Vizantiske slike. Knj. 1

178 ШАРЛ ДИЛ /

за живота Романа П, ни симпатија, ни ашиковања.

Али по смрти мужевљевој, међу многобројним рпасностима које су јој претиле, регенткиња јејбрзо разумела да је тај војсковођа једна сила, и да/би га | могла искористити да осујети Врингасове амбиције. | Она је разумела да треба, ако хоће да осигура престо, да придобије Нићифора за своју ствар, и, | без сумње, како је била млада и отмена жена, сматрала је да јој задатак неће бити много тежак. Било како му драго, на царичин предлог, и поред. противљења првог министра, Фокас буде позван у престоницу, и изгледа да се без велике тешкоће дао ухватити на лепе очи владаркине и придобити за њене намере. „То није била“, каже Г. Шлимберже, „ни за кога у Византији тајна, да су заносне дражи дивне царице произвеле неизгладив утисак на просту душу врховног заповедника источне војске“. Можесе заиста веровати, мада су нам савременици мало о: томе казали, да ступивши најпре у просте, службене и пословне односе с регенткињом, Нићифор ускоро показа своју љубав и изјави да је готов на све да | би је заслужио. Ништа не даје разлога веровању 1 да му је Теофана враћала љубављу: она га никад. није волела; али је осећала моћ којом он располаже и све користи које би могла извући за своје интересе и своје амбиције. Из политичких разлога она је храбрила његову страст, као што се доцније из политичких разлога удала за њега.

Важно је додати да су се за време овога боравка у Цариграду, и други разлози, не мање одсудни, придружили Теофаниним дражима да отргну Нићифора из његове неодлучности. То је било откривање неутољиве мржње Врингасове. Без сумње, први министар није могао одрећи генералу нови и сјајни триумфални дочек. Али све већа популарност Фокасова бацала је у бригу државника који је, кажу, исто тако сумњао о љубавном заплету који се развијао између врховног команданта и регенткиње. Узалуд се, са оном препреденом дипломатијом тако драгом Византинцима, Нићифор трудио да успава