе заслужује ови народ мој; га то вас није овластио цар.

ТеСЛЕР; Шта, зар се-смете усудити ви!

А УДЕНЦ. На сва недела ћуто сам ко ка; Затварао сам ока обалва,