Vizantiske slike. Knj. 1

180 ШАРЛ ДИЛ /

гичним данима августа 963. г., лок је побуњенаг маса, као „обузета помамним лудилом“, ударала на војнике министрове и рушила његову палату, | док су патријарх Полиект и стари паракимомен Василије отворено управљали покрет у корист претендента, вероватно је да је из дубине гинекеја Теофана тајно била у дослуку са вођама буне. Мада њено име нигде није изговорено, та смутљива и славољубива жена била је душа великих догађаја који су се одиграли.

Било како му драго, 16. августа 963. г., ујутру, Нићифор Фокас свечано уђе у Цариград. На коњу, у сјајном царском оделу, он прође кроз златна. врата, дочекан од целе вароши, поздрављен народним клицањем као спасилац царевине и хришћанства. „Држава тражи Нићифора за василеуса,“ викала је на његовом проласку одушевљена гомила. „Двор чека Нићифора. Војска иште Нићифора. Свет чека Нићифора. Такве су жеље двора, војске, сената, народа. Господе, услиши нас! Живео Нићифор!“ Кроз: Мезеју он уђе на Константинов форум, где се побожно помолио Богу у цркви Богородичиној, затим пешке, у литији, за Светим Крстом, он оде у Свету Софију и, дочекан од патријарха, паде ничице, са воштаницама у руци, пред свете олтаре. Затим се, с Полиектом, попе на амвон, и свечано би крунисан за римског василеуса, као садруг два млада цара Василија и Константина. Најзад уђе у Свету Палату. Да би био потпуно срећан, остало му је само још да добије најлепшу награду обећану његовом славољубљу; нада на њу наоружала му је руку и водила га: остало му је само још да се ожени Теофаном.

Неки хроничари, међутим, тврде да је царица прво била удаљена из двора на заповест новога господара. Ако је ствар тачна, то је сигурно било само претварање: већ више месеци, двоје савезника су били у договору. Нићифор, о томе нема сумње, био је страсно занет младом женом, а државни разлог уз то му је налагао да се ожени њоме што