Vizantiske slike. Knj. 1

166 ШАРЛ ДИЛ

Еуфимије Петрионске заврши свој буран и драматичан живот. За то време Никола је ликовао.

Јуна месеца 920. г., колико да угоди Роману и да задовољи своју личну осветољубивост толико“ да оконча расцеп који је произишао из тетрагамије,. патријарх обзнани чувени акт познат под именом „проглас слоге“. На једном свечаном скупу, грчка: Црква, у присуству василеуса, Романа и Константина, прославила је повраћену слогу између присталица Николиних и Јефтимијевих. Помирење је извршено на рачун цара Лава У!. Црква је свакојако изузетно, допустивши тај чин, пристала да опрости, чак и да озакони четврту женидбу цареву; али се у толико више показивала непопустљива у одржању канонских начела, и строгим изразима је осуђивала бракове те врсте. „Сложно изјављујемо“,. рекли су главари цркве у својој пресуди, „да је четврта женидба ствар апсолутно забрањена. Ко год. се буде усудио да је закључи, биће искључен са сваке црквене службе, догод буде остао у наложништву. Оцеви пре нас пресудили су тако, и ми, ближе одређујући њихову мисао, проглашујемо да је то дело противно свакој хришћанској установи.“ (Са истом таквом строгошћу, првосвештеници су осудили и трећу женидбу. „Треба, говорили су, ишчистити ту срамоту, као што се чисти ђубре, кад. је, уместо да буде бачено у један кут, растурено: по целој кући“. И тумачећи ове речи, патријарх. Никола је победоносно писао папи да су, из обзира према царском величанству, милостиво поступали, али да је четврта женидба противна добрим обичајима и црквеној дисциплини.

Млади цар Константин УП морао је присуствовати читању акта који жигоше бракове сличне ономе“ из кога је он рођен; он је сваке године морао свечано прослављати ту светковину јединства која га. је подсећала на тако мучне успомене. То је за цар ско достојанство било тешко понижење, за цркву победа на коју је она с правом била горда, за патријарха Николу, њеног поглавара, триумф коме: