Vizantiske slike. Knj. 1

Теофана.

У реду царица византиских, Теофана је готово исто толико славна колико и Теодора. Откад је Густав Шлимберже, у једној лепој књизи, покушао да оживи њену живописну и заводљиву слику, и испричао нам њену романтичну судбину, ова заборављена владарка одједном се повратила у историју и готово у славу. Славни писци као Мопасан, даровити књижевници као виконт од Вогис, нису могли одолети дражима те лепе жене, „која је уздрмала свет исто толико и више него Јелена,“ ђи чак кроз замисао романсиера, као што је Иг Ле Ру, могло се видети како пролази „та млада жена натприродне лепоте, чије су линије као у камеје у своме складу садржавале ону моћ која ускомешава свет.“ Ред је дакле да у овој галерији слика и ми дамо места „тој великој грешници, како каже г. Шлимберже, чије су дражи морале имати тако кобног утицаја и коју ће волети три цара један за другим.“ У истину, треба одмах рећи, њена ће нам слика на многим местима остати тамна, и треба се унапред помирити с тиме да ће нам много од те загонетне владарке остати непознато. Кад документа ћуте, машта, ма како била довитљива, нема, мислим, правг да допуњује њихово ћутање: узимајући с текстовима такве слободе човек се излаже опасности да више не пише историју, него роман. А Византија никако није, као што тврди г. од Вогие „област чаролија, недирнута и непозната земља;“ то је сасвим стварна земља, за коју се можемо и морамо

1) Уогне, Керагавг пазогдивз е! пибгаттез, стр. 189.